Trideset kilograma manje

Došao sam upravo od Doktorke. Malo smo se igrali ove nedelje, pokušali smo da iznenadimo sve za moj rođendan da dođem do magične dvocifrene kilaže. Nije baš najsrećnije u brojevima što se težine tiče, jer se telo teško privikava na vežbe, veću količinu aktivnosti, zdravu hranu i slično, gubim mast i centimentre u obimu, ali nešto težina ne ide. Ali ja sam srećan. U nedelji u kojoj ću napuniti trideset godina i obeležiti pet meseci mog programa, mogu ponosno da izjavim da sam oslabio više od trideset kilograma za pet meseci. Srećno punim tridesetu, jer sam siguran da ću zdravije dočekati svaku sledeću. Mnogo je trigera (triger = okidač, obzirom da ga pominjem dosta u tekstu) postojalo u mom životu koji su prethodili ovome i često me ljudi pitaju zašto i kako iznalazim toliko upornosti. Pa da kažem koju o tome?

Sestrina poseta

Moja draga i ja smo stupili u bračne vode pre dve godine u junu. Igrom slučaja, u mesecima koji su prethodili tom radosnom činu, posetila nas je moja sestra iz Pančeva. Obzirom da je naša familija brojna, a česti su slučajevi onih koji su na gojaznoj liniji, ona je uvek bila jedna sa naše strane. Devojka koja je izašla iz kola gotovo da nije bila moja sestra. Visoka, mršava devojka je nasmejano rekla “Ćao!” i poljubila me. Bio sam zapanjen. Oduvek sam je poznavao i relativno skoro, godinu ili vise ranije smo se videli na jednom venčanju i znam kako je izgledala. Moja draga je bila još više zbunjena, jer je znala da ju je upoznala, ali više nije bila sigurna da li je to ta ista osoba. Onda je počela cela priča. Nisu u pitanju bili čajevi, preparati, nadrilekari ili bilo šta drugo već je u pitanju bila Doktorka, koja je prema njenom životnom stilu uspela da izgradi sistem obroka kojim je ona sa 85 kilograma došla na kilažu od 60+. Bio sam fasciniran i tada je počelo moje interesovanje za celu priču. Prema njenoj priči, Doktorka veoma dobro psihološki proceni ljude i može prema čoveku da napravi individualni program koji te dovede do kilaže koju želiš. Nisam verovao, ali sam ispred sebe imao živi dokaz. Drugi problem je bio u tome što je cela priča bila u Pančevu i bilo mi je teško da zamislim da putujem svake nedelje. Godina se nastavila, venčanje, medeni mesec i sve ostalo se izdešavalo i ja sam stalno imao u malom mozgu da je to nešto što moram da uradim.

Prestanak i ponovni početak pušenja

Vreme je prolazilo, kilogrami su nastavili da se talože, i ja sam negde u septembru prošle godine rešio da ostavim pušenje. Na račun istog sam dobio još par kilograma, ali nisam smatrao da mi smeta sve do početka zime kada su stvarno svi počeli da primećuju da izgledam kao svinja, namerno ne želim da tražim bolju reč. Onda sam ponovo propušio, ali kilogrami koje sam dobio u međuvremenu se nisu izgubili.

Plodnost

U to neko vreme smo moja draga i ja počeli da ozbiljno razmišljamo o deci i preliminarni rezultati koje sam uradio su bili katastrofalni. Glavni uzroci su bili manjak fizičkih aktivnosti usled rada za računarom, pušenje i kao najveći – gojaznost. Obzirom da je srećna porodica nešto što najviše želim u životu, počelo je da me nervira to da je gojaznost prepreka koja stoji na mom putu, jednostavnoj želji da imaš srećnu porodicu sa puno dece.

Posao i kriza

Tokom zime, kada ljudi više pričaju, a manje rade, prisustvovao sam razgovorima u kojima su moji prijatelji pričali o dodatnim poslovima kojima žele da se bave. Obzirom da sam poznat kao inertan i mrzovoljan, nije čudo što me niko nije planirao ni za jedan od njih. Sa druge strane na mom regularnom poslu, često sam bio u situaciji da odlazim na poslovne sastanke na koje idem baš kad moram, već je počelo da me nervira, jer ni na jednom od njih nisam dostojno predstavljao firmu, što zbog predrasuda koje ljudi evidentno imaju prema gojaznim ljudima, što zbog toga što i nisam mogao lepo da se obučem jer sam nosio ne ono što je lepo, već ono što mogu da obučem. Posebna je priča to što su moje radne performanse bile jako slabe, jer sam stalno bio umoran, posle obroka pospan, uvek mrzovoljan i nervozan. Širio sam lošu energiju.

Porodično nasleđe

Konačno poslednji triger se desio nakon nove godine. Moja porodica ima jako interesantna nasleđa. Jedno od njih je pomenuta “debela” i “mršava” linija, a drugo je intrigantna stvar da je jako teško preživeti period između 40 i 55 godine. Gotovo svi, a naročito muška linija, svi imaju problema sa pritiskom, srcem i sličnim problemima. Obično se dešava u tom periodu. Pradeda je umro u 51 godini, dedina dva brata su isto tako umrli mladi. Deda je imao 4 brata i tri sestre. Njegov mlađi brat je umro pre nego što mu se sin oženio. Moj deda je oko 55 godine imao težak šlog posle kog se oporavio srećom i poživeo najduže u porodici. Konačno, najstarija sestra mog oca (od strica) umrla je veoma mlada, pre nego što je dočekala unučiće. Moj otac se pre par godina operisao od teške aneurizme, ali sve to me nije plašilo toliko mada je delovalo zastrašujuće. Moj najmlađi stric, sa kojim se jako često viđam jer je mnogo bliži meni u godinama nego mom ocu (od mene je stariji 9 godina, a 16 godina mlađi od mog oca), je za novu godinu završio u bolnici. Posle opsežnih pretraga ustanovili su da mu srce preskače i da ima oko 30ak otkucaja srca u minuti. Kada se par puta srušio, odveli su ga u bolnicu, gde je dočekao novu godinu. U tom periodu je dobio poklon od doktora i minisarstva zdravlja u vidu Pejsmejkera. To je bio finalni triger. Po muškoj liniji naše familije, ja sam sledeći. Nije moralo da znači, ali je krajnje vreme bilo da sredim svoj život.

Kontaktirao sam sestru i ona mi je dala broj telefona Doktorke. Paralelno sa tim, jedna žena iz Vršca je oslabila sa 125 na 75 kilograma, kod iste Doktorke, i moja majka ju je videla, oduševila se i rešila da pomogne finansiranje celog programa, sve je bilo sređeno i zakazao sam sastanak. Tako je sve počelo…

Na kraju…

Šta je poenta cele priče o zetovima zaova mojih šurnjaja? Pa veoma jednostavno – što su jači trigeri to je jača vaša ubeđenost da u programu istrajete do kraja. Jako je bitno da napišete sebi na listu papira, šta je to sve što vam smeta u životu, ali ne samo to, već da napišete svetlu stranu;

  • Šta je to što želim u životu?
  • Kako će moj život izgledati ako ne budem više ovakav/ovakva?
  • Koliko ću energije više imati za sve?
  • Šta ću sve time postići?

Šta sam ja dobio? Samo pet meseci kasnije slabiji sam trideset kilograma, društveni život mi je drastično aktivniji, više me ništa ne mrzi da uradim. Ponovo sam započeo neke poslove koje sam zapostavio, jer sam prokrastinirao godinama. Sa više energije počeo sam da ponovo radim na sebi, i mnogo sam bolji i uspešniji na poslu. Jedan direktor je izjavio da izgledam ko milion dolara, a drugi me je pohvalio da sam mnogo pozitivniji i življi. Konačno sam pronašao i prostor na poslu u kojem mogu da unapredim svoju poziciju i svoj posao, i to planiram da ostvarim tokom leta. Pre godinu i po dana sam se smorio jer je pozicija koju sam priželjkivao bila popunjena objektivno čovekom koji je bolji za nju od mene, ali sam ja uspeo u poslednjih par meseci da smislim i stvorim potpuno novu poziciju koja će biti moje unapređenje. Posle samo pola programa, u trećem mesecu na kontrolnom testu plodnosti moji rezultati su bili 150 puta bolji, i to u stvarnim ciframa, bez laži. Sve su to stvari koje sam tek započeo da ostvarujem. Moj život se promenio.

Ove nedelje punim trideset godina. Poslednjih deset sam proveo razmišljajući o tome šta ću sledeće da jedem. Za pet meseci sam oslabio 30 kilograma. Sada sam naučio kako da jedem, i želim da provedem sledećih deset potpuno uživajući u životu, shvatajući da je hrana samo minorna sporedna stvar, oko koje se ne vrti ceo svet.

Hvala vam na čitanju. Voleo bih kada biste vi napisali koje su to stvari koje objetivno možete promeniti u svom životu…

Image © Svend Damsgaard


• Prethodni tekst: Izgled od milion dolara

• Sledeći tekst: Food Boss

16 komentara na “Trideset kilograma manje”

  1. JD 8 June 2010 at 01:19 #

    Svaka ti cast, sta drugo da kazem!
    Sve ovo zvuci toliko lepo, tako lepo ususkano, porodica, svi oko tebe…ma da pozelis.
    Jako se pronalazim o tvojoj prici, ali tome konacno dolazi kraj. Ugledacu se na tebe i dovesti moju kilazu u red.
    Tebi zelim i dalje puno uspeha u skidanju kilograma.

    [Reply]

  2. Karadjordje 8 June 2010 at 09:06 #

    Redovno citam tvoje blogove, jer ih veoma lepo pises…

    Imao si jedno gostujuceg blogera ovde, posto najveci deo tvog zivota cini tvoja bolja polovina, nozda bi bilo zanimljivo da ona napise iz svog ugla citavu ovu pricu, kako je ona to dozivela sve, kako te ona vidi sad i svasta nesto…
    eto toliko za sada
    pozz Karadjordje

    [Reply]

  3. marija the tetka 8 June 2010 at 09:56 #

    ..tako cu i ja (mrsava strana familije) jedared da ostavim cigarete :)

    [Reply]

  4. Orchid_girl 8 June 2010 at 10:16 #

    Divan post, stvarno!
    Nadam se da ces ovako i nastaviti.

    Kako vezbas, bas me zanima.

    I – SRECAN RODJENDAN, da se divno provedes…Puno zdravlja u sledecih 30 godina i naravno, zelim ti, sto pre, prosirenje porodice :)

    [Reply]

  5. preživeli deda stric 8 June 2010 at 12:39 #

    Sve pohvale za uspeh,tvoj lični a i pohvale za želju da se o svemu upoznaju i drugi i da i oni nađu svoj okidač.Moj okidač je bio gore pomenuti pejsmeker da bi prestali sa pušenjem i ja i stric.
    Pohvale za tebe i pozdrav za one uz čiju si podršku uspeo i naravno za DOKTORKU !

    [Reply]

  6. Aenima 9 June 2010 at 14:27 #

    Srecan rodjendan! Hvala na odgovoru od prosle nedelje. Ne secam se da si pominjao hleb, da li ti je u potpunosti ukinut?

    [Reply]

  7. Debeljuca 9 June 2010 at 20:20 #

    Od hleba jedem (samo kada dobijem to po nedeljnom programu) Buitoni integralni dvopek ili Wasa “hleb” za dijabeticare (nisam dijabeticar, nego njega mozes naci na mestima gde prodaju takvu hranu)

    [Reply]

  8. mirjana2207 17 August 2010 at 17:44 #

    Moj “okidač” koji je pokrenuo gojenje (pored godina – oko 40.) je prestanak pušenja. Ipak, ne kajem se. Uspela sam da se otarasim tog zla nakon više od dve decenije redovnog konzumiranja. Ako sam uspela sa nikotonim, uspeću i sa lošom i preobimnom ishranom… Valjda!

    [Reply]

  9. Jelena 4 September 2010 at 22:35 #

    sestra mi je dala link za ovaj blog i citam ga celo vece – toliko mi je zanimljivo! naravno, cestitam na svakoj izguranoj nedelji, velika je to stvar.
    i ja sam, iako tek u 18. godini zivota, morala da promenim znacajno svoju ishranu zbog jakog leka kojeg pijem, i znam delimicno kako je, ali do ovog posta sam apsolutno odusevljena i nadahnuta, iskreno.
    nadam se skoroj vesti o prosirenju porodice! :D

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Hvala Jelena,

    Ideja kada sam počinjao blog je upravo bila da pišem o tim nekim iskustvima koje sam imao tokom procesa, ocenio sam da to fali, lako je napisati kako smršati, a retko ko piše šta te sve čeka na tom putu i kako istrajati.

    [Reply]

  10. Jelena 15 October 2010 at 15:14 #

    Zdravo imala sam tezak period zapala u depresiju i krizu nemocna da volim i da zivim ne motivisana za bilo sta i ostvarivanje svojih ciljeva a jedan od njih je i da smrsam pa oko 35 kilograma i da dodjem na 60 kilograma znaci sada imam 95 a visina 1 m i 68.Molim vas pomozite u teskom zivotnom razocarenju i iskusenju sam.imam 20 godina.Hvala.

    [Reply]

  11. Amar 27 October 2010 at 12:40 #

    Eo gutam ovaj tvoj blog, nalazim sebe u 95% stvari, informaticar, preko 120kg, takodjer sjedenje, dobra klopa i sl.

    Radi li ta tvoja doktorka preko neta sta s obzirom da nas sigurno dijeli bar 2500 km ?

    Samo nastavi

    [Reply]

  12. debeljuca 27 October 2010 at 12:54 #

    Njen sajt je na http://branka-mirkovic-nutricionista.blogspot.com/

    morao bi ipak da nazoves pa da se dogovorite o eventualnom modelu komunikacije. Nisam siguran

    [Reply]

  13. alexandra 6 January 2011 at 16:19 #

    Ja sam iz istih razloga ostavila cigarete,nosila sam holter i u toku pusenja mi je meren veci pritisak a otkucaji 125 u min….Tako sam se i ugojila…al shvatam ja da su to samo izgovori…zaista mislim ako sam ostavila cigarete a morate svi priznati da je za to stvarno potrebna jaka volja,ostavicu ja i nezdravu hranu….Ja sam samo malo pre trazila malo podrske jer je nemam od nikog….

    [Reply]

  14. Tash 21 June 2011 at 12:17 #

    Ovaj post me je rasplakao. Ali ne ono tužno rasplakao, već nekako olakšavajuće, otrežnjujuće, ne umijem da nađem riječ.
    Nadam se da ne zauzimam mnogo prostora, ali ću napisati ukratko neko svoje iskustvo. Sada imam 39 punih godina. Udovica sam posljednjih 6. Poslednjih 5,5 godina baš imam problema sa kilažom (imala sam i u trudnoćama, ali to sam uspjela da skinem – prvi nutricionistički program, za 5 mjeseci 24 kg manje) – sa 72 sam se ugojila na 105 samo za pola godine od smrti muža. Od tada pokušavam da regulišem ishranu, da poštujem dijete, da sebe ograničim… ode tu i tamo nekoliko kilograma, ali se vrate jako brzo. Svaka sledeća nervoza me upropaštava sve više. Nije lako sam donositi odluke, nije lako sam podizati dvoje djece, nije lako stizati sam na sve strane, nije lako. Ali!
    Upravo zbog silnih nekih problema koji su me spopali posljednjih godina, i od kojih ja u suštini nijedan nisam uspjela da riješim do kraja, ja sam nedavno odlučila da potpuno promijenim sebe, kad već na probleme na poslu i sa familijom ne mogu da utičem. Prvo sam se dogovorila sa djecom i nabavili smo psa – krenula sam od logike da će me pas natjerati da mrdnem iz kuće, nisam više mogla da podnesem sebe učaurenu. Pas je kod nas tačno dva mjeseca i ja mnogo više vremena provodim napolju nego u kući – nije to onoliko koliko bi trebalo i koliko bih htjela, ali je mnoooogo više nego što sam svih ovih 6 godina provodila. Drugo što sam uradila je da sam prestala da pušim prije mjesec dana. Jednostavno sam riješila. Kvit!
    Treće što želim i pokušavam da uradim je da – ne “dovedem kilažu u red”, već da uredim svoj život time što ću početi da gubim kilograme. Ono što bih voljela, to je da imam snage kao ti, da ne reagujem onih nedjelja kad ne vidim konkretan uspjeh…
    Čitam dalje, hvala što si ovo napisao!

    [Reply]

  15. Barbara 29 August 2011 at 08:17 #

    Hvala vam za ovaj vrlo drago članak gospodine. Također sam pretilo brata koji je također u pušenje. Svi mi u našoj obitelji počeli su ga uvjeriti u gubitka težine, ali naše riječi ne bi se kroz njega. Mislim da ako sam pokazao mu svoj ​​rad i neka čita svoju priču će iskra inspiracije u njemu.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači