Privremeno rešenje ili trajni uspeh

Pre nekoliko dana, Nina mi je poslala link sa B92, o tome da će država o svom trošku finansirati lečenje gojaznosti o trošku države. Često me ljudi pitaju o višku kože, jer su upravo gledajući emisije gde se primenjuje ovakav zahvat videli kakvi su finalni rezultati ovog poduhvata. Ne mogu da se otmem utisku da smo svi u jednoj mreži ponuđenih instant rešenja, a da zapravo nemamo sistem kako do pravih rešenja doći.

Ova vest me je jako razočarala. Znači nije dosta što smo bombardovani instant rešenjima “jedeš sve, nastaviš da živiš na isti način, popiješ tableticu (preparat) i oslabiš magično“. Ne. Sad ćemo ići korak dalje. Jedeš koliko hoćeš, i umesto da se naučiš kako da se hraniš i da živiš zdravo, o trošku države ćeš moći da ugradiš u svoj organizam strano telo koje će ti smanjiti zapreminu želuca. Oslabićeš, definitivno. Poznati su i slučajevi gde su ljudi sa ugrađenim bajpasom uspeli da velikom količinom jela zapravo unište isti i time dalje zakomplikuju svoj život. I sve to zašto? Zato što rešavamo lokalne probleme, a ne sistemski. Znači država ne želi da uloži u to da u restoranu ne dobijemo pomfrit uz belo meso, ne želi da oporezuje junk food da ne bude toliko dostupan svima (niko to ne radi, sanjam definitivno). Ne želi da uloži u obrazovanje ljudi i dece naročito o principima zdrave ishrane, da podrži proizvođače zdrave hrane, da pokrene savetovališta o ishrani, da ih popularizuje i slično. Ne. Država ulaže u finansiranje operacija koje će ubrzati prolazak hrane kroz organizam i manji unos iste u cilju manjeg ishranjivanja organizma. Licemerno zamenjuju teze, nazivajući ovu operaciju “najmanje invazivnom” jer se radi laparaskopskom metodom. Ovo “najmanje invazivna” se odnosi samo na način operacije, ali je ovo definitivno najinvazivnija metoda redukcije kilograma.

Ali nismo jedini. Nije ovo tipično pljuvanje u fazonu ova zemlja nezna šta radi, a u svetu je super. Kada sam se pripremao za biZbuZZ predavanje došao sam do informacija da je svaki četvrti vojnik koji se prijavi za američku vojsku gojazan i da oni nemaju dovoljno ljudstva. Manjak ljudstva je zapravo razlog za razvoj ogromne tehnološke studije o oružjima, bespilotnim letelicama, a ne da ljudi ne bi bili u životnoj opasnosti. Čak i oni zaobilaze sistemsko rešavanje problema. Amerika u sve svoje proizvode umesto šećera ubacuje kukuruzni sirup, koji je “zamena” i time štiti proizvođače i cenu šećera. Nema sistemske promene osim ako se mi svi sami ne promenimo. Borba protiv vetrenjača? Zašto da ne…

Relativno skoro kada je moj otac izašao iz bolnice, konačno sam uvideo da ipak ima ljudi koji žele sistemski da rešavaju probleme. Njemu su pronašli da mogu sada da mu srede dva krvna suda koja imaju najveće začepljenje, ali da će se na taj način opet za neko vreme pojaviti nova dva i da će ga stalno seckati, i da je bolje sistemski rešiti problem, jer kad začepiš jednu rupu pojavi se druga. Ako vam kaplje tavanica, ne treba da zakrpite rupu, već da sredite ceo krov.

Pre nekog vremena sam na sajtu kod Marka i Angel, pronašao savete za promenu života u ovom pravcu. Još uvek ih ni sam nisam primenio, ali valjda je prvi korak da ih napišem, prevedem za vas u svojoj interpretaciji, sa dodatkom nekih svojih razmišljanja. Nadam se da možete da sebe pronađete u nekom od njih.

Nemojmo odustati ako ne uspemo prvi put. Probajmo hiljadu puta, pronađimo ko je uspeo, dajte da učimo od njegovog iskustva i konačno ćemo uspeti.

Nemojmo gledati samo na cilj. Učimo kroz iskustva koja smo stekli na putu do cilja i delimo ih sa drugima.

Hajde da ne radimo samo da napravimo novac. Hajde da radimo i da svaka naša akcija ima za cilj da učini nešto dobro, za sebe i za druge. Da ne postanemo samo šraf u mehanizmu, jer šrafovi su lako zamenjivi.

Hajde da ne kupujemo stvari. Hajde da “gradimo”. Nemojmo kupovati nameštaj, već gradimo svoj dom, uvek treba da gledamo veću sliku

Nemojmo pričati. Komunicirajmo. Koliko puta ste videli ljude koji mogu da pričaju dugo, a da ne kažu ništa? Koliko puta ste videli ljude koji mogu da pričaju, ali vaša priča ne dolazi do njih već stalno nastavljaju po svome. Dijalog je prava stvar.

Da probamo da zaboravimo na instant rešenja? Da napravimo male pobede. Da svaka od tih malih pobeda u malim bitkama, bude jedan pobednički niz u borbi za naš, lepši život.

Najčešća razočarenja dolaze kada se mnogo nadamo konkretnim stvarima. Mnogo ćemo biti bolji ako se pripremimo za neočekivane situacije.

Hajde da ne tražimo okolo priznanja, već da budemo bolji i zaslužimo ih vremenom. Čak i ako ne dođu, da probamo još bolje.

Da ne gledamo u problem. Da tražimo trajno rešenje. Da ne razmišljamo o opcijama i o tome šta koja opcija može doneti, već da probamo svaku pa da vidimo koja najbolje “radi”.

Da ne budemo plaćeni za naše uloženo vreme. Da budemo mnogo više plaćeni za rezultate koje smo postigli.

Da ne očekujemo da se stvari dese. Da učinimo da se dese.

Da se ne poredimo i želimo da budemo ispred drugih. Da idemo svi zajedno napred.

Da ne provodimo vreme sa onima koji ne žele da se promene. Da probamo maksimalno da im pomognemo da krenu dalje, i da se družimo sa onima koji su ispred nas. Uspešniji, bolji… da od njih učimo kako dalje.

Da ne usvajamo tuđe sisteme vrednosti. Da postavljamo svoje. Lični uspeh nije “u odnosu na drugog”, on je naš, lični.

Da ne izbegavamo strahove, da im se suprotstavimo.

Da ne gubimo vreme na glupe stvari, tipa gledanje gluposti na TVu, da uložimo vreme u učenje i istraživanje novih stvari. Da radimo na sebi svakim danom.

Hajde da ne mislimo da je nešto nepoznato rizik. Hajde da to što smo ušuškani u neku atmosferu zapravo još veći rizik.

Hajde da ne živimo na lovorikama iz prošlosti, šta smo bili i šta je bilo i kako je bilo. Hajde da učimo na njima, i da budemo bolji danas i sutra.

Da se ne pretvaramo da smo eksperti u nekim oblastima. Da znamo da ima još mnogo da se uči u svakom domenu.

Da ne nudimo “popuste” ljudima da bi nas/naše prozvode više voleli od drugih. Dovoljno je da samo damo više.

Hajde da se više smejemo. (ovo sam upisao sebi za ubuduće pod “obavezno”)

Hajde da ne mislimo da su drugi srećni i predodređeni za neke stvari. Da radimo i komuniciramo više kako bismo sebi otvorili nove šanse.

* * *

Sviđa vam se? Kapiram da ste se osećali lepo dok ste čitali… Ali šta ćete konkretno primeniti od ovoga?


• Prethodni tekst: Rebarca u kajmaku

• Sledeći tekst: [Gostujući tekst] 45 kilograma za deset meseci

14 komentara na “Privremeno rešenje ili trajni uspeh”

  1. zorx 4 November 2010 at 13:23 #

    da ne spominjemo da veliki procenat (30%)ljudi koji urade taj bypass (u americi), razvije neku drugu vrstu zavisnosti… zato nije stvar samo u tome da se resis kilaze nego i razloga zasto si sebi dozvolio da postanes takav… :D

    [Reply]

  2. Debeljuca 4 November 2010 at 13:27 #

    definitivno

    [Reply]

  3. ivanhoe 4 November 2010 at 13:48 #

    Koliko sam ja razumeo, taj zahvat ce se primenjivati kod nas samo za izuzetno teske slucajeve. Postoje situacije kad nemas vremena da cekas da neko uspe da se motivise i skine kilazu, jer je recimo neophodna neka operacija ili osoba jednostavno nije sposobna (psiholoski) da se pridrzava dijete. Kao i sa svim ostalim zavisnostima, neki ljudi mogu sami da izadju sa tim na kraj, a nekima je potrebna strucna pomoc (bilo psiholoska ili hirurska). Nisu svi ljudi napravljeni isti, nisu svi jednako jaki i ne pale kod svih ljudi isti pristupi, tako da je meni to sasvim ok zahvat, kome je potreban. Slicno kao estetska hirurgija, nekome se cini besmisleno, nekom je to cisti cef, ali mnogima je to bitno da bi se osecali dobro.

    [Reply]

  4. Debeljuca 4 November 2010 at 13:54 #

    Slazem se, ali tako VEC funkcionise, a mislim da sa ovim “drzava vas finansira” ce biti mnogo vise zloupotrebe, a drzava ne pokazuje svesnost za problem vec samo zapusava rupu

    [Reply]

  5. zorx 4 November 2010 at 14:11 #

    Jos jedna stvar je to da onaj ko nije sposoban psiholoski i ne treba da ide na tu operaciju dok ne postane. Ljudi olako shvataju tu operaciju kao konacno resenje, sto ona uopste nije. Ti teski slucajevi su i psoholoski teski, i te stvari moraju da se rade paralelno.

    [Reply]

  6. […] Kako do pravih rešenja!!! Privremeno rešenje ili trajni uspeh CITAT: ……………Relativno skoro kada je moj otac izašao iz bolnice, […]

  7. Bubullina 5 November 2010 at 12:26 #

    Možda jedan od najboljih postova koje sam pročitala u poslednje vreme. Ne znam zašto ali mi nekako sve ove “Hajde da (uradimo)” konstrukcije mnogo bolje zvuče nego kada su u formi “Trebalo bi (da uradiš)”…
    Elem, ja se već duže vreme divim ideji projekta http://openideo.com/ i planiram da napišem neki post o tome, ali nikako da uhvatim vremena i reči za tako veliku ideju, ali mi se sad sve čini da si ti na dobrom putu :)

    [Reply]

  8. […] This post was mentioned on Twitter by Ivan Cosic, Zeljko Bibic, Zeljko Bibic, Milena Jerkov, Debeljuca and others. Debeljuca said: RT @ivancosic: [Novi post na blogu] Privremeno rešenje ili trajni uspeh | http://ow.ly/34iaU | via @debeljucacom […]

  9. Vukašin 6 November 2010 at 09:20 #

    I pazi, to nije o trosku drzave, to je o nasem trosku.

    Znaci, neko se bahati i zdernja (evo na primer ja) i onda odluci da mu je dosta ali ga mrzi da ide na dijetu i/ili vezba. I onda mi vi platite da ne moram da se cimam.

    Super post, slazem sa Bubullinom.

    [Reply]

  10. marina 8 November 2010 at 14:41 #

    moram da kazem da je ovo prvi tvoj post koji me je skroz razocarao :(

    ok, onda bi mozda bilo bolje da ne pomognemo osobi koja ima npr 160 kilograma? neka se muci sam/a, kako sam ja mogao. pokazujes onu oholost ljudi koji su ostavili pusenje, pa sada smatraju da su svi koji ne krenu identicnim putem slabici. ljudi su razliciti i ne mogu svi resavati probleme na jednak nacin. ako je osoba vec u dijabetesu i ima srcanih smetnji, hitnost je kljucna. a hitnost se neki put moze postici samo hirurskim putem. ne mislim nikako da je to idealno resenje, ali ce sigurno spasti zivote.

    mozda je veliki broj ljudi koji zeli da udje u amricku vojsku gojazan, ali to sigurno nije primaran razlog razvijanja programa bespilotnih letilica. pilotska obuka traje jako dugo i u pilote se ulaze mnogo, sto znaci da vojsku puno kostaju, a i sami avioni lovci su veoma skupi. vojsci se mnogo vise isplati da salje bespilotne letilice, gde je moguce, nego da rizikuje skupe zivote pilota i skupi avion.

    [Reply]

  11. debeljuca 8 November 2010 at 18:50 #

    Draga Marina,

    Ako je prvi koji te je razocarao, onda je verovatno greska, zar ne? :D

    Pogresno si me shvatila. Nisam ja protiv zahvata, ja sam protiv da drzava javno iznosi da finansira to, da to mnogima otvara opciju o kojoj nisu ni razmisljali, a da im realno nije potrebna. Ni jednom nisam zeleo da budem ohol, vec da prosto predocim da je bolje sistematski resiti problem finansiranim programima o ishrani nego resavati probleme onda kada nastanu. Ne mislim da su oni koji ne krecu slabici jer onda ne bih delio svoja iskustva sa svima njima i zeleo da ih motivisem da krenu, ja sam znam koliko je to tezak proces. Izvini ako si drugacije shvatila.

    [Reply]

  12. marina 9 November 2010 at 15:20 #

    tom logikom ne bi trebalo da se pise o novim dostignucima vezanim za rak pluca, jer bi to ohrabrivalo ljude da puse :)
    edukacija o ishrani je vazna i neophodna, ali nece pomoci ljudima kojima je potreban bajpas danas. takodje, podizanje kultura sporta je mozda i vaznije vezano za prevenciju gojaznosti stanovnistva.

    [Reply]

  13. JohnDorian 11 November 2010 at 10:07 #

    Ko želi da radi na sebi, a ima problema sa motivacijom, može da potraži pomoć sledećeg čoveka:
    http://en.wikipedia.org/wiki/Earl_Nightingale
    Na netu se mogu naći brojni audio snimci njegovih govora, kaseta za motivaciju i samo-unapređenje.
    Parafraziraću samo jednu njegovu rečenicu, a ima veze više sa drugim delom teksta (motivacija) nego sa prvim (operacija):
    Nije neuspeh ako padneš, neuspeh je ako ne ustaneš!

    [Reply]

  14. JohnDorian 11 November 2010 at 10:20 #

    E do k…rastavca. Sad tek videh na sledećem blgu.
    citat:
    “Ralf Valdo Emerson je rekao da nije uspeh u tome da nikada ne padneš, već da ustaneš svaki put kad padneš…”
    +1 za debeljucu

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači