Najbitnija stvar koju sam negde naučio tokom svog puta jeste da za sve probleme koji se manifestuju “navučenošću” (adikcijom) na nešto postoji duboki psihološki momenat negde u pozadini duboko skriven, duboko zakopan. Dva najbitnija pitanja koja sam postavio sebi i na koje još i dan danas tražim prave odgovore su:
- Šta me čini srećnim?
- Šta me čini nesrećnim?
Ako me čini srećnim kompulsivno konzumiranje hrane, pića, droga, odavanje u kocku, gubljenje vremena sapunicama ili reality emisijama, onda nešto debelo nije u redu i postoji neki razlog koji me čini nesrećnim. Tada kompulsivnom reakcijom kreiram prividno stanje sreće, koje je samo trenutno, i njime kompenzujem za ono zbog čega sam nesrećan. Za ovih 100 tekstova i u pronalaženju tema za pisanje, otkrio sam jako mnogo kompulsivnih poremećaja koji su direktno rezultat toga što se osećamo nesrećni i lažemo sebe da smo srećni zbog nečeg drugog što radimo, ili gubimo vreme jer će neko bolje vreme doći i nismo jaki da se suočimo sa realnim životom.
Dijetalni element
Sa strane dijete, uvideo sam da je daleko lakše jesti zdravo i kontrolisati ishranu kada je okruženje prilagođeno tome. Vremenom sam uvideo koliko je okruženje formirano tako da nisi u stanju da na dobar način sprovedeš sistematsku životnu promenu. Sve je okrenuto brzoj hrani, sve je okrenuto pukom organizovanju vremena oko posla. Živimo da bismo radili i da bismo se hranili, umesto da radimo i jedemo da bismo živeli. Interesantno je koliko ljudi ovo shvataju kao oslobađanje od odgovornosti pa “teško mi je da se organizujem” zvuči kao validan odgovor ili izgovor, jer te i sagovornik razume, u sličnoj je situaciji.
Usađeno nam je da greške u sistemu vidimo kao opravdanje za svoje postupke, da njima podupiremo razloge za svoju nemarnost, nikada ne pokušavajući da promenimo sistem. Sa druge strane, organizacija posla, nabavke i pripreme hrane, čin hranjenja na radnom mestu, totalno doprinose očajnoj situaciji. Potrebno je da se temeljno pozabavimo ovim problemom, jer je to nešto što u finalnom obliku smanjuje naše rezultate na poslu, smanjuje produktivnost i pojedinaca i firmi u kojima rade, a u poslednjem ishodu, donosi i sve će više donositi troškova što u domenu zdravstvene zaštite što u domenu pada produktivnosti usled izostajanja zaposlenih zbog zdravstvenih razloga.
I tužna istina je… Da se time niko ne bavi.
Motivacioni element
Ovaj blog je uvek imao motivacioni element. Nekad kroz afirmativnu priču, nekad kroz prezentovanje posledica. Razne stvari uspevaju da probude reakciju kod čitalaca i retko kada neki tekst navede baš sve da se uključe. I to je u redu. Zato treba da bude raznih tekstova i da se svi u njima pronađu. Ali je svakako krajnje vreme da se iza ovog projekta, koji će, i dalje, ostati lice cele priče postavi “zajednica” ljudi koji, uzajamno se pomažući, aktivno menjaju svoj život.
Hvala vam što ste bili uz mene i dali mi snage da napišem čitavih 100 tekstova. Tu smo jedni za druge.