Zašto ne verujemo?

Volim da pokrećem ljude na neki vid akcije, na nešto što ja vidim da im treba, da prenesem deo znanja koja posedujem. Jednom, pre nekoliko godina, dok sam asistirao na jednom programu u Petnici, imao sam fantastično iskustvo. Tada su na program došli neki ljudi, specijalna analitička grupa iz Ministarstva Prosvete koja je trebalo da pripremi analizu kako je veronauka uvedena u školama širom sveta. Da se prema tome napravi strategija za Srbiju. To su bili fantastični ljudi. Međutim, trebalo ih je obučiti kako da koriste računare u svakodnevnom radu i kako da na Internetu pronađu željene informacije. Gospođa, starija, zamolila me je da joj pronađem iskustva Španije u uvođenju veronauke. Pronašao sam dokument i na uvodnom ekranu bio je ponuđen izbor od nešto manje od desetak evropskih jezika. Pitao sam je “koji želite?”, rekla je “svejedno”. Sekund je trajala dramska pauza i dodala je “znam ih sve”. Bio sam zabezeknut, ali nisam želeo da izgledam ko budala pa sam brzo kliknuo na engleski pod uslovom da joj nešto zatreba opet. Otišao sam da obiđem druge. Kada sam je ponovo obišao zatekao sam sledeći prizor: gospođa je sedela za računarom, sa velikom količinom papira i prepisivala ono što se nalazi na ekranu. Pitao sam je da li želi da joj to odštampam na šta me je ona gledala verovatno slično kao što sam ja pogledao nju par minuta ranije. Kliknuo sam na dve tri opcije i dokument od nekoliko strana se veselo pojavio na štampaču. Bila je presrećna. Kasnije mi je kupila i čokoladu jer sam je poštedeo dosadnog posla.

Generacijski jaz

Ovo sad nije tekst o tome kako sam ja pomagao ljudima, oni mi davali čokolade i ja se nagojio… već je samo uvod kako bih objasnio da sam tada shvatio da neki ljudi koji imaju jako mnogo toga da kažu treba im pomoći u tome i biti praktično provajder za informacije koje skladište u njihovim pametnim glavama. Generacijski jaz ne treba da postoji, treba uvek deliti sve što se zna i shvatiti da je samo dvosmerna komunikacija, transfer energije i znanja, ispravan način. Tako sam od trenutka kada sam upoznao Doktorku, sve vreme tražio način da joj napravim kanal komunikacije kojim će moći da komunicira sa ljudima. Želeo sam to ja da joj uradim kao neki vid zahvalnosti, ali ona je po pitanju tehnologije malo “na svoju ruku” i sve voli sama da radi, i tako je napravila nekoliko blogova i na jednom od njih piše stručne tekstove a nekoliko blogova joj služe za vežbu. Kada smo pričali o ovome bila je presrećna što je sve uspela sama i što sam je “naterao” da promeni način razmišljanja o tom vidu komunikacije sa ljudima. Jednog jutra, neočekivano dočekala me je poruka (ništa od čokolade), sam sam je inicirao verovatno svojim tekstom, i svojim insistiranjem da ona podeli svoja znanja sa nama. E, sada, ja delim tu poruku sa vama… sa njenim dopuštenjem…

Branka Mirković – Zašto ne verujemo?

Zato što su nas lagali, i naučili da lažemo,

zato što su bili ljuti i nisu verovali kada kažemo istinu,

zato što svi vole neke tajne,

zato što sve mora da bude komplikovano da bi bilo veliko,

zato što deca ne lažu, i “naivna su”

a mi smo sada “odrasli”…

a istina je jednostavna, ni mala ni velika, samo je istina,

a mi ćemo biti veliki ako ostanemo uvek mali

spremni da stalno istražujemo, učimo i radujemo se,

životu i ljudima.

Ivanu Ćosiću, izuzetnom mladom čoveku, koji je imao hrabrosti da otvoreno govori o sebi i svojim strahovima, spreman da pomaže drugima, koji je zakucao na moja vrata, a otvorio mi druga, i potstakao da idem dalje… takvo seme će biti plodonosno…


• Prethodni tekst: 20 posto bolji

• Sledeći tekst: Poslednja nedelja gojaznosti

9 komentara na “Zašto ne verujemo?”

  1. Ksenija 26 September 2010 at 11:34 #

    fenomenalno!
    sad gledam u kakvo duhovno i duboko ljudsko putovanje izrasta ova tvoja misija.
    ne mogu da se otmem utisku da si dobio mnogo više nego što si mislio da ćeš dobiti kada si sve ovo započeo.
    a mi? mi smo dobili sve što nismo zamišljali da postoji.
    i svaki put kad pročitam neki tvoj novi tekst ostanem sita, a gladna – dao si mi povod za razmišljenje, ali toliko je dobro da hoću još! mislim da time tvoj blog spada u kategoriju slatkiša :)

    [Reply]

  2. Marko Tasić 26 September 2010 at 11:44 #

    Čoveče.. ne znam šta da kažem..

    [Reply]

  3. Toni 27 September 2010 at 08:24 #

    Mislim da si dobio novi predgovor ili tekst za poslednju koricu ;)

    textless ;)

    [Reply]

  4. milosh 27 September 2010 at 08:33 #

    Predobar tekst. Iz iznetog ja zaključujem da su nekad ljudi sticali druga znanja, koja su im tada bila potrebna, mi stičemo neka nova, većinom zaboravljajući stara “znanja”. Zena je poliglota i to je kao da ima deset fakulteta. Ali eto ne zna da koristi računar, a to je danas jako važno, čak u “belom svetu” važnije od toga da li znate strane jezike. Postoji toliko tehničkih prevodilaca, to ja sad sam sebe opravdavam što jedva da znam engleski ;)

    [Reply]

  5. Debeljuca 27 September 2010 at 08:44 #

    Ceo vikend sam proveo u tom osećaju. Svi mi imamo neka znanja. Nekada su morali biti oformljeni timovi da bi se ta znanja prenosila i donosila sinergiju. Danas, tehnologija omogućava da tim bude globalan, samo treba naći ljude i premostiti taj jaz sa tehničke strane.

    [Reply]

  6. zubarica 27 September 2010 at 15:24 #

    Divan tekst :).
    Ja sam pre nekog vremena, tragajući za kojekakvim radovima, natrapala na ovo:
    http://tiny.cc/u1wcu (.pdf, oko 15 strana)
    …verujte da sam taj rad maltene naučila napamet, i mnogo mi je pomogao da shvatim šta se, zaboga, događa…:).
    Meni da nije vas, mladog sveta i dece oko mene, živela bih u kameno doba, zato – hvala svima vama koji nama, makar i dobro adaptiranim imigrantima, otvarate oči svaki dan :).

    Pozdrav :).

    [Reply]

  7. Tanja 27 September 2010 at 19:18 #

    Tek kada kanali protoka informacija i učenja budu otvoreni bez predrasuda, imaćemo više ovakvih primjera uzajamnog profesionalnog uvažavanja na dobrobit obe strane, kao što je tvoj i Doktorkin.
    Još jedan inspirativan tekst! hvala…

    [Reply]

  8. […] njega kasno,  svako ko je do sada naleteo samo na sajtove gde se sve dobija u malim kašicima   Zašto ne verujemo? CITAT: ……….Generacijski jaz ne treba da postoji, treba uvek deliti sve što se […]

  9. Tash 21 June 2011 at 19:58 #

    Oooo… Kako je ovo veliko!

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači