Da, dragi čitaoci, ovo je stoti tekst objavljen na Debeljuci. Prošlo je više od godinu dana od prvih četiri koji su obeležili početak mog deljenja svojih iskustava sa vama. Malo sam usporio u poslednje vreme, jer je blog doneo mnogo toga, prvenstveno lični povratak na Internet scenu što je opet sa sobom povuklo mnogo raznih drugih obaveza.
Za ovaj post je trebalo dobro razmisliti i videti šta je sve potrebno da bi se on napisao i konačno pružio vama na čitanje. Stotka. Velika cifra. Magična za gojaznost, jer je nekako trocifrena kilaža znak da si preterao. Ipak napisati 100 tekstova na blogu za mene lično znači da sam istrajao.
Ovaj blog je do sada čitalo 25.000 ljudi. U periodu od 13 meseci oko 360.000 stranica je pogledano, i svako se zadržao na sajtu duže od 5 minuta. Do maja meseca broj ljudi koji su u samom startu odlazili sa sajta je bio veliki, ali je onda drastično pao i ovo je jedan od retkih blogova sa veoma niskim procentom ljudi koji sa njega odlaze jer nisu našli ono što ih interesuje. Ukupan “bounce” je 6% i danas je daleko niži, ali ne želim da fejkujem ni statistiku kao što nisam fejkovao ništa drugo u prethodnih 99.
Opisi u novinama i na drugim medijima su pomogli da neki ljudi dođu prvi put i postanu deo “zajednice” koja se polako gradi oko sajta. Ne postoji ništa lepše kada vidim obaveštenje da je neko postavio neko pitanje i dok se pripremim da odgovorim stigne mi drugo obaveštenje da je neko već uleteo i pomogao nekome ko je postavio pitanje. Sve ovo me uverava da je pravo vreme za formiranje zajednice ljudi koja bi se pomagala uzajmno u svojim ličnim nastojanjima.
Ponekad se zapitam da li mi je sve ovo trebalo i da li je to bio pravi način, a onda stigne mail ili komentar koji kaže “inspirisao si me da započnem i ja da menjam svoj život, hvala” i onda znam da je to prava stvar, i to mi da snage da nastavim dalje i vidim da sam i sam dao snagu drugima da nastave dalje. Da mi je neko rekao “imaš godinu dana da napišeš 100 tekstova o dijeti” verovatno bih se uplašio, i ne bih ništa uradio, krenuo sam srcem, nizvodno, “gde me odnese tastatura” i eto došao do tog broja bez da sam i znao. Slučajno sam pogledao, pre ovog teksta je pisalo “objavljenih 99 postova” i shvatio da sam tu.
Lična zarada
Prva “sporedna” stvar koju te ljudi uvek pitaju oko svega ovoga jeste “ima li zarade od bloga?” Odgovor često zvuči demagoški, i nekad mi prosto bude teško da ga objasnim, ali ja smatram da ima. Doduše, ne izražava se u direktnom novcu. Postavio sam google oglase na primer i za godinu dana zaradio 3 dolara.
Rekao bih da je Magi ovde uradio dobru stvar, jer je direktnom investicijom uspeo da ima dobar opis svog proizvoda uvek na prvoj strani Google pretrage. Sada će me neki kritikovati, i treba, zbog toga što nisam objavio knjigu koju planiram već više od šest meseci koja bi donela prihod.
Objasnio sam ranije da je kroz moje “pisanije” došlo do toga da Doktorka uvidi koliko sam posvećen ovom projektu i da u trenutku kada sam bio u nezavidnoj situaciji donese odluku da ne plaćam sesije (koje su se odužile) kod nje. Bez obzira što nije direktna zarada, vratilo se s obzirom na to da je u pitanju trošak o kojem nisam morao da razmišljam i svakako je ušteda. Sa druge strane, nije bilo osnove za komercijalni element u startu, ali se vremenom pokazalo da mnogo ljudi izražava želju da ako su u prilici krenu istim putem koji sam prošao.
I konačno, nekako ono što je najbitnije, jeste lična promocija i povratak na scenu. Često mlađim kolegama objašnjavam potrebu da se “bude na radaru“. Da se bude prisutno na sceni. Kada sam počeo da pišem blog nekako sam želeo da objasnim da mi nije u interesu da ljudima “prodajem” nutricionističku priču, već da se razumem u Internet scenu. I uspeo sam i u tome.
Konačno, kada sam izgubio posao i napisao to na blogu, jedan od prijatelja koji čita ovaj blog pozvao me je i rekao da u njegovoj firmi postoji interni konkurs za dizajnera. Otišao sam na razgovor i dobio posao. Da li bi se to desilo da nisam pisao blog, da nisam bio “vidljiv” prijatelju? Verovatno ne. Da li blog o iskustvima tokom dijete da ti donese posao dizajnera u jednoj od najstabilnijih IT kompanija kod nas? Može. Čudno, ali funkcioniše.
Ono što pokušavam da prenesem ljudima ovde jeste da ako ste stvarno dokoni (nemojte me pogrešno shvatiti) dovoljno je da započnete priču o bilo čemu, dok se ne usmerite i “brendirate” za ono što stvarno želite da radite. Družite se sa ljudima koji se bave sličnim stvarima kao i vi. Budite prisutni i aktivni i probudite se iz svog sna. Ako želite i ovde da napišete nešto što će motivisati druge i preneti neko vaše iskustvo, biću više nego srećan da vam dam prostora za tako nešto.