Slaganje kockica

Trudim se da svaku godinu od poslednjih nekoliko započnem sa jednim velikim planom. Ponešto sam napisao u poslednjem tekstu prošle godine “kako napraviti lični akcioni plan” kako sam se prvo u 2008. oženio (što sam razumljivo dugo odugovlačio), 2009. vratio sve dugove i kako sam u 2010. konačno uspeo da se rešim viška kilograma. U tom tekstu namerno nisam uneo veliki plan, sledeći koji mi je bio u planu za ovu godinu, jer nisam hteo da ga “ureknem”. Provodim vreme razmišljajući da li je to primarni razlog zašto ne pišem i zašto sam vratio određeni broj kilograma, pitajući se da li su to samo još neka opravdanja ili je potpuno validno da kada imaš drugačije fokuse onda neke druge postaviš sa strane.

Rešavanje stambenog pitanja

Da, to je bio plan za ovu godinu. Prema rasporedu u onom tekstu prvo sam naveo zašto to želim da uradimo:

  • Moja draga i ja smo podstanari već osam godina zajedno i gotovo 12 godina smo ukupno podstanari u Beogradu
  • Svakog meseca izdvajamo mesečnu rentu za stan koji nije naš
  • Mada smo uglavnom imali dobre odnose sa stanodavcima, nikada nije isto kada si na svom
  • Stvarno želiš nešto da stekneš u životu
  • Stekli su se uslovi ove godine da to i ostvarimo

Bilo je dosta lako definisati cilj, jer je posedovanje svog stana nešto o čemu maštamo godinama i kao planiramo, ali nikada nismo bili toliko blizu realizacije. Ipak bilo je neophodno da sami sebi opišemo kako vidimo sebe i gde vidimo sebe kako bismo suzili izbor.

Predradnje

Kao i u dijeti i ovde su morale da se “slože kockice”, tj da se urade sve pripremne radnje kako bismo mogli da izvedemo ovaj poduhvat. Prvi i najbitniji zadatak bio je da te “vidi Država”. Realno nikoga nije briga i ne pita se kako si mogao da živiš 12 godina u Beogradu kao podstanar, a da su ti vidljiva primanja par stotina eura. Za kredit ti traže veoma velika (ili barem veća) primanja od onoga što mnogi od nas mogu da dokažu. Svi pričaju o prosečnim platama i kreditima. Kao da su dve paralelne stvarnosti. Realnost: Niko nije u mogućnosti da sa prosečnom platom podigne prosečan kredit za prosečan stan. Kako dokazati bankama da si jednostavno u mogućnosti kada oni to ne vide, ili ne žele da vide. Zato je primarni cilj izbora posla (kada sam prethodni izgubio) bio da bude dovoljno visoka bruto plata. Time smo postali kreditno sposobni. Istini za volju, neophodno je bilo drugim poslovima nadomestiti nedostatak ostalih finansija kojih sam se odrekao većom neto platom, ali i to se sredilo.

Tada smo se suočili sa sledećom realnošću. Kada neko čuje koliko se plaća kirija u velikim gradovima često će ti laički spomenuti/savetovati da je bolje da za te pare otplaćuješ nešto svoje. Realnost: to je nemoguće. Realno izvodljivo je za malu garsonjeru ili za izrazito veliki stan, jer se cene izdavanja drugačije prilagođavaju tržištu, dok su cene kupovine direktno vezane za kvadraturu. Međutim za porodični stan, negde u sredini, nešto što planiraš da stekneš za sebe i svoju porodicu to je malo teže. Zamenom kirije za dvosoban stan za ratu kredita u istom iznosu bez učešća u mogućnosti si da kupiš manji jednosoban stan. Kompletnu matematiku i logiku oko stanova je relativno skoro razmatrao i DedaBor.

Bila su potrebna dva neophodna faktora koje smo morali da rešimo. Učešće i najpovoljniji mogući kredit. Za učešće smo se obratili porodici, široj. Konačno smo negde oko Božića bili sigurni na koju količinu finansija možemo da računamo i na koji način. Time smo imali dobru polaznu osnovu.

Usklađivanje želja i mogućnosti

Kada smo to sve povezali mogli smo da krenemo u razgovore i sa bankama i u potražnju stana koji bi nam odgovarao. I kažem vam, nagledali smo se brojnih situacija. Kalkulisali smo da li je lakše da kupimo stari stan koji bismo adaptirali, ili da kupimo novi stan koji ne mora da se sređuje? Da li da kupimo stan u staroj zgradi koji je dokazano dobar ili da kupimo stan u novoj zgradi koji je ko zna kako urađen? Da li da podignemo običan ili subvencionisani kredit? Koju banku izabrati? Brojna pitanja ti prođu kroz glavu i nekako posle nekog vremena sve počne da se vrti, jer moraš da presečeš.

Odabir i stresovi

Negde prošle godine prijavili smo se za “jeftine stanove za mlade” koji se grade na prostoru bivše kasarne na Voždovcu. Konačno su nas i pozvali da vidimo planove i da “izaberemo stan”. Sve se odigralo dosta brzo. Krenuli smo da gledamo razne stanove, bili smo upoznati donekle sa situacijom i izabrali smo najbolji mogući stan prema našim planovima i potrebama. Tu su krenuli stvarni stresovi koji su nam doneli mnogo nerviranja i maltretiranja. Na svakom koraku smo nailazili na veoma dobre ljude i nismo imali problema sa komunikacijom, ali ponekad ti je dosta lakše kad u svom stresu naiđeš na nekog bezobraznog pa možeš da se “isprazniš”. Cela priča je “suviše dobra da bi bila istinita” i to te bez obzira što si defacto kupac, stavlja u poprilično inferiornu situaciju.

  • Stanovi su jeftini i ovakvi su uslovi, ali ti ne moraš da kupiš, ako ti nećeš zovemo sledeće na listi
  • Imaš jedinstvenu šansu da živiš u jednom od najboljih krajeva Beograda u novom stanu, koji još uvek nije izgrađen, ali biće, ali ako sumnjaš nema veze pozvaćemo drugoga
  • Imaš šansu da podigneš subvencionisani kredit za ove stanove, a za većinu drugih nemaš, ali ako ne želiš pa nema veze, nama nije frka, sigurno će se naći 250 ljudi koji će hteti da podignu subvencionisani kredit

Tu dolaziš do jedne od onih odluka za koje ti je neophodno da podeliš sa drugima. Da pitaš za mišljenje. Realnost broj jedan je da je neophodno, jer time podeliš deo stresa sa drugima, oslobodiš se. To nije loše, malo dobiješ energije od onih koji te podrže, malo izgubiš energije od onih koji su striktno protiv, ali je korisno jer u svim tim razgovorima dobiješ mnogo dodatnih informacija i ideja o kojima nisi razmišljao. Realnost broj dva je da na kraju odluku donosiš sam. Sam si dužan da nosiš posledice svojih odluka.

Nelogičnosti

Onda smo došli do situacija koje neviđeno oslikavaju nelogičnosti u funkcionisanju sistema kod nas. Prvenstveno u redosledu neophodnih koraka:

  • Da bi podigao kredit treba ti ugovor o kupovini
  • Da bi potpisao ugovor o kupovini treba da daš kaparu
  • Ako daš kaparu, a odbiju te za kredit, kaparu si izgubio ako nisi u stanju da na drugi način realizuješ kupovinu

Manje više ovo je veliki problem i nema veze sa konkretnim stanovima koje smo gledali, mada u kupovini direktno od vlasnika se može izigrati, ali u kupovini od investitora, teško. Ovo je bila velika kocka na koju smo morali da pristanemo i donela je još sasvim solidnu porciju stresa u već poprilično stresnoj situaciji.

Odabir banke

Igrom slučaja kod ovih stanova je odabir banke bio veoma sveden, jer su samo banke koje učestvuju u finansiranju izgradnje kompleksa “u igri”. Jedino su one pristale da nude kredite za stanove koji nisu izgrađeni. Već sam poprilično mnogo vremena izgubio na sve ostale akcije i moj koncept je bio jednostavan: U igri je bilo šest banaka. Svima sam poslao zahtev sa finansijskom konstrukcijom i zahtevom za ponudu elektronskim putem. Dve banke su u startu otpale. Jedna je bila nespremna još za kredite (relativno je skoro ušla u projekat) a druga je bila paranoična po pitanju davanja ponude putem elektronske pošte (“zbog šanse da konkurencija proverava!“). Ostale četiri banke su poslale četiri ponude kod kojih se mesečna rata razlikovala u samo 5€! Ovo mi je napravilo dodatni problem i tražio sam način da odaberem. Radi se o kreditima koji su prema specifikacijama koje je raspisala Država. Teško da se mogu razlikovati u finansijskom smislu. Onda sam ih ipak i lično obišao i odabrao Aik Banku, gde me je gospođa Dragana sačekala i bila spremna da odgovori na sva moja dodatna pitanja od kojih se i mojoj dragoj podizala kosa na glavi. Insistirao sam na tome da sastavim redosled koraka na papiru u cilju pribavljanja svih papira neophodnih za realizaciju kredita i bila je dovoljno strpljiva da mi asistira oko svega, da mi kaže gde šta tražim i na koji način da neke stvari dobijem brže nego inače. Ovo mi je pomoglo, jer verovali ili ne za 5000 stanova postoji samo 250 subvencionisanih kredita, ma koliko se hvalili na TVu oko “izgradnje jeftinih stanova”. Bilo je neohodno da reagujemo brzo i da se ne cimamo mnogo.

Možda moram da se ogradim da ovo nije sponzorisani tekst, nisam dobio nikakve bolje uslove zbog ovoga (možda hoću?), ali mi je bilo drago i što sam bio pozvan na druženje koje je AIK napravio sa ljudima sa Interneta povodom postavljanja sajta koji promoviše njihove standardne komercijalne kredite za stanove u istom naselju. Sajt AIK Krediti je lansiran na tom druženju i tada sam sa prisutnima podelio deo ovih informacija kako je teklo moje putešestvije. Tema sajta su njihovi standardni komercijalni stambeni krediti i naročito mi je drago što je na jednom mestu objašnjena procedura “kako zatražiti kredit za stan?”.

Par dana pre tog druženja gospođa Dragana me je pozvala i rekla mi je da smo prošli u prvih 150 od pomenutih 250 za subvencionisane kredite kod Nacionalne korporacije za osiguranje stanova. Bio sam spreman da odahnem, a tada mi je rekla “nemojte prerano samo da se radujete, sve je ok sa vaše strane, ali da sačekamo da Država prebaci pare pa da se stvarno radujemo“. To me je još jednom ubedilo da sam dobro izabrao, jer više od svega cenim iskrenost pa čak i kada nije pozitivna.

Eto malo objašnjenja gde sam bio, šta sam radio, koji me stresovi nagnaju da se praznim na različite načine. Zašto ne pišem i zašto mi je malo neprijatno da promenim header na blogu, jer sam dobio par kilograma na gore, ali eto tu sam. Još jednu bitnu stvar smo uradili u ovoj godini i idemo dalje. Dugo sam tražio način kako ovo sve da napišem, a da povežem tri bitne stvari. Da se opravdam što ne pišem češće, da objasnim koliko je teško povući stvarne i velike poteze u životu i koliko je bitno uskladiti to sa svim ostalim stvarima. Drago mi je što imam vas da me saslušate.

p.s. Želim da se zahvalim gospođama Mirković (koincidencija prezimena). Jedna je iz Novog Sada, majka mog prijatelja, koja mi je posvetila svoje vreme sa brojnim korisnim savetima. Druga je iz Beograda – moja Doktorka koja mi je pomogla da lakše donosem velike odluke u životu. Moram i da se izvinim obema, jer sam doneo odluku protivno nekim njihovim savetima, ali mislim da je ovako najbolje za mene. Želim da se zahvalim i osobi koja mi uvek pomogne oko svih mojih velikih životnih planova, ali je neću pominjati na ovom blogu. Gospođi Dragani sam se već zahvalio u tekstu, a moji najbliži se podrazumevaju :D


• Prethodni tekst: Ograde i povrede

• Sledeći tekst: Ekspres dijeta – oslabila 7kg za sat vremena

13 komentara na “Slaganje kockica”

  1. BabaStraja 5 May 2011 at 10:09 #

    Ja sam iz susednih soba posmatrao i moje roditelje kada su ulazili u celu priču sa stambenim kreditom i iako se nadam da ću kroz par (desetina) godina biti u prilici da odradim tako nešto nisam baš srećan kada vidim koliko je sve to zamućeno i prekomplikovano :/

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Nadam se da će ovakva iskustva dovesti do toga da kada ti budeš podizao kredit situacija bude mnogo bolja.

    [Reply]

  2. Igor 5 May 2011 at 10:39 #

    Čestitam. Veliki korak napred je urađen.
    Kroz nešto slično smo i mi prošli skoro, pre par dana, za auto kredit. Neće banke da daju kredit za vozilo koje tek treba da se uveze, pa neke banke ne priznaju avans dat u auto salonu, a u auto salonu neće da uvezu vozilo ako ne daš avans, i tako u krug, jedni druge vijaju za rep a ti u sredini i trčiš na sve strane.

    [Reply]

  3. ClemmRusty 5 May 2011 at 11:06 #

    Sa srećom, nadam se da si odabrao pravu stvar!

    [Reply]

  4. Marko 5 May 2011 at 11:15 #

    U ovoj zemlji to je izuzetno hrabro sa Vaše strane, ali samo napred to je ipak najbolje rešenje za budućnost.

    [Reply]

  5. Aleksandar Bijelic 5 May 2011 at 16:05 #

    Svaka čast, osećam da je stres ogroman, ali napravio si korak napred.
    Teško je ubediti sebe da uđeš u tu priču, i posebno teško kad vidiš koliko ćeš para ostaviti bankama, ali biti svoj na svome pa makar i u kreditu je mnogo drugačije.

    Tu bar znaš da dokle god imaš para da platiš ratu nemože niko da te izbaci iz stana, dok kod rentiranja tu nikad nisi siguran ..

    u svakom slučaju odlično si uradio

    [Reply]

    debeljuca Reply:

    Vidiš znao sam da sam nešto zaboravio.

    Još jedna realnost je da ti u svakom slučaju vraćaš više nego duplo ono što da, ako je u pitanu stan na duže od 20 godina. To je jednostavna matematika čak i da kažemo da je najpovoljniji kredit tipa 5% u pitanju, na dvadeset godina ti vratiš duplo 20×5=100% i tu nema dileme.

    Pitanje je jednostavno: Da li želiš da podigneš kredit, odradiš sada sve što je potebno i sledećih 20 godina plaćaš sebi svoj stan i uz to i banci njeno, po ceni koja ti odgovara. Ono što sam se potrudio da objasnim da to nije baš 1:1 nego mora mnogo da se “izakcija”

    [Reply]

  6. Njava Z. 11 May 2011 at 09:41 #

    Bravo. Danima pokušavam da smislim šta i kako ću prokomentarisati a da ne ponavljam već rečeno i ne ide mi. “Bravo” je jedino što mi pada na pamet, a ni to ne mogu olako da napišem jer od navale radosti i ushićenja brkam slova.
    Skoro godinu dana povremeno provirujem ovde da vidim šta ima, pa zaboravim. Onda upadnem u dublji bunar pa opet provirim, pa izađem iz bunara i opet zaboravim. Još uvek nisam gojazna, nemam zdravstvenih problema zbog prekomerne težine, ali prekomernu težinu imam.
    Ovde su svi dobili šansu da zasijaju. Tako sam i ja konačno rešila mnogo toga. Ne u ovom trenutku, ne danas. Htela sam nešto da napišem kada povežem bar deset dana vođenja računa o tome šta, kad i koliko jedem. Probala sam i ja razne dr raznih vrsta – neki su pomagali kratkoročno, neki delimično, hvala im, ali ja dalje moram sama. Znam da sada dovoljno znam i da je krajnje vreme da se uhvatim u koštac. Hvala mojoj depresiji što me nije brže pogurala u veći višak kilograma.
    Ovo što ste ovde uradili, stvorili, divno je i spasonosno. Svima koji su dostigli željene ciljeve čestitam i nadam se da nisu posustali u iznalaženju novih.
    Nije važno da li će neko saznati ko sam ja, nije ni meni važno koliko ovde ima ljudi koje poznajem. Trenutno mi je najvažnije da sam POČELA. Ne manje važno je i što pišem i što će napisano, konačno, neko i da čita.

    [Reply]

    debeljuca Reply:

    Fala Njava, samo u jednoj maloj stvari grešiš, vidiš sve je važno, i najmanji komentar i najmanja akcija – sve je važno, ništa nije beskorisno.

    Hvala na divnom komentaru

    [Reply]

  7. Denis 30 May 2011 at 19:05 #

    Coso kralju
    Slucajno sam naleteo na ovaj tekst i mogu ti reci da je super. Cak sam i procitao tekstove vezane za visak kilograma, a verovatno se secas da od mene i Boze nema niko mrsaviji. Veliki pozdrav od bivseg kolege, samo gruvaj

    [Reply]

    debeljuca Reply:

    Ej, skroz si me oduševio što si navratio. Kapiram i zašto si naleteo :D Ajde pozdrav.

    [Reply]

  8. Masha 10 June 2011 at 14:25 #

    I ja ovde svracam s vremena na vreme, trazeci snagu da napravim prvi korak. Onda se divim snazi volje koju imate. Potom trazim istu u sebi. Proslo je mnogo vremena od kada sam pokusavala da otpocnem slicno. Nikako nisam mogla. Danas je sesti dan kako sam na hrono rezimu ishrane. Osecam se bolje, jer istrajavam. Vasa prica o kupovini stana u nasoj zemlji podseca na vrzino kolo. Da Vam pozelim “kolaricu-panicu” ….i cestitam Vam iz sve snage na svemu sto ste uradili do danas. Na neki nacin, hvala sto ste podstakli i mene:)

    [Reply]

    debeljuca Reply:

    hvala masho

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači