Za najlepše stvari potreban je napor

Pozdrav svima! Da tu sam, oblećem svoj blog kao debeljuca frižider. Nikako da se nakanim da napišem nešto, uvek smatram da svakom tekstu treba da posvetim vremena. Ideja ima. Vremena kao mislim da nema, pa prokrastiniram. Možda će vam ovih nekoliko tema delovati da su nepovezane i vremenski neusklađene, ali bolje je tako. Drugačije ne mogu da se smislim da ih napišem.

Ovaj tekst treba da čitate u delovima jer je najduži koji sam ikada napisao, ali istovremeno, stvarno zaslužuje da se pročita. Na svakom podnaslovu možete napraviti pauzu, ostaviti za kasnije, prineti kafu ili čaj i slično… Uživajte…

Kolektivno iznenađenje

Pisao sam već da mi je pobeglo vreme da kupim ponudu za fantastičan vikend u Sloveniji. Onda su me pozvale Anđela i Ana i dodelile mi kupon. Sve je delovalo neverovatno, želeli smo jako taj odmor, a vremena nije bilo. Kako sam promenio firmu u kojoj radim tako sam sa promenom posla doneo i sve dobre i loše stvari iz prethodne. Loša se odrazila na moj kućni budžet. Regres mi je bio kompletno isplaćen u prethodnoj firmi, tako da u vremenu oko Nove godine nisam uživao u čarima dodatnog prihoda. Dobra se odrazila pozitivno, s obzirom na to da nisam iskoristio ni dan godišnjeg u prethodnoj, sada sam mogao da koristim na miru te dane. Ja ne bih bio ja kada te dane ne bih koristio da uradim neke dodatne poslove, umesto za odmor kako su namenjene. Većinu dana sam iskoristio da bih pozavršavao stvari za DIDS 2011 konferenciju, i manje stvarčice koje su zahtevale po dan tu i tamo. Shvatio sam da to nije u redu i konačno sam rešio da malo veći broj dana alociram sebi da mogu da se odmorim ko čovek. Tako smo isplanirali da odemo u Sloveniju odmah nakon pomenute konferencije. Neko normalan bi i nazvao da rezerviše termin, najavio godišnji i slično, ali ja odavno ne spadam u grupu normalnih, pa sam sve to “odložio” i na kraju kada sam hteo da uzmem godišnji nisam mogao da rezervišem hotel.

Nazvao sam hotel i čuo da je slobodno tek posle prvog aprila. Plašilo me je to što je kupon iz Kolektive isticao prvog aprila, ali me je ljubazna Slovenka preko telefona uverila da to nije nikakav problem. Rezervisali smo i to je bilo to, sa kolegama sam potvrdio da je u redu da uzmem nešto slobodnog vremena i uzeo sam celu nedelju kako bih u paketu iskoristio i vreme da odem do Palića na E-Trgovina konferenciju.

Stari poznanici

U životu sam učestvovao u mnogim projektima, malim i velikim. Radim od 16. godine. Tokom tog vremena kroz moj život je prošlo mnogo ljudi. Glavni problem koji imam je taj da sam izgubio kontakt sa nekim ljudima za koje se ponekad plašim da su prekinuli kontakt sa mnom zbog onoga što sam bio; mrzovoljan  i neodgovoran tip. Sada želim da te stvari promenim i da ponovo pružim mogućnost da svi ti ljudi upoznaju novu verziju mene. Tako sam se po dogovoru da odemo u Ljubljanu setio starog prijatelja, sa kojim sam sarađivao, a samim tim i družio se pre nekih šest, sedam godina. On je tada napustio veliku multinacionalnu kompaniju, čiji je bio regionalni direktor i krenuo u samostalni biznis. U firmi u kojoj sam tada radio osmislili smo mu kompletan identitet firme i proveli neke super trenutke zajedno. Par puta smo u međuvremenu komunicirali sa nekom idejom da zajedno radimo, ali ništa od toga sa nije ostvarilo.

Bilo mi je glupo da svratim do Ljubljane, a da mu se ne javim. Par dana pred polazak, prvo mailom, a kasnije i telefonom, čuli smo se i dogovorili da se vidimo u subotu, prvog dana našeg boravka u Sloveniji. Ispostaviće se kasnije da je to jedno od najboljih stvari koje sam mogao da uradim.

Ljubljana u svitanje

Autobus na relaciji Beograd – Ljubljana je jedna od onih stvari koje me nateraju da se upitam da li je normalna osoba koja osmišljava takve stvari. Prepodnevna tura stiže kasno posle podne tako da ti propadne dan, a večernja stigne toliko rano da nisi siguran šta da radiš dok dan dođe. Ipak smo odabrali večernju i stigli u Ljubljanu petnaestak minuta pre 5. Teško da bih i u Beogradu znao šta da radim u 5 ujutru, ali ajd’…

Stigli smo i odmah potražili neki kafić sa markicom “WiFi” tu na stanici. Nisam stigao ni propisno da se se upoznam sa Ljubljanom (obično se spremim za sva mesta gde idem) pa sam nadoknadio izgubljeno dok smo pijuckali svoju prvu kaficu tog jutra. Pronašao sam put do centra i trasirao pravac. U neko doba smo krenuli i uživali u prelepim scenama dok se Ljubljana budila. Ipak je bilo prohladno pa smo pronašli novo mesto gde smo “ubili” još malo vremena jer ni moja jakna na mojoj dragoj nije bila dovoljna da nam šetnja bude prijatna.

Ljubljana se budi

Kada se Ljubljana probudila a mi se ohrabrili da se nećemo smrznuti u šetnji, odvažili smo se da krenemo i dublje prošpartamo ulicama…

Pijaca

Tako smo stigli na pijacu. Iskreno, jako mnogo sam vremenom ramišljao o pijacama. Pijace su mesta koja su označila istorijsku promenu da mesto u kojem se živi može da bude mesto i gde se ljudi okupljaju da trguju i razmenjuju dobra. Pijaca je tokom vremena bila istorijski pomak. Malo smo to zaboravili, jer se mnogo toga promenilo. Pijaca u samom centru Ljubljane je nešto što me je oduševilo po prvi put. Želeo bih da imam takvu pijacu u svojoj blizini. Ne želim da ulazim u priču koliko je to samo dobro spakovano, sređeno i izloženo i tome da li su ili ne Slovenci majstori u tome ili nisu. Ne želim da pričam sada ni o svežini, Džejmi Oliverovoj priči o tome da treba da se hranimo hranom koja je proizvedena u našoj najvećoj blizini, svežom i kvalitetnom. Želim samo da kažem da naše skučene pijace koje vrve od ljudi su prosto nepristupačne i nedovoljno primamljive u odnosu na ovo što sam video. Pored ovakvog mesta bi ti prosto bilo glupo da ne odeš svaki dan da kupiš nešto lepo od voća ili povrća da imaš u kući. Evo nekoliko slika pa procenite sami…

Voće

Povrće

Cveće

Ljubljana i prvi uspon

U neko doba našeg vršljanja po ulicama zazvonio mi je telefon i prijatelj je rekao da stiže sa suprugom, samo organizuju podmladak. Sačekali smo ih van najužeg gradskog centra, kako bi mogli da priđu kolima. Bilo mi je drago da ih vidim. Pokazali su nam neke delove gradskog jezgra i ponudili da zajedno odemo na tvrđavu sa koje je pucao pogled na ceo grad. Prihvatio sam. Veoma nagla uzbrdica, ali vredelo je. Posle uspona, seli smo da predahnemo uz kafu. Objasnio sam im ukratko kako sam promenio izgled i život u samo godinu dana i bili su vidno zainteresovani. Posle predaha, popeli smo se na sam vrh tornja na tvrđavi i odatle smo videli celu Ljubljanu, pre toga odgledavši 3D video o istorijskom nastanku grada, pa smo nas dvoje imali uopšte ideju šta sve gledamo oko sebe.

U silasku pitali su nas kakvi smo sa vremenom i hotelom, i da li možemo kasnije da se čekiramo. Pozvao sam hotel i opet mi je ljubazna Slovenka rekla da nije problem, samo da je dobro što sam javio. Tada su nam prijatelji rekli da će nas odvesti na Bohinj. Po njima, Bled je po njima super, ali oni preferiraju Bohinjsko jezero koje je odmah “iza” Bleda, i da nas vode tamo. Usput su već i smislili gde ćemo da ručamo. Odveli su nas u kafanu “Gostilna rupa” koja je bila sve samo ne rupa, ali je bila na mestu u divljini, gde sve ukupno postoje samo dve prodavnice i ta kafana. I ispred nje gomila automobila. “In the middle of nowhere”…

Ponuda je bila sveža i lokalna. Naše lepše polovine su se odlučile za šparglu u gorgonzoli uz salatu od maslačka (verovali ili ne), dok smo se nas dvojica ipak okrenuli pastrmki. Čak sam probao i tu salatu od maslačka. Draga me već neko vreme maltretira da jedem svašta od tih trava, pa sam probao i ovo. Isti utisak kao i sve ostalo, trava je trava, ali kad se začini i pomeša sa ostalim travama, uz temeljniju podlogu u vidu zelene salate i to sve postavi kao podloga za ribu ili pileće belo, onda je skroz ok. Pastrmka je ipak bila svetske klase, i nije mi bilo žao što sam poslušao preporuku prijatelja.

Bohinjsko jezero i izvor Save

Onda smo otišli na Bohinjsko jezero. Duboko smo već zagazili u Triglavski nacionalni park. Ako postoje mesta koja se nazivaju “raj na zemlji” Bohinj i Bled su svakako najbliži. Obišli smo Bohinjsko jezero sa nekoliko mesta i videli neka mesta odakle se ni Ivica i Marica ne bi vratili.

Ponudili su nam da nas odvedu na mesto gde Sava Bohinjka zvanično izvire i prihvatili smo. Poučeni iskustvom iz Ljubljane, znali smo da će verovatno biti neophodno da se pentramo. Tako je i bilo. Krenuli smo u novi uspon. Usput mi je prijatelj pričao koga je sve vodio tuda i ko je sve odustajao.

Na jednoj pauzi sam pio sa tzv. “Izvora života”, što je moja draga zabeležila aparatom. Sava izvire kao ponornica iz jednog od Triglavskih jezera i kada smo konačno došli na mesto gde su slapovi, prizor je bio više nego impresivan. Već više od 10 godina posmatram Savu u Beogradu, konačno sam video gde izvire… Vredelo je popeti se dotle…

“Povratak” na Bled

Kako je postajalo sve hladnije, krenuli smo na Bled. Sve vreme su nam pričali o Bledskim krempitama koje su bile veoma poznate i rešio sam nekako da im se odužim i predložio da častim. Seli smo u najpoznatiji Hotel na Bledu iz čijeg salona je pucao pogled na kompletno jezero. Rešio sam odavno da se opustim u tom nekom periodu i nije mi bilo teško da pojedem krempitu koja mi je doneta. U nekom trenutku je stariji čovek seo za klavir u salonu i počeo da svira. Sunce je zašlo i mi smo se uputili ka našem hotelu. Pronašli smo ga u delu jezera koje nije bilo toliko zakrčeno turistima, na mestu za pravi odmor. Pozdravili smo se sa prijateljima, uz poziv da im uzvratimo gostoprimstvo kada dođu u Srbiju. Teško da bih znao čime mogu da im se odužim na tim trenucima i vremenu koje su nam posvetili.

Hotel Triglav

Dobili smo sobu na trećem spratu, u novom i modernom hotelu Triglav. Kada smo izašli na terasu, još uvek je bilo dovoljno svetla da napravim divnu panoramsku fotografiju. Sa leve strane su bili Alpi, sredina je bila rezervisana za šumu koja nas je razdvajala od turističkog dela, dok je kompletna desna strana pogleda bila rezervisana za jezero u čijem centru je bilo ostrvo sa crkvom u sredini. U hotelu nije postojala ni jedna soba okrenuta na “kontra” stranu, tako da je svim posetiocima bio zagarantovan pogled.

Bled

Vreme nas je poslužilo, dugo smo odugovlačili odlazak, ali se isplatilo, valjda ne bismo mogli da izaberemo bolja dva dana ni da smo ciljali. Bila je nedelja i jezero je bilo puno ljudi, što turista što ljudi iz okolnih mesta koji su došli na jezero da iskoriste prelep dan.

Krenuli smo u obilazak i šetajući se pored labudova i divljih (skoro pitomih) pataka, došli smo do mesta gde su čamci kretali sa putnicima. Na Bledu nije dozvoljeno korišćenje motora sa untrašnjim sagorevanjem, tako da u najboljem slučaju možete naleteti na čamce koji se kreću sa električnim motorima. U najvećem broju slučajeva tu su čamci koji imaju svoje veslače, ili možeš sam da iznajmiš čamac i sam da veslaš. Ukrcali smo se u jedan koji je kretao. Čovek koji veslao da bi prevezao dvanaestak ljudi na ostrvo u sredini jezera je bio nasmejan i radio je to opušteno sa nekim mirom. Ja sam odmah sračunao kako je logično da je nasmejan kada dvanaest ljudi po dvanaest eura koliko košta usluga ispadne 250€ po turi. Posao snova…

Ostrvo – Treći uspon

Ostrvo u centru jezera je bilo nestvarno. Na slikama je delovalo kao ostrvo u Boki Kotorskoj, ali uživo je bilo još impresivnije. Put do njega i nazad još lepši, jer se osećaš u centru svega. Po dolasku nas je dočekao uspon na vrh, gde se nalazila crkva. Ovaj uspon je bio manji ali i opravdan. Uživali smo u svakom trenutku provedenom na tom mestu. Tada smo ugledali i čamce koji se iznajmljivali na drugom delu jezera, kojim bih mogao da prevezem sebe i svoju dragu na ostrvo. Da smo otišli na taj kraj jezera sigurno bismo to i uradili, ne zbog uštede, pomislićete, već zbog avanture…

Tokom avanture sa krempitama od prethodnog dana, prijatelji su nam pokazali tvrđavu nad jezerom gde su se oni venčali i preporučili su nam da obiđemo i to mesto. Nismo tačno znali kako se dolazi do tamo, ali smo se nekako uputili, par puta zalutali, i konačno izbili na put.

Bledska tvrđava – Četvrti uspon

U redu, do tog trenutka sam već shvatio – ako želiš da dođeš do mnogo dobrih mesta u Sloveniji oko Bleda:

  • moraš da držiš dijetu godinu dana
  • moraš da se setiš starih prijatelja
  • primaš svaki dan od Kolektive ponude da bi iskoristio pravu
  • smršaš toliko da ti ni jedan uspon ne bude težak i da bi imao snage da ne crkneš

Nije tako naravno. Ali sam počeo da razmišljam u tom pravcu na polovini tog uspona. Ispalo je tako da nam je do svakog vrhunskog mesta trebalo da se stvarno potrudimo. I svaki put je vredelo. Nateralo me je da razmišljam o onim čuvenim kombinacijama “šta bi bilo kad bi bilo”. Da nisam držao dijetu, da sam bio u takvoj situaciji ranije i slično, ili koliko sam nekih stvari stvarno propustio onda koje ne propuštam sada.

Onda smo došli na vrh tvrđave. U restoranu na vrhu bio je jedan sto. Rezerviše se nekoliko dana unapred. Postoji i razlog zašto. Slika sve govori.

Obišli smo muzej, štampariju, vinski podrum na tvrđavi i obilaznim putem se vratili u hotel. Obilazak je gotov. Proveli smo neko vreme u bazenu u hotelu i konačno se vratili u sobu, posmatrajući kako izgleda jezero u mraku.

Povratak

Bilo bi previše očekivati da ti tri dana za redom vreme ide na ruku u aprilu. Trećeg dana smo većinu prepodneva proveli na terasi hotela ispijajući kafu na zubatom suncu. U hotelu su nam izašli u susret da se malo kasnije odjavimo, čak su nam izvukli i red vožnje voza i autobusa za Ljubljanu. Odlučili smo se za voz, kojim se nismo odavno vozili, u Ljubljani ostavili na stanici stvari, švercovali se autobusom do mesta na kojem su grupisani svi njihovi tržni centri, videli prodavnicu u otvaranju Natur house, uz šalu da je to “debeljuca shop”, šetali smo se uzduž i popreko do trenutka dok nisu počeli da zatvaraju prodavnice, onda smo popili kafu u kafiću gde je konobar bio simpatični bosanac koji je psovao kao kočijaš, ali nam poklonio karticu za gradski prevoz da se ne švercujemo nazad.

Ne bih imao reči kojima bih mogao opisati neki osećaj koji sam imao u sebi tokom ta tri dana. Prvo osećaj da je super što mi se to sve ne bi desilo da nisam promenio način na koji živim. Drugo osećaj zahvalnosti što sam dobio drugu šansu, još “nagradnu” od Kolektive, mada sam propustio priliku da kupim kupon. I treće, što je se sve potrefilo: naši prijatelji kojima je odgovaralo da nam posvete subotu, vreme koje nas je poslužilo i ogromna potreba da se odmorimo i fizički i psihički… Nažalost sve ima svoju cenu, žao mi je što nisam bio na 15tom rođendanu kod mog mlađeg brata, ali on razume, nekako ću mu se već odužiti…

Sat vremena pre nego što ćemo krenuti put Beograda, oko devet uveče… ušli smo na vrata istog kafića u kojem smo proveli svojih prvih sat vremena u Ljubljani. “Opet vi!” reče mladić koji nas je dočekao prvog dana. “Opet mi…“, rekoh ja, uz osmeh, nadajući se da će on imati još koji put mogućnost da nam kaže isto…

—————————————————————————————

Ovim tekstom sam prekršio sva pravila blogovanja, napravio sam pauzu od skoro mesec dana između dva teksta, stavio sam ogromnu količinu fotografija u jednu stranicu i napisao preko 2500 reči… Ako i pored svega toga čitate ove reči, to znači da ste i vi učinili napor i da vam je bilo lepo tokom toga kao i nama u Sloveniji, hvala vam na tom naporu… Ako imate snage, ostavite neki komentar…


• Prethodni tekst: Napisati stoti

• Sledeći tekst: Ograde i povrede

18 komentara na “Za najlepše stvari potreban je napor”

  1. Kolektiva 14 April 2011 at 17:08 #

    Divno!! Posle citanja ovog teksta osecaj je kao da ste se upravo vratili iz Slovenije..
    I ne brini ovakvih slika nikad ne moze biti previse ;)

    [Reply]

  2. Tamara 14 April 2011 at 17:17 #

    kakva radost kad sam na face-u ugledala novi text…

    Kao i uvek procitala sam sve u cugu (posle citanja celog tvog bloga u jednom danu :) ovo je bio maciji kasalj)
    Zadovoljstvo je citati te pa makar i posle mesec dana.

    Bas mi je drago da ste ti i tvoja draga otisli na zasluzeni odmor i tako se lepo proveli. Divno je kad je covek srecan i dobro se oseca… i bez slika ovaj tekst odise pozitivnom energijom.

    Veliki pozdrav

    [Reply]

  3. Edislav 14 April 2011 at 17:34 #

    Svaka čast na tekstu. Oprašta ti se to što si prekršio pravila blogovanja, ona i služe da bi se kršila, naravno kada vredi, kao u ovom slučaju. :)

    Pozdrav!

    [Reply]

  4. Nebojša Pantić 14 April 2011 at 17:46 #

    Za ovaj tekst Turistička organizacija Slovenije bi trebalo da ti obezbedi doživotni besplatan boravak. Tekst je super, fotke su fantazija i baš si me zainteresovao za posetu Sloveniji. Pravila blogovanja?! Ma daaaj!

    [Reply]

  5. Sandra Zmua 14 April 2011 at 18:08 #

    naravno da sam pročitala do kraja, svašta
    postoje neki autori čiji se tekstovi ne čitaju ofrlje, ma koliko da su obimni ;)

    [Reply]

  6. Tanja 14 April 2011 at 18:12 #

    dobro je ziv si :) vec sam se uplasila sto te nema sa novim tekstom. No vredelo je cekati ga. Uzivanje,cisto, procitao u jednom dahu. A pravila.. pa pazi ti koji su ih postavili, nisu upoznali tebe. Sto se mene tice, moze jos ovakvih tekstova, a moze i slika, moze i vise od 2500 reci :)

    [Reply]

  7. Tata 14 April 2011 at 19:59 #

    Samo zato sto mene nista ne kosta, a tebi puno znaci…:)
    Ma, sala, naravno…ali podrska=const!…:)

    [Reply]

  8. Dadica 14 April 2011 at 20:06 #

    Da te nisam viđala na gore pomenutim okupljanjima, veruj mi da bih se posteno zabrinula. Nedostaje mi da utorkom ujutru uz kafu čitam tvoje pisanije.
    Ali neka, bitno da je vama bilo lepo i da ste se odmorili. Steta sto Kolektiva nema mnogo ponuda za Novi Sad, mozda bih se više zainteresovala.
    Nemoj bre više da praviš ove pauze, piši nam.

    [Reply]

  9. daki 14 April 2011 at 20:52 #

    ubise te ta pravila – tvojih fotki nikad dosta brate :)

    a onaj sto sa pogledom…. no comment :)

    [Reply]

  10. Mina 14 April 2011 at 22:12 #

    Svaki dan dolazim po jednom da vidim ima li sta novo. Pomislila sam da si odustao! Dobro dosao nazad.

    [Reply]

  11. Debeljuca 14 April 2011 at 22:53 #

    Hvala svima, volim vas, drago mi je da ste tu. Pišem češće obećavam!

    [Reply]

  12. Marica Kulić 15 April 2011 at 00:39 #

    Vredelo je noćas potrošiti vreme na tvoj tekst koji je dobar kao i obično.Na početku reče da su tekstovi nepovezaani ali nije baš tako…za utisak je sve važno,svaki opis i svaka rečenica i čini mi se da bi ti i čitavu knjgu napisao nekako*lako* a za čitaoca*pitko*.Uživala sam kao i svi ostali ali kritika stoji*NEMA TE NEMA*.Navikao si nas- pa sad vidi šta češ…veliki pozdrav…

    [Reply]

  13. Cyber Bosanka 15 April 2011 at 19:44 #

    A kako se meni tek sad ide u Slovenijuuuu!

    [Reply]

  14. Sladja 24 April 2011 at 04:48 #

    Jaooo…sve je tako divno, kao iz bajke :) Htedoh samo da “virnem” – sta ima novo, i zadrzah se do kraja, tekst mi nije dao da se odlepim od stolice. A u ovo vreme sam budna jer sam filovala torte za danasnji Vaskrsnji rucak,(;)) medjutim, zaboravih da je pet ujutru i da trebam na spavanje…eto toliko je divan tekst. HRISTOS VASKRSE! Tebi i tvojoj porodici puno ljubavi, zdravlja, srece i VOLJE da se sve zapoceto i zavrsi sa srecom i verom u dragog Boga…

    [Reply]

  15. Natasa 26 April 2011 at 14:08 #

    kakva pijacaaaa….(ja u inozemstvu obavezno obilazim pijace)

    i svaka cast na tekstu :)

    [Reply]

  16. Marinica 26 April 2011 at 14:10 #

    Fenomenalan tekst i fenomenalne fotografije!

    [Reply]

  17. Milan 17 November 2011 at 20:08 #

    Lepo, Bled je posebno bajkovit pod snegom, ovo je prelepa reportaža, možda se trebaš oprobati kao putopisac!

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Nemam vremena za to Milane, hvala

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači