Svi smo mi Kraljevo

Ovo je moje mesto za pisanje. Trudim se da prenesem informacije o stvarima koje radim, a često neke deluju kao da nemaju veze sa dijetom, mada se, opet, trudim da ih povežem, jer već znate da nalazim čudne veze između najraznoraznijih stvari. U četvrtak smo bili u Kraljevu da se upoznamo sa stvarnom situacijom dole, da vidimo kako možemo da pomognemo, da predstavimo ono što smo već uradili i da tražimo da u ovim trenucima, oni izveštavaju o tome šta se stvarno dešava dole. Biće i gostujućeg teksta naravno…

Srbija u malom

Zatekli smo sistemski problem. U redu, neke kuće jesu srušene, neki ljudi jesu raseljeni, jer nema pravih uslova za život u njihovim postojećim stanovima i kućama. Ono što je tragično jeste da su svi ugroženi. Ne samo oni kojima su kuće srušene, već će svi koji imaju pukotinu ovde, pukotinu onde imati problema da vrate svoj život na staro. Glavni utisak je bio upravo to da je uništen deo mirnog i svakodnevnog opuštenog života, da će ceo dalji život ti ljudi, čak i kada saniraju pukotine, krov, materijalnu štetu, živeti u frci da nešto slično, ili gore može da im se desi. Ovim ljudima treba pomoć, ali trajna, sistemska, dugoročna. Treba da se stalno priča o tome, da se dele informacije kako prvom sledećom prilikom kada neka estradna zvezda bude na naslovnoj jer se pojavila bez donjeg veša na putu od kupatila do spavaće sobe, kada padne meteor ili kada se za nekog funkcionera ispostavi da je primao mito – Kraljevo padne u zapećak i zaboravi. Svako treba da pronađe, čak i mali način kako može da pomogne.

Šta smo mi uradili?

Već koliko prvog dana ljudi su počeli da šire dezinformacije o problemima sa SMS donacijama. Zbog preopterećenja korisnicima je skidano previše para sa računa, nekoliko puta su naplaćivane iste poruke i sve je stalo. Telekom se potrudio i vratio novac svima kojima je skinuto više od onoga koliko su želeli da pošalju, ali je šteta bila učinjena i ljudi su prestali da šalju. Sa druge strane počeli su da se pojavljuju računi za uplatu, a nije se tačno znalo gde ide novac. Rešili smo da se ne petljamo sa tim. Grupa ljudi koji se ozbiljno bave Internetom kod nas se okupila putem teme na DevProTalk forumu i počelo je dogovaranje oko akcija za Kraljevo. Postavljena je ushaidi platforma. Clay Shirky u svojoj priči o tome kako da utrošimo svoje slobodno vreme na umni rad koji ima višu vrednost objašnjava kako je nastala.

Generalno to je platforma koja je započela u Keniji, a doživela pravu upotrebu tokom izveštavanja posle zemljotresa na Haitiju. Ideja je da ljudi iz Kraljeva i okoline prikupljaju informacije o tome šta se dešava na terenu, a naša Internet ekipa u Beogradu pomogne sa svoje strane u administraciji i promociji sajta i platforme. Sajt je postavljen na adresi www.jazakraljevo.rs i do sada već ima veliku količinu dostavljenih podataka.

Zašto smo baš taj način odabrali? Sa jedne strane zato što je potreban, sa druge strane da pokažemo da postoji mnogo načina da se pomogne. Da ima mnogo mesta gde treba da se pomogne. Da postavimo platformu koja će konstantno donositi relevantne informacije sa terena gde je sve problem.

Paralela sa dijetom

Zašto je ovo slično? Zato što često ne znamo koliko je problem ono što jedemo. Kao što su dole neke kuće srušene, imamo situaciju da neki ljudi pate od ekstremne gojaznosti i problem je vidljiv. U Kraljevu doduše najveća većina kuća ima po neku pukotinu, postoji teškoća da se živi u takvim situacijama. Tako kod gojaznosti najveći broj ljudi ima blagih problema, neki višak kilograma, stomak je ispao, blago, nema se kondicije, nezdravo se hrani, nije tragično, ali je jako dobra osnova za problem. I nikada ne znaš kada pravi problem može da se pojavi ako se sistemski ne reši da se živi zdravije. Tako je u većini kuća u Kraljevu, a takva je i, paralelno, situacija kod svih koji imaju delimičan problem sa viškom kilograma, nikada ne znaš kada će da se od toga pojavi problem. Ono što radim opet ima paralelu, da proširi količinu informacija i iskustava kako bi se problem rešio sistemski, a ne ad hok, lokalno, akutno…

Gostujući tekst

Krsto Arsenijević, mladić koji je bio sa nama u poseti Kraljevu je napisao tekst o onome što smo zatekli dole i desila se situacija da kada sam video isti, jednostavno nisam želeo ni da pokušavam da napišem svoj na isti način, prenosim ga za čitaoce Debeljuce, u celosti:

Utisci iz Kraljeva

Na pomalo zavijen način pokušao sam da saznam koliko mali odnosno veliki jesam i mogu da budem. Koliko svako od nas voli svoj mali svet, ono što gleda apsolutno svaki dan oko sebe, čemu ponekad pridaje tek toliko pažnje da opsuje ako se o njega saplete. Ne možete da zamislite kako bi vam bilo bez onoga na šta ste bezobrazno navikli jer vrlo verovatno robujete pogrešnim stvarima kao i ja.

Zato ne želim da pišem o ciframa. Ja nisam cifra.

Danas sam po prvi put bio u Kraljevu. Povod za odlazak nažalost nije baš lep, ali je moj lični motiv odlaska u predele pogođene zemljotresom nedvosmisleno plemenit. Iako nisam neko ko dominira bilo kakvim korisnim znanjem u ovakvoj situaciji, želeo sam da budem deo ekipe koja se trudi da pomogne, a ne onaj koji sedi sa strane i posmatra. Ne mislim da sam pomogao, mislim da sam promenio razmišljanje o tome kojim vrednostima treba pridavati pažnju. Promena na mikro nivou, mislim i najbitnija.

Te večeri kada se zemljotres dogodio ležao sam u krevetu, u toplom stanu, u Beogradu. To je vrlo verovatno najjači potres koji sam osetio, ne samo u seizmološkom smislu, već i emotivno. Kilometrima daleko od oca,majke i sestre shvatio sam šta mi je zapravo najbitnije u životu. Osećaj panike potrajao je otprilike dok se nisam telefonom čuo sa najmilijima i uverio da je sve u redu. Ni jednog momenta nisam pomislio da tamo negde, neko neće imati gde da spava te noći, i to je sasvim razumljivo jer moj mali svet i dalje nije ispao iz ležišta.

Danas, kada sam prolazio kroz sela u kojima je bio epicentar zemljotresa, istini za volju nije se mogla videti neka kardinalna razlika u odnosu na druga, nepogođena sela. Kuće su stare pa stare, fasada je olomljena pa olomljena. Bezobrazno, ali otprilike realno, jer se zaista činilo kao da zemljotresa te jačine o kojoj se priča nije ni bilo. Međutim, najveća šteta jeste pomerena kazaljke na skali straha kod prosečnog čoveka koji živi u takvom selu. Prosečan čovek nije neko ko koristi Facebook, Twitter, niti će verovatno ikada saznati za projekat JaZaKraljevo. Prosečan čovek je trenutno u strahu i ne želi da okrenete glavu kad prođete kroz njegovo selo, nego da mu pomognete. Pomognete u smislu da se ne pravite nedodirljivi, kao da se vama to nikad ne može desiti. Pomognete u smislu da zajedno vratite njegov mali svet u normalu.

Moj utisak dana nisu gomile šuta, polomljenih cigli, prozora i slično. Toga ima na svakom koraku, ali danas. Sutra možda ne. Utisak dana je starija gospođa koja živi u jednom selu par kilometara od Kraljeva. Iako je u poznim godinama, bezuslovno pomaže u izgradnji urušene kuće svom sinu. Ne zna kako se zove ulica u kojoj živi, opominje na činjenicu da je veoma bolesna, evidentno u godinama, ali bez pardona učestvuje u vraćanju mikro sveta njenih najmilijih u normalu. O tome želim da pričam. Ogavna ružičasta zgrada u centru grada je već danas osvanula sa novim prozorima i novom ogavnom nijansom najgore boje. Ne brinem za nju. Brinem za strah koji ljudi osećaju od toga šta im se još može desiti. Toga nema baš na svakom koraku. Da biste to videli morate da se potrudite i pokucate na vrata, pružite ruku. Nemojte da vam je teško, odvojite malo svog vremena.

Nisu porušene hiljade kuća, već hiljade domova. Hiljade malih svetova. Ja znam da možemo da im pomognemo.

Preuzeto uz dozvolu autora sa Facebook beleške

Kako pronaći sebe i gde pomoći

Umesto da dajem blesavi how-to želim da kažem samo nekoliko stvari. Pomozite gde možete i koliko možete. U svemu, trenutno za Kraljevo, sutra za nešto drugo. Dajte sebe. Proširite priču, pošaljite informaciju, pomozite finansijski ako možete, razmišljajte, nije pomoć samo uzeti mobilni telefon, poslati poruku i sutra zaboraviti. Jeste. Svaka čast i na tome, ali i ako nismo u mogućnosti uvek postoji način da pomognemo, na ovaj ili onaj način, u svemu. Želim uvek da dam sebe i da pomognem.

Glavnu motivaciju za ovaj tekst mi je dala scena koju sam video juče. Kada se izađe sa autoputa, postoji jedna uzbrdica iza Konjarnika kojom se dolazi do okretnice autobusa u Ustaničkoj. Pored puta sam video igralište na kojem je otac igrao košarku sa sinom. Sin ima oko 4-5 godina. Da razmišljam objektivno o takvoj situaciji pomislio bih “šta ima neko da igra košarku sa detetom nižim od metar kad ovaj ne može ni da dobaci do koša?” Pa nije tako bilo. Sin je dodavao ocu loptu, otac bi loptu primio, uradio dvokorak, postigao koš, i radovao se sa sinom posle svakog. Jedno tri puta sam dok sam prolazio video tu situaciju. Sin se radovao svaki put sa ocem. Otac je svaki put pohvalio uz radovanje sina za svaku asistenciju. Otac je učio sina da čak i ako ne postigneš koš, možeš da učestvuješ u uspehu, na svoj način koliko možeš i da se ne raduje samo onaj koji postigne koš već i onaj koji u tome pomogne. Moramo da naučimo da asistiramo od malih nogu. Moramo da naučimo da pohvalimo one koji su nam pomogli kada postignemo neki rezultat. Da svi učestvujemo i da svi budemo bolji ljudi i radosniji što smo nešto učinili za opšte dobro.

Asistirajte! Podelite priču sa prijateljima, pomozite koliko možete i na koji način možete Kraljevo.


• Prethodni tekst: Podvlačenje crte

• Sledeći tekst: Drugo lice prokrastinacije

4 komentara na “Svi smo mi Kraljevo”

  1. Ksenija 13 November 2010 at 08:57 #

    Kraljevčani, u koje spadam i ja, su vam zahvalni što pokazujete kako biti dobar prema drugima!

    K.

    [Reply]

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Miloje Sekulic, Zoran Torbica, Milos Djajic, Debeljuca, Ivan Cosic and others. Ivan Cosic said: Svi smo mi Kraljevo | http://t.co/E084VhD | via @debeljucacom | #jazakraljevo […]

  3. Charolija 14 November 2010 at 03:05 #

    Hvala ti. Ne umem ništa drugo da kažem.

    [Reply]

  4. aira 16 October 2011 at 15:32 #

    I feel sorry for Serbia. I hope there would be goodhearted people that would help.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači