Resetovanje samog sebe

Postoje trenuci kada prosto moraš da staneš i da se zapitaš kuda dalje. Na dnevnom nivou svako preispituje svoje akcije i kada dodamo u taj tok informacija sve ono što dolazi kao bonus sa strane, nekako nismo u mogućnosti da adekvatno procenimo ono što želimo i ono što možemo. Svakodnevne aktivnosti nas još dodatno iscrpljuju, ko se još uvek seća vremena VHS traka, nikada kopije snimaka nisu bile dobre kao original, tako i mi ne možemo konstantno da proizvodimo kvalitetne stvari, bez da se zaustavimo, ispraznimo i započnemo od novog početka.

Moja novogodišnja pauza

Namerno sam je napravio. Čim je prošla nova godina odmah sam prionuo da napišem prvi tekst, već neko vreme se kuvao u mojoj glavi. Kada sam pre nekog vremena razgovarao sa prijateljem oko bloga i svega, rekao mi je da moram da povećam frekvenciju tekstova da bi ljudi redovnije dolazili i slično. To sam i uradio, ustanovio novi ritual, imao mnogo toga da kažem, još uvek imam, ali ponekad dođe trenutak da se približi vreme da objavim novi tekst a da ideje koje trenutno imam u glavi nisu dovoljno dobre za novi tekst. Tekstovi su mi bili predugi pa sam ih skratio, ustanovio raspored pisanja, kao ceo mali ritual, kao što rekoh, na biZbuZZu su me ljudi pitali kako to da se tekstovi pojavljuju, a ja sam na konferenciji. Bili su napisani ranije i objavljivani su po predefinisanom rasporedu. Bilo je jako dobro.

Vreme oko nove godine i svih ostalih dana u paketu mi je došlo nekako prebrzo i nesreća na mostu, frka oko novog posla samo mesec i po dana pre nove godine je bila čudo. Pisanje tekstova sam u jednom trenutku, po prvi put doživeo kao obavezu, a sam njihov kvalitet, nekih, mi se nije svideo. Prvi tekst je objavljen i rešio sam da napravim pauzu. Uradio sam neke divne stvari o kojima ću uskoro pisati, ali sam se posvetio sebi i onome što me ispunjava. Onda sam napravio eto ovu pauzu i sada se vraćam.

Za novu godinu sam usled kombinacije stresa, opuštanja i generalno telesne labilnosti nabacio tri i po kilograma, već koliko danas sam bio na pregledu i izgubio sam dve, tako da ću već sledeće nedelje biti na situaciji “pre kritičnog meseca”. Družio sam se sa Trčanje.rs ekipicom, primio nagradu, i kasnije se video sa nekim dragim ljudima, taj ceo dan zaslužuje posebnu temu, već koliko sledeću. Komentari na prethodni tekst dali su mi inspiraciju za nekoliko različitih tema, što ću svakako iskoristiti, i stvarno sam uživao čitajući sve te komentare. Toliki broj komentara bio je najlepši poklon za “novaka” od vas, čitatelja, posebno su mi dragi oni koji su odlučili po prvi put da nešto napišu.

Koliko vremena posvećujete sebi?

Korporativni svet je već uvideo da posle određenog vremena kvalitet rada počinje da opada i počinje da daje ljudima više slobodnog vremena. Možda će neko već reći da su u pitanju ekstremi, ali primeri mogu da promene način na koji drugi gledaju na svet, i ne treba zatvarati oči sa našim starim izgovorom “to kod nas nema šanse da se desi“, već prosto uzeti kao primer i imati ga u vidu. Možda je neko od vas i u mogućnosti da slične stvari primeni u svom životu i poslu?

Stefan Sagmaister, u jednom od svojih TED govora objašnjava kako svakih sedam godina, godinu dana daje slobodno svim svojim zaposlenima kako bi se “ispraznili”, eksperimentisali i sveži nastavili sa poslom. Jednostavnim odbijanjem pet godina od penzije, došao je do računice da će tako mnogo bolje iskoristiti svoje i vreme svojih zaposlenih. Carsonified, jedan od vodećih svetskih web dizajn studija je uvek sistem četvorodnevne radne nedelje. Jednostavno ne rade petkom. Google je svojim zaposlenima dao 20% slobodnog vremena, u toku svakog radnog dana kada mogu da rade šta god požele (ovo je diskutabilno i često kritikovano, jer su i dalje na poslu, i ako naprave nešto komercijalno Google je vlasnik toga, ali opet).

U novoj firmi nismo radili u ponedeljak posle nove godine, što je veoma slično kao i da sam imao petak slobodno, onda je bio Božić pa opet nismo radili petak. Prošlog petka, 14. auto mi je bio gotov, pa je trebalo da nosim papire sa jednog na drugi kraj grada, uzeo sam slobodan dan. Sledećeg petka je dan posle Svetog Jovana, koji i inače uzimam slobodno, jer moja porodica slavi, u Vršcu, pa je bolje da uzmem dan kasnije nego da im smetam tog dana, tako da već neko vreme uzimam isključivo slobodan dan – dan kasnije. Ove nedelje sam zapravo shvatio da ću, tokom januara, zapravo izvesti tu četvorodnevnu radnu nedelju sa 20% slobodnog vremena, i posle izuzetno napornog perioda, stvarno mi prija.

U petak sam ustao, stavio slušalice u uši, otvorio knjigu i zapucao sa Mirijeva u Zemun, prvo jednim prevozom, pa posle punom trasom 17ice. Završio sam sve papire u osiguranju, uzeo nove, seo na prevoz, otišao do Zelenjaka, opet uz muziku i čitanje, skočio do prijatelja kod Kalemegdana, popričali smo, prošetao se posle toga kroz celu Knez Mihajlovu, seo u 43, otišao skroz do kraja, do Koteža u servis, pokupio auto koji je bio gotov, skočio do prijateljice da joj pomognem oko novog stola koji je kupila da ga odnese do stana, na kraju ubedio nju da dođe kod nas na večeru, vratili smo se kući, moja draga se još oduševila jer je nije dugo videla i tako. Dan je bio ispunjen. Ok, neki mogu reći “budalo, proveo si četiri sata u gradskom prevozu i još se ponosiš time!“. Posvetio sam četiri sata sebi. Verovatno, u celosti, najduže u poslednjih par godina.

Da li sada razmišljate drugačije o svom vremenu? Kada ste poslednji put posvetili vreme SEBI. Kako se vi “resetujete”?


• Prethodni tekst: Dobra godina

• Sledeći tekst: Debeljuca 2011

16 komentara na “Resetovanje samog sebe”

  1. Tanja 18 January 2011 at 09:50 #

    A ja se pitam sta je s tobom?! Pa u skladu sa nasim menatalitetom juce razmisljalam “uh, da mu se, il ‘ nekom njegovom, nije sta desilo?”- ni slucjano se nije potkralo da pomislim da ste ti i draga negdje otputovali, itd, vec odmah crne misli..al, dobro!
    Istina je, vrlo malo kvalitetnog vremena posvetimo sami sebi, zato razumjem da je citanje, muzika i refleksija u prevozu bilo “kvalitetno vrijeme”.
    Nadam se da cu ove godine stvoriti sebi dovoljno prilika za kvalitetno posvecivanje samoj sebi i bliznjima. 32-casovna radna sedmica bi bila od velike pomoci, a nije lose ni svakih nekoliko sedmica bar petak uzeti slobodno (ko moze, naravno).
    eto, to je to!
    pozdravljam :)

    [Reply]

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Ivan Rečević, Lejla Brčaninović and others. Lejla Brčaninović said: Značajno -> Odvojiti vrijeme za SEBE! RT @ivancosic Idemo lagano, novi tekst na blogu – Resetovanje samog sebe – http://ow.ly/3FApp […]

  3. bednopiskaralo 18 January 2011 at 10:10 #

    Mene resetuje pisanje bloga (samo onda kad nije obaveza), čitanje knjiga (posto imam mnooogo porodicnih obaveza, knjigu nosim sa sobom i u wc, lol), kafa s dragim ljudima, ženske sitnice, šoping, frizer i sl, vreme u TIŠINI i miru..
    Dok n.sam bila na bolovanju, krala sam od sna samo da bih udovoljila sebi i nekim svojim hirovima.
    Učim se da svaki ili svaki dan uradim bar nešto samo za sebe, pa makar to bilo slušanje muzike u prevozu – to mi je ulepšavalo jutro, bukvalno.
    Meni posao već nedostaje, ali mi je iskreno laknulo što nisam toliko pod konstantnim stresom i jurnjavom bukvalno u minut, svakodnevnim strahom, da li ću završiti sve, da li ću stići po decu u vrtić, da li ću ispoštovati rokove, da li imamo šta skuvano, da li je ovo, il ono…

    [Reply]

  4. Maja 18 January 2011 at 10:27 #

    Reset? Sta to bese….?

    [Reply]

  5. Neponovljiva 18 January 2011 at 10:44 #

    Kradem trenutke i minute svakog dana. I oni su samo za mene. U sred meteža i gužve nekako uspem da se obnovim. Primer: pre neki dan kolega programer mi pridje, lupi me po ramenu i kaže ajde molim te ogreni se i pogledaj kroz prozor. U gomili posla ga upitam šta ja to treba da vidim. Samo se okreni. Okrenuh se. I to je tak trenutak. Užareno sunce na zalasku. Tone medju solitere NBG u nevidjenoj lepoti. Programer mi reče: “Neko bi rekao romantika, ja ne.” Tog trenutka moje sive ćelije su bile obnovljene.

    [Reply]

  6. Borsky 18 January 2011 at 14:59 #

    Jedini način za resetovane od svega što me napada i ispunjava sva čula danima je muzika.

    Pisanje bloga je na drugom mestu a fotografisanje jutra i izlaska Sunca me ponkad tako “očisti” da dane posle toga spavam tek 3-4 sata.

    [Reply]

  7. Sonja 18 January 2011 at 22:16 #

    imati dete u danasnje vreme je totalna ludnica, pokusavati raditi jos nesto pored toga skoro nemoguca misija…ali zato kada se nas dvoje zagrlimo a ona dotrci i sa svoje nepune 2,5 godine vice gomilaaaaa…e pa to me resetuje svaki put! Cudesni mali ljudi, takav veliki potencijal ciste i dobre energije!

    [Reply]

  8. Bojana 18 January 2011 at 23:39 #

    Bravo Coso! Inspirativan ti je blogic :)
    Mene resetuje spining! Vezbe su zakon, jos kad bi bilo dovoljno vremena da budu svakodnevde (ok, sad ocekujem paljbu o organizaciji dnevnih obaveza… ali za sada je tako, 3x nedeljno)

    [Reply]

  9. Natasha 19 January 2011 at 14:40 #

    setim se nekih dobrih fora koje su mi ispricali, pa se smejem u sebi (il naglas ako nema prisutnih koji bi pomislili da sam skrenula)…
    kao na primer, kad je nasa poznata pijanistkinja pricala kako je pred jedan koncert u Kolarcu pitala portira “gde mogu da se usviram?” (misleci na zagrevanje prstiju na klaviru), a on joj dobrocudno reko: “tu kod nas, u bifeu”

    [Reply]

  10. Milan 20 January 2011 at 00:41 #

    Uf! Konačno vas stigoh, sad mogu malo da odmorim :)
    Nisam komentarisao textove mada sam posle video da je možda ipak trebalo.
    Mogao bi to da navedeš u tekstu “Želiš da pročitaš celu priču?”.
    Da li neko ko se odluči da pročita od početka tvoj blog treba da komentariše te stare textove ili da, kao sad ja, ostavi malo poduži komentar onda kada nas stigne?
    Blog je odličan i samo tako nastavi! Imaš još jednog vernog čitaoca i nekoliko potencijalnih kojima sam preporučio debeljucu.
    Evo i ja se naoštrio da nešto preduzmem po pitanju svoje gojaznosti, i nadam se da će mi trebati manje nego tebi da napravim konkretan korak. Tebi je bilo malo teže pošto debeljuca.com nije postojao u vreme kada si ti počinjao a meni je teže zbog drugih stvari. Ne živim u velikom gradu, doktorka™ je daleko, wasa™ i hrenovke™ su u okolini nepoznat pojam itd.
    Ajd’ požuri polako sa tom knjiškom i gledaj da ima neki popust a da i bez tog popusta bude povoljna za srpski džep.

    [Reply]

  11. Debeljuca 20 January 2011 at 00:58 #

    Slažem se, za komentare na ceo blog ću ipak pozvati ljude da ih ostavljaju na temi “pročitaj celu priču” da ne bi komentarisali stare tekstove koje niko i ne gleda, već da komentari pripadaju tamo.

    Hvala ti matori. Pošalji mi kućnu adresu na mail at debeljuca com znam ljude koji putuju manje više po celoj Srbiji, pa ću ti poslati po paket Wase i Hrenovki čisto u znak podrške.

    [Reply]

  12. Milan Stosic 21 January 2011 at 19:01 #

    Moj reset je salsa, ples i sve sto takav vid razonode donosi (druzenje sa ljudima, ispoljavanje kreativnosti kroz pokret i sl.). Ono sto trenutno praktikujem jeste 3-4x salse nedeljno po 1-2h, ali u poslednje vreme rezultati nisu “resetabilni” kao ranije.

    Sa druge strane, nedavno sam primetio da mi jedan dan viska odmora mnogo znaci, tako da sam ustanovio da bih pod resetom mogao da ubacim i malo odmora jer mom organizmu to ocigledno nedostaje :)

    Inace, o pojmu resetovanja slusao sam i na seminaru “7 navika efektivnih ljudi”, gde je reset bio jedan od kljucnih faktora bez kojeg preostalih 6 nece biti dovoljno efektni ;)

    [Reply]

  13. Cica 21 January 2011 at 21:50 #

    Reset?
    Za mene to moze biti i slusanje cd-a sa nekom dobrom muzikom, procitati koji redak neke knjige, odlazak na bazen i plivanje, tai chi… i ne mora da traje bas 4 sata. Nije bitan kvantitet, nego kvalitet :)
    U stvari, reset je sve ono sto radim iz cistog zadovoljstva, a za to se uvek nadje makar po koji minut u toku dana ;)

    [Reply]

  14. Verkić 22 January 2011 at 13:42 #

    Dobro se zamislih na ovo tvoje pitanje. Na pamet su mi pale mnoge stvari koje zaista volim i uživam raditi, medjutim tada se setih muževljevih reči: “Ta, manite je, njoj je dovoljna jedna lepa reč da joj motor proradi u punoj brzini”
    Shvatih da je to istina. Kada sam najumornija, kada nemam inspiracije, želje ni volje nastaviti dalje dovoljna mi je zaista jedna jedina lepa reč u vidu sitne, male i naoko neznatne i za mnoge beznačajne podrške i ja sam ponovo odmorna i spremna na dalji rad.
    Čudno možda resetovanje, ali je istinito :)

    [Reply]

  15. Bojan 24 January 2011 at 19:06 #

    Ja sam zaboravio kako da se resetujem. :-)

    Ovo, verovatno, zbog toga što sam tokom šest meseci imao tri slobodna dana.

    Zagrabio sam nešto slobodnog vremena oko Nove godine i jednostavno nije pomoglo: nedelju dana bi mi bilo potrebno samo da se naspavam, ali nisam ni spavao jer je trebalo imati i društveni život, za promenu.

    Deo razloga zašto sam dao otkaz iako nisam našao drugi posao. Nadam se da ću, u idealnom slučaju, moći da zaklopim barem dve potpuno slobodne nedelje u prelaznom periodu. Pre toga, čak i ono što bih radio zarad punjenja baterija – čitanje, na primer, pada mi kao obaveza.

    [Reply]

  16. Bojana 24 January 2011 at 20:00 #

    Imenjace, ako ce ti biti uteha, ima nas jos takvih. Razumem i to za citanje i drustveni zivot… sve :)
    Jeste da idem na taj spining, ali opet sam imala situaciju da mi je na moru (uspela sam da ukradem 10 dana u septembru) trebalo 2-3 dana da naucim polako da disem i da se opustim cim legem u krevet.
    Prebrz zivot mozda…

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači