Pozdrav svima! Da tu sam, oblećem svoj blog kao debeljuca frižider. Nikako da se nakanim da napišem nešto, uvek smatram da svakom tekstu treba da posvetim vremena. Ideja ima. Vremena kao mislim da nema, pa prokrastiniram. Možda će vam ovih nekoliko tema delovati da su nepovezane i vremenski neusklađene, ali bolje je tako. Drugačije ne mogu da se smislim da ih napišem.
Ovaj tekst treba da čitate u delovima jer je najduži koji sam ikada napisao, ali istovremeno, stvarno zaslužuje da se pročita. Na svakom podnaslovu možete napraviti pauzu, ostaviti za kasnije, prineti kafu ili čaj i slično… Uživajte…
Pisao sam već da mi je pobeglo vreme da kupim ponudu za fantastičan vikend u Sloveniji. Onda su me pozvale Anđela i Ana i dodelile mi kupon. Sve je delovalo neverovatno, želeli smo jako taj odmor, a vremena nije bilo. Kako sam promenio firmu u kojoj radim tako sam sa promenom posla doneo i sve dobre i loše stvari iz prethodne. Loša se odrazila na moj kućni budžet. Regres mi je bio kompletno isplaćen u prethodnoj firmi, tako da u vremenu oko Nove godine nisam uživao u čarima dodatnog prihoda.
Dobra se odrazila pozitivno, s obzirom na to da nisam iskoristio ni dan godišnjeg u prethodnoj, sada sam mogao da koristim na miru te dane. Ja ne bih bio ja kada te dane ne bih koristio da uradim neke dodatne poslove, umesto za odmor kako su namenjene. Većinu dana sam iskoristio da bih pozavršavao stvari za DIDS 2011 konferenciju, i manje stvarčice koje su zahtevale po dan tu i tamo. Shvatio sam da to nije u redu i konačno sam rešio da malo veći broj dana alociram sebi da mogu da se odmorim ko čovek.
Nazvao sam hotel i čuo da je slobodno tek posle prvog aprila. Plašilo me je to što je kupon iz Kolektive isticao prvog aprila, ali me je ljubazna Slovenka preko telefona uverila da to nije nikakav problem. Rezervisali smo i to je bilo to, sa kolegama sam potvrdio da je u redu da uzmem nešto slobodnog vremena i uzeo sam celu nedelju kako bih u paketu iskoristio i vreme da odem do Palića na E-Trgovina konferenciju.
Stari poznanici
U životu sam učestvovao u mnogim projektima, malim i velikim. Radim od 16. godine. Tokom tog vremena kroz moj život je prošlo mnogo ljudi. Glavni problem koji imam je taj da sam izgubio kontakt sa nekim ljudima za koje se ponekad plašim da su prekinuli kontakt sa mnom zbog onoga što sam bio; mrzovoljan i neodgovoran tip. Sada želim da te stvari promenim i da ponovo pružim mogućnost da svi ti ljudi upoznaju novu verziju mene. Tako sam se po dogovoru da odemo u Ljubljanu setio starog prijatelja, sa kojim sam sarađivao, a samim tim i družio se pre nekih šest, sedam godina.
On je tada napustio veliku multinacionalnu kompaniju, čiji je bio regionalni direktor i krenuo u samostalni biznis. U firmi u kojoj sam tada radio osmislili smo mu kompletan identitet firme i proveli neke super trenutke zajedno. Par puta smo u međuvremenu komunicirali sa nekom idejom da zajedno radimo, ali ništa od toga sa nije ostvarilo.
Bilo mi je glupo da svratim do Ljubljane, a da mu se ne javim. Par dana pred polazak, prvo mailom, a kasnije i telefonom, čuli smo se i dogovorili da se vidimo u subotu, prvog dana našeg boravka u Sloveniji. Ispostaviće se kasnije da je to jedno od najboljih stvari koje sam mogao da uradim.
Ljubljana u svitanje
Autobus na relaciji Beograd – Ljubljana je jedna od onih stvari koje me nateraju da se upitam da li je normalna osoba koja osmišljava takve stvari. Prepodnevna tura stiže kasno posle podne tako da ti propadne dan, a večernja stigne toliko rano da nisi siguran šta da radiš dok dan dođe. Ipak smo odabrali večernju i stigli u Ljubljanu petnaestak minuta pre 5. Teško da bih i u Beogradu znao šta da radim u 5 ujutru, ali ajd’…
Stigli smo i odmah potražili neki kafić sa markicom “WiFi” tu na stanici. Nisam stigao ni propisno da se se upoznam sa Ljubljanom (obično se spremim za sva mesta gde idem) pa sam nadoknadio izgubljeno dok smo pijuckali svoju prvu kaficu tog jutra. Pronašao sam put do centra i trasirao pravac. U neko doba smo krenuli i uživali u prelepim scenama dok se Ljubljana budila. Ipak je bilo prohladno pa smo pronašli novo mesto gde smo “ubili” još malo vremena jer ni moja jakna na mojoj dragoj nije bila dovoljna da nam šetnja bude prijatna.