Savršeno ubistvo

Oslabio! I to ceo kilogram. U izuzetno neortodoksnoj nedelji. Dok je moja draga posećivala prijatelje po Kikindi, ja sam slabio. Definitivno sam shvatio da je za uspešnu dijetu neophodno dobro okruženje. Samo tako možeš da uspeš da dobro stekneš rituale i navike koje će posle drugi teško pokvariti. Shvatio sam da sam učestvovao i u savršenom ubistvu, što ću objasniti kasnije, upoznao sam neke super ljude, i željno iščekivao da ponedeljak dođe. Ne nedelja, kao u pesmi…

Ritam → ritual → navika

Moje uobičajeno nedeljno mozganje nastalo je kada je moja draga otišla u Kikindu. Počeo sam da razmišljam o raznim navikama koje sam stekao tokom dijete. Proces koji se formira u čoveku se može podeliti na tri segmenta iz podnaslova. Kada želite nešto da uradite u životu prvo morate uspostaviti ritam. Ritam vam omogućava da lako uradite neke stvari, na način koji vama odgovara, i da po sećanju “Šta je sledeće?” taj ritam unapređujete i uvek ga izvodite na isti način. Recimo

  1. Ustanem
  2. Upalim ringlu
  3. Napunim kuvalo i pustim vodu da prokuva
  4. Odem u toalet
  5. Dok se vratim iz toaleta voda je prokuvala i ringla se zagrejala (ovim štedim negde oko 5 minuta kada bih vodu direktno stavio na ringlu)
  6. Sipam prokuvalu vodu u šerpu koju stavim na ringlu
  7. Raspakujem hrenovke i stavim ih u šerpu
  8. Pripremim salatu
  9. Sipam jogurt
  10. Izvadim hrenovke
  11. Obučem se dok se hrenovke hlade
  12. Sednem da doručkujem

Ovo je ritam. Kada počnete da uživate u unapređenju svog ritma, da ga blago modifikujete prema svojim potrebama, kada osećate zadovoljstvo, možda i nesvesno, onda taj ritam postaje ritual. Ako probate da razmislite o stalnim stvarima koje radite, prepoznaćete mnogo rituala koje ste već definisali u svom životu, a da ih možda niste ni svesni. Jednom definisani ritual koji ne mora uvek da bude isti, postaje navika. Kada postane navika onda znate da ste ga usvojili i da vam je sada lakše da to primenjujete konstantno. Dobra dijeta ili neka druga promena u životu je upravo definisanje novih navika i izbacivanje starih, loših navika. Kada menjamo ritual, i unapređujemo ga, onda dolazimo do dodatnog zadovoljstva jer smo neki deo uspeli da uradimo bolje i uspešnije. Na primer, moj frižider bolesno jako hladi, bez obzira na kom je broju i kada jedem hrenovke sa jogurtom, od jogurta se lede zubi. Ako prvo sipam toplu vodu iz bojlera u šolju za jogurt, pustim da ugreje šolju, onda prospem vodu i uspem jogurt, jogurt dolazi na optimalnu temperaturu da pijenje. Tada shvatim da sam unapređenjem svog rituala uspeo da nešto unapredim da moja navika bude bolja. Svaka promena koju želimo da uradimo u životu se dakle svodi na optimizaciju navika. Shvatimo koje navike su loše, pokušamo, ili radimo na tome da ih ukinemo, a onda krenemo da uvodimo dobre.

Od početka do sada, ja sam uspešno uveo da jedem pet puta dnevno, da redovno doručkujem čim otvorim oči, trenutno radim na tome da se naviknem da pijem vodu pre i tokom obroka po čašu, ide malo teže, ali svakim novim ritualom sam sve srećniji.

Zašto sam ovo sve naveo u kontektstu odlaska moje drage u Kikindu, pa zato što je navike najbolje i najlakše izvoditi u jednom određenom okruženju. Svaka promena okruženja dovodi do promene rituala, što vam promenom ritma, menja osnovni ritual.

Aktivno leto

Verovatno ste videli u tekstu koji sam objavio u petak o tome da ljudi sa sajta Trčanje.rs organizuju akciju pod nazivom Aktivno leto u Beogradu. U četvrtak sam se video sa njima i dogovorio da objavim vest i pozovem čitaoce da svrate na Adu i uključe se u program. Iznenađenje koje sam pomenuo jeste da ću sledeće nedelje, prvog avgusta, održati kratko predavanje i ispričati svoju priču ljudima koji su se prijavili za učešće u programu. Tokom vremena shvatio sam da su se ovde definisale dve grupe čitalaca. Jedna grupa su ljudi koji žele da iz mog iskustva nauče nešto o tome kako se motivisati da se izgube kilogrami, i druga grupa, oni koji u svojem okruženju imaju nekoga ko je debeljuca i žele da moja iskustva primene i pomognu tim ljudima. Nisam baš siguran da će u nedelju biti mnogo ljudi koji će me slušati iz prve grupe, ali verujem da će biti mnogo onih koji su aktivni, ali bi želeli da pokrenu nekoga u svom okruženju. Nadam se da neću uprskati…

Ubismo jednog čoveka

Tokom vikenda otišao sam do Kikinde da vidim prijatelje i porodicu moje drage, i da je dovezem nazad za Beograd. Njen otac i brat, standardno, po vojvođanski, nabace koji kilogram tokom zime i onda tokom leta oslabe, i to im je neka standardna oscilacija. Međutim ove godine su malo jače zapeli i zajedno su oslabili negde oko 30 kilograma, jedan malo više od 15, jedan malo manje. Zaključili smo da smo, svi zajedno, praktično uklonili sa lica zemlje jednog čoveka od 70ak kilograma. Kada smo došli do tog zaključka, koji nikada nisam tako gledao, potpuno sam bio fasciniran. Stvarno je tako. Spomenuo sam Doktorki, ako se gleda ovako, da će joj neko nekad suditi za genocid, ako ovako nastavi. Nasmejala se.

U ponedeljak se svašta nešto dogodilo, stigle su mi knjige koje sam naručio sa Amazona, izašao je Starcraft 2, oslabio sam ceo kilogram, ispričao sam se sa Doktorkom, planiramo da odemo do Vršca da porazgovara sa mojim matorim, kakav bi režim ishrane trebalo da primeni nakon šloga. Posle će pričati i sa kevom, koja će morati to sve da sprema i slično. U dolasku kod Doktorke sreo sam i prijatelja koji čita ovo od početka i koji je sada rešio da započne program i ovom prilikom mu želim puno uspeha. Isto kao i ja sedi po ceo dan pred kompjuterom i ima viška kilograma kojeg bi hteo da se otarasi.

A vi? Pa budite i dalje super publika kakva jeste, podelite ovaj tekst na vašim Facebook profilima, probajte da usvojite neki novi ritual, neku novu dobru naviku, ako možete svratite na Adu u nedelju i bacite neki komentar, tek da se zna da ste tu… Do sledećeg čitanja…


• Prethodni tekst: Aktivno leto u Beogradu

• Sledeći tekst: MotivaKcija

11 komentara na “Savršeno ubistvo”

  1. Radmila 28 July 2010 at 09:04 #

    To poređenje je i mene zaprepastilo: sa 12 kg viška je ekvivalent kao da nosiš svaki dan po seo dan trogodišnje dete na leđima!
    Pratim te od skoro, ali sam iščitala sve postove unazad i širim tvoj zarazni entuzijazam za promenama u životu!
    Pozdrav.

    [Reply]

  2. Eniac 28 July 2010 at 17:26 #

    Plaši me ovaj Starcraft 2, šta on radi u ovom tekstu :D

    [Reply]

  3. prijatelj aka jasmanac 28 July 2010 at 17:36 #

    Kad sam te video umalo se nisam slogirao, sav blistas ;)

    Mislim da ce ovaj blog i tvoji tekstovi motivisati jos ljudi da krene tvojim (sada i mojim/nasim) putem u zdravije sutra.

    Ipak, jedan je zivot i treba ga ziveti punim plucima a ne punim stomakom.

    [Reply]

  4. daki 28 July 2010 at 22:04 #

    prosto steta sto nisi krenuo sa 300 kila, mogli bi duze da citamo blog :D

    [Reply]

  5. Debeljuca 28 July 2010 at 23:58 #

    @ Radmila – ej hvala za poredjenje, dobio sam ideju kako da demonstriram koliko sam izgubio, samo da nadjem ranac koji moze da ponese 37 kila.

    @ Eniac – SC2 je super nacin da zaboravis na hranu i sve ostalo :D

    @ Jasmanac – meni je bilo jako drago sto si se resio, trenutno ti bas treba, a u skoro si istom scenariju kao ja sa limitiranim mogucnostima kretanja, pa je super, samo izdrzi prvih par nedelja, posle ces da se primis kad svi pocnu da primecuju. Mogao bi posle jedno nedelju dve da napises tekst kako deluje kada se pocne od nule, malo da imamo jos neki tekst ovde sem mog.

    @ Daki – E jebiga, to me bas brine, mnogo razmisljam o tome, mada je odrzavanje jos jedan bitan segment. Bice tema za pricu, a mogu blog da prepustim i drugim ljudima koji su na programu, ja samo da uredjujem. Videcemo.

    [Reply]

  6. Jelena Jovanović 29 July 2010 at 02:08 #

    A jel mora da se pije voda? Moze voce, supica i to umesto?

    [Reply]

  7. Debeljuca 30 July 2010 at 12:27 #

    Uf nisam video komentar.

    Pa vodu pijem pre i tokom jela, a supica i voce su standardni deo nekih obroka.

    [Reply]

  8. jasmanac 30 July 2010 at 12:37 #

    Ja popijem dnevno skoro 2 flase od 1,5L vode tako da nemam problema sa tim :)

    Supica je obavezni deo rucka a voce uzine ;)

    [Reply]

  9. Ema 3 August 2010 at 01:51 #

    Pratim te vec neko vreme i procitala sam sve predhodne postove. Zadivljena sam tvojim uspehom!!! Imam isti problem i puno neuspelih pokusaja iza sebe. Taman kada sam htela da dignem ruke, naletim na tvoj blog, i javi mi se zracak nade. Znaci ipak mogu da se resim i “ogromnog” broja kilograma. Htela sam da te pitam da li posoji mogucnost da dobijem kontakt tvoje doktorke ‘sto pre)? Ako ne javno onda privatnom porukom. Imas i moju podrsku, samo napred!!!

    [Reply]

  10. Debeljuca 3 August 2010 at 08:41 #

    Cao Ema, hvala na komentaru i podrsci.

    Poslao sam telefon na tvoj mail.

    [Reply]

  11. Marija 12 December 2010 at 20:15 #

    Ritam je ono što meni fali!Razlog povećanju telesne težine sam tražila u raznim stvarima kao što je genetika, klimaks, kortikosteroidi ali što više čitam tvoje iskustvo, kapiram da sam počela da ređam kile kad sam izgubila svoj ritam. Prelazak na noćni rad, pa sa njega na popodnevni, pa za par dana na dnevni, pa opet na noćni…Nema više reda kada je doručak, užina, ručak, večera, spavanje…
    I dobro okruženje i podrška su ono što mi fali!
    Nije mi problem ŠTA jedem, problem je KAD jedem.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači