Reci ne!

Prva nedelja na novom poslu. Prošle nedelje nisam ni otišao kod Doktorke, ove jesam. U ludilu sam tada zaboravio da pomerim termin na kasnije, a i bilo je još puno obaveza, sve sam nekako prihvatao da radim. Bez obzira stigao ili ne. Uvek, čak i kada se maksimalno potrudim, uvek mi je ostajalo nešto poslova da završim za sutra. Nisam ih odložio. Nije u pitanju prokrastinacija, već ne stignem. Zapišem sve što treba da uradim taj dan, i jednostavno bar dve stavke se prebace u novi dan, u novi spisak. Takođe ove nedelje sam došao do nekih posebnih trenutaka, kada sam kompletnu dijetu doveo u pitanje i sam sebe zapitao Da li ja stvarno mogu da istrajem? Dolazio sam u neke situacije kada bih pojeo bilo šta, samo da je bilo blizu. Kažem ja sebi da ne treba, ali drugi nagon nadjača. Interesantno, u ovonedeljnom razgovoru sa Doktorkom ispostavilo se da je isti uzrok sa prethodno pomenutim prihvatanjem poslova.

Nesposobnost da se kaže ne i potreba za dopadanjem

Kada sam poslednje nedelje kada sam bio kod Doktorke dobijao nedeljni program (koji sam samo produžio na ovu nedelju) doručak je uključivao i dvopek, integralni. Dvopek je proizvod koji nikada nisam nešto posebno voleo. Tvrd je, raspada se i slično. U prvih šest meseci dijete nisam imao ovih problema, imao sam jednu ili dve stvari koje su mi se stvarno jele i tu sam negde dao sebi oduška. Ali sada je drugačije. Dolazim u situacije kada bih pojeo bilo šta. Bilo šta što je tu, u blizini. Pomenuti dvopek (2 komada za doručak) je bio neminovna žrtva. Tako sam jedne večeri kada sam ostao da nešto završim do kasno, pojeo skoro pola pakovanja (150gr).

Da bih stigao sve obaveze počeo sam da jedem, na primer, za kompjuterom. Već sam znao da to ne valja. Kada jedemo pred televizorom, kompjuterom, u kolima, dok radimo nešto drugo, nemamo toliki osećaj koliko smo, i šta, pojeli. Nemamo vizuelnu komponentu. Ona je bitna. Pre godinu dana kada sam pokušao da ostavim cigarete, ostavio sam ih (nažalost privremeno) jer sam prešao sa jedne na dve kutije upravo kada sam počeo da ih nesvesno konzumiram pred kompjuterom. Veče bi se završilo i ja bih punu pepeljaru ispraznio u kantu, a da nisam imao svest da sam uopšte i zapalio neku od njih.

Rekoh da sam kupio vagu. Na nekim druženjima kod Doktorke, smo pričali o tome, da je dobro imati svoju, i imati svest o svojoj težini. Meni je ovo poslužilo kao merač koliko mogu da šmiram. Sada dolazimo do druge stvari. Svesno kršenje. Tako sam se, na primer, potrudio da budem što niže za 11. novembar, da objavim koliko sam skinuo, ali sam istog dana otišao u Kraljevo, i tamo bio u restoranu, pojeo orasnicu, malo veću količinu hrane nego što bi trebalo i slično. Poslednjih nekoliko meseci sam na klackalici. Dođem do nekog nivoa, onda kao znam da mogu da se opustim, pa onda se trudim da se opet vratim i slično. Lakše je bilo u početku. Jedan glas da prekršiš i jedan glas da ne prekršiš. Rekoh već da ljudi često prikazuju kako imaju jednog dobrog u glavi i jednog lošeg i njih dvojica se svađaju. E kod mene je kompletna žurka, kao da ih ima dvadeset. I uvek prevagne onaj koji kaže “ma možeš ti to”.

Pričao sam i sa Doktorkom o ovome, pitala me je da li ja, generalno, imam problem da ljudima kažem Ne? Imam, definitivno. Za ovih godinu dana, možda postoji samo nekoliko poslova koje sam stvarno odbio. Ona kaže da gotovo svi gojazni ljudi imaju ovaj problem. I oni koji su nesigurni u sebe. Trude se da se dopadnu svima, pa teško odbijaju da učine stvari drugima. Nemaju meru šta treba, a šta ne uraditi. Tako sam i ja sve ovo činio. Moram da vežbam da kažem Ne. Koliko god to teško bilo. Prvo sebi pa onda i drugima.

Magi začini

Kada sam držao jednu dijetu kao srednjoškolac, sve je bilo bezukusno. Kada sam počeo ovu dijetu, Doktorka je preporučila da sve što jedem bude ukusno da bih bio zadovoljan onim što jedem. Tako sam pronašao začine koji su bili super, ali su svi sadržali beli luk u sebi. Živim sa mojom dragom. Shvatili smo da je beli luk veliki protivnik naše veze. Osim u jednoj situaciji. Kada oboje pojedemo skoro istu količinu, onda se mirisi neutrališu.

Maggi začiniKada mi je prijatelj rekao da sam izabran kao jedan od četiri blogera kojima će biti dato da testiraju nove Maggi začine, bio sam srećan.  Nadao sam se da ću uskoro pronaći neke začine koji nemaju beli luk u sebi, kao prethodno pomenuti. Na prvu loptu bio sam razočaran. Dobio sam tri različita: začinsko bilje, paprika, beli luk. Opet… Osnovna ideja je bila da bacim drvlje i kamenje na Maggi što nisu mogli da naprave začine koji nemaju u sebi beli luk, kad već postoji toliko drugih gde je on primaran. Detaljnijim čitanjem podataka na kesici, ipak sam provalio da u svakom ima belog luka, ali u zanemarljivim količinama. Spremao sam do sada nekoliko puta piletinu, i mogu reći da je ono što sam dobio stvarno prvoklasno. Probao sam začinsko bilje i papriku, a sa belim lukom se još nisam razračunao. Ali hoću. Kada završim kompletno testiranje, napisaću kompletan tekst o tome šta kako i gde, čisto kao referencu. U međuvremenu pisao je DedaBor o Maggi začinima, što je svojevrsna blog premijera, pa možete videti kako je on testirao. Ostavio sam začine i Doktorki, da proveri i ona sa njene strane, pa sledeće nedelje obećavam jedan pravi izveštaj, kako da tim začinima unapredite dijetu.

: : Usput – znam da postoji babski recept kako se neutrališe miris i zadah od belog luka, zna li neko? Ostavite u komentarima molim vas.

Lansiranje novog projekta

U subotu smo lansirali novi projekat na kojem radimo. Pre par godina prijatelj je došao kod mene i rekao mi ideju za novu aplikaciju koju planira da razvije. Tada na nivou ideje. Bio sam oduševljen, jer je rešavala nešto što ja radim pomoću štapa i kanapa. Od kako sam počeo ovaj blog, on je pratio šta ja radim, čak je krenuo i na program kod Doktorke i dosta smo se družili. Onda me je podsetio na tu staru ideju, i rekao mi da stvarno želi da investira u nju i da je realizuje, da napravi tu aplikaciju. Prihvatio sam da osmislim priču koja će biti osnova za celu marketing kampanju, znao sam da ću raditi svim srcem, jer je takva aplikacija prvenstveno meni potrebna. Isplanirao je komercijalno lansiranje početkom sledeće godine, i želeo je da napravimo tizer kampanju – da ne otkrijemo ljudima o čemu se radi na prvu loptu, a zadobijemo one zainteresovane, koji sve žele prvi da testiraju, kako bi oni dobili prelimarnu, beta verziju aplikacije, testirali je, a mi je učinili da bude bolja pre lansiranja. Zvezde su se poklopile i čim sam krenuo da radim istraživanje ispostavilo se da će u decembru, 25og, biti tačno dvadeset godina od prve komunikacije server-klijent, što se smatra rođenjem World Wide Web-a, Interneta kakvog znamo danas. Interesantno je da je aplikacija namenjena ljudima koji rade aktivno na stvaranju sadržaja na Webu, a tu jednu stvar koju će program rešiti, Internet profesionalci i dan danas, rade pomoću štapa i kanapa. Aplikacija bi trebalo da bude lansirana dvadeset dana posle tih dvadeset godina i kompletan tizer smo bazirali na konceptu 20posle20, iliti 20after20. Već sam pričao o svojim iskustvima u studiju, snimili smo voiceover, kolega iz jedne od prethodnih firmi je uradio animaciju.

Postavili smo sajt i krenuli svako za sebe, mini testiranje. Poslao sam adresu prijateljima iz Irske, Finske i Švedske, strancima, jer me je interesovalo koliko smeta nematernji engleski. Iskreno bio sam potpuno razočaran svojim glasom kada sam ga čuo posle snimanja, pun efekat je bio posle sređivanja, pitao sam ekipu iz tima šta misle, mada se njima sviđalo, bila mi je potrebna potvrda da se to sviđa i strancima, kojima je prvenstveno bilo namenjeno. Oni su se svi do jednog oduševili. Rekli su mi čak da ima taj istočnoevropski šmek, i da stvari na prirodnom engleskom obično deluju ljudima kao prevara i da ovo deluje obećavajuće u kombinaciji sa pričom. Naši ljudi su naravno odmah komentarisali akcenat – dijalekat, ali eto. Ipak za prvih nekoliko dana koliko pratimo statistiku malo lansiranje je prošlo i više nego dobro.

Odbijanje novih poslova

Evo probao sam, juče sam odbio dva posla koja realno ne mogu da stignem, ali da ne razmišljam o tome, sigurno bih pristao jer su oba posla – poslovi od prijatelja, polukomercijalni ili nekomercijalni. Pomagaću i dalje, ta pozitivna energija je neophodna, ali mislim da ono što može da uradi i neko drugi, mogu slobodno da odbijem.

WebFest

Juče, pred kraj dana stigao je mail. U njemu je pisalo:

Poštovani, Vaš sajt je ušao u najuži izbor za pobednika na web fest-u 2010 u kategoriji u kojoj je prijavljen.

Svečana ceremonija dodele nagrada Web Fest 2010 , održaće se 26.11.2010 u 21h u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

Želim da se zahvalim svima vama, koji ste učinili da Debeljuca bude veoma pažljivo čitan blog, posete su pale na neki pređašni nivo ovog meseca, ali mi je jako drago da broj ljudi koji sa sajta odlazi je i dalje jako jako mali, da svi vi koji dođete na sajt ostajete na njemu i čitate svaki tekst pažljivo. Drago mi je da ste uz ovu priču i hvala vam što je Debeljuca u finalu ovogodišnjeg WebFesta.

p.s. Malo fali komentara u poslednje vreme na blogu, ajde i vi koji obično ne komentarišete da ostavite neki komentar?


• Prethodni tekst: (Ne)Donošenje odluke

• Sledeći tekst: Kako izgubiti mušteriju

17 komentara na “Reci ne!”

  1. jasmanac 23 November 2010 at 11:43 #

    Ta “zurka” u nama ce uvek postojati. Narocito kod onih ljudi koji su bili porocni pa to sada pokusavaju da isprave. Kada kazem porocnih mislim na to da je i hrana vrsta poroka.

    Elem, ti sada prelazis u drugu fazu gde moras nauciti da se pravilno hranis. I ja se iskreno plasim toga, cak sam i Doktorki rekao da se plasim tog perioda kada trebam sam odlucivati kako i koliko smem da jedem.

    To je najstezi deo price ali jednostavno se moramo izboriti sa tim. Ono sto je meni stalno u glavi jeste “budi umeren” i “budalo jedna neces valjda sve ovo sto si postigao do sada da unistis zbog jednog tanjira dobre klope”.

    Za sada mi to pomaze, videcemo dokle :)

    [Reply]

  2. […] This post was mentioned on Twitter by jasmanac, Ivan Cosic. Ivan Cosic said: Novi tekst – Reci ne! | http://t.co/Yz8A5b9 via @debeljucacom […]

  3. sonja 23 November 2010 at 18:57 #

    GDE SE NALAZI GOSPODJA DOKTORKA?MOLIM VAS!!

    [Reply]

  4. Debeljuca 23 November 2010 at 19:04 #

    @jasmanac – slazem se

    @sonja – u gotovo svakom tekstu imas link ka doktorkinom blogu gde imas njen telefon.

    [Reply]

  5. mile 23 November 2010 at 20:18 #

    nazalost posao je cesto kriv za losu ishranu. jednostavno, brzo se zivi i nema se vremena za kuvanje. kod mene se zdrava hrana svela na musli ili pahuljice tj na ono sto moze brzo da se pripremi. mislim da je kupovina vage odlican potez, jer mozes uvek da saznas ‘gde si’ i da li ima mesta za nagradu u vidu hrane.

    [Reply]

  6. Debeljuca 23 November 2010 at 22:11 #

    Vidis bas u tome je problem, kada sam poceo sebe da nagradjujem, jer je to one way ticket ako si predugo na drugoj strani

    [Reply]

  7. Igor 24 November 2010 at 10:57 #

    Ne znam da li si imao prilike da procitas knjigu “Kako plivati sa ajkulama” od Harvi Makej-a. Jedna od “lekcija” je kako drugim ljudima da kazes “ne”. Veoma zanimljivo stivo.

    [Reply]

  8. Petar 24 November 2010 at 11:35 #

    Prepoznao sam se u ovom delu da gojazni ljudi ne znaju da kažu ne :)

    Igore, hvala na savetu za knjigu

    [Reply]

  9. Debeljuca 24 November 2010 at 12:07 #

    @igor nisam imao priliku, moram da je pronadjem

    @petar drago mi je. Dobrodosao na blog, nisam video da si ranije komentarisao.

    [Reply]

  10. sandra 24 November 2010 at 13:18 #

    Negde sam ranije citala da je dobro pisati dnevnik ishrane, svakodnevno. Pa kad znas da ces pisati sve sto si taj dan jeo i pio, valjda te to malo ogranici. A i posle imas neku vrstu kontrole i provere u cemu si pogresio, ako se ugojis. Osim toga, mislim da on moze da pomogne u tome da ishrana bude sto raznovrsnija, a ne da danima jedes samo meso, a na primer bez svezeg povrca.

    Samo razmisljanje na temu.

    Podrska (umesto pozdrava)

    [Reply]

  11. Mladen 25 November 2010 at 03:37 #

    Ja sam jedan od onih koji je procitao gotovo ceo blog i prvo da cestitam. Zaista fantastican uspeh i verujem da ces nastaviti. Ono sto sam procitao izmedju redova,iako to nigde nisi eksplicitno rekao, je da se tvoja ishrana najvecim delom sastoji od proteina,ispravi me ako gresim. Ako je to tako,ono sto me zanima je kako ce se ponasati tvoje telo kada ih pocnes normalno jesti,pa makar i slozene UH,ne mozes ceo zivot biti na low carb dijeti. Ovo pitam zato sto sam i sam krenuo sa promenom ishrane,imam nekih 20-tak kila vise. Vec sam gubio ranije te kile,ali kada sam ostavio pusenje,nisam uopste vodio racuna,pa se to vratilo. Ja sam tada izbacio proste secere i smanjio masti i uz to plivao,mada sam imao i ogranicenje u kcal. Pretpostavljam da bi ovaj put islo brze kada bih bio uglavnom na proteinima,ali ne znam koliko je pametno na duze staze. Znam da je duzi komentar,ali je prvi pa ce mi se valjda tolerisati :) Puno pozdrava i sve pohvale za blog

    [Reply]

  12. Petar 25 November 2010 at 10:30 #

    @Ćosa:
    Highl1 je, samo sam kao promenio nick da budem neprepoznatljiv :)

    [Reply]

  13. Debeljuca 25 November 2010 at 11:29 #

    Ehej, extra.. :P

    [Reply]

  14. Tata 25 November 2010 at 12:15 #

    Samo napred, covece! Nadam se (zaista iz srca) da ce ljudi prepoznati koliko si pozitivno osvezio domaci web ne samo ovim blogom, vec kompletnom zivotnom pricom i sposobnoscu da sve to literarno bude kao da covek svakog dana procita po jedan novi, KVALITETAN roman!!! Preporucio bih svima koji prate spanske, meksicke (u zadnje vreme i turske) serije po ranim TV stanicama, da im je daleko korisnije da (ako vec nemaju svoj blog) budu onaj glas kritike koji ce doprineti nekom opstem kolektivnom razumevanju i dozivljavanju (i prozivljavanju) stvarnosti, a ne da to cine kroz tamo neke Seherezade i slicne. Debeljuca do pobede! Nadam se da cu imati prilike da te licno upoznam, cim uhvatim malo vremena od poslovnih obaveza…:)

    [Reply]

  15. Debeljuca 25 November 2010 at 12:42 #

    Hvala covek, debeljuca protiv seherzade :D

    [Reply]

  16. Ф.М. 27 November 2010 at 00:31 #

    честитам за номинацију на веб фесту! :) гласала сам за дебељуцу иако и гаџетерију редовно пратим. баш ми је жао што овај блог није однео заслужену награду у својој категорији!

    [Reply]

  17. Debeljuca 27 November 2010 at 00:56 #

    Respect za Borisa i Gadgeteriju, mozda bi bilo bolje da je bilo vise kategorija, i da su sajtovi mogli da se prijave samo u jednoj da do izrazaja dodju pravi blogovi, ima dosta kvalitetnih.

    Nema veze vazno je ucestvovati, cak i to sto sam usao u prva tri je bilo divno, bilo bi super da sam dobio nagradu, ali sta je tu je…

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači