Prestanimo da se žalimo!

Već neko vreme planiram da napišem ovo, pročitao sam nekoliko tekstova na ovu temu i stvarno želim da podelim koncept koji sam uvideo u njima. Naime, radi se o proizvodu žaljenja iliti šta dobijemo kad se žalimo.

Kada se žalimo nesvesno zarobljavamo sebe unutar paralelne stvarnosti koja nam stalno pruža razloge da se sve više i više žalimo. Naš život nije bajka. Naša sreća je ispod proseka. Mi se nikada ne odmaramo, jer smo uvek pod pritiskom problema. Nesretne okolnosti, naizgled van naše kontrole, se konstatno dešavaju. Čini se potpuno nepravedno, ali nije. Konstantnim žaljenjem na ovo ili ono samo smo praktično svedoci ispunjenja svojih zahteva. Svaka misao je deo svesti, a u svesti dok se žališ na nešto, su sve stvari koje ne želiš. Tako je savršeno normalno da počinješ da živiš u stvarnosti koja je okružena negativnim mislima, okružena svim onim što ne voliš. Možeš reći da te tvoja stvarnost izaziva da se žališ na razne stvari, ali je preciznije reći da je tvoja stvarnost ogledalo tvojih pritužbi.

Razmislite, čak i ako niste takvi, da li češće kažete za nekog da se stalno žali na nešto, ili nekoliko ljudi koji se žale povremeno. Verovatno možete prepoznati u svojoj okolini ili u sebi ta “stalna gunđala”. Povremena gunđala i ne prepoznajete kao takve, sasvim je normalno da ti ponekad nešto zasmeta. Ja volim što mogu da prepoznam da od stalnog gunđala polako prelazim u povremenog.

Šta je rešenje? Pa jednostavno. Nikada nemojte razmišljati o problemu i pričati o problemu, pričajte o tome kako naći rešenje za problem i do pola ste gotovi… Primer: Umesto “Debeo sam zbog toga što nemam vremena da se bavim fizičkom aktivnošću, i jer mi je program ishrane nezdrav i neredovan, mrzim sam sebe” probajte sa “Imam viška kilograma, trenutno tražim način da sredim svoj sistem ishrane koji bi se uklopio sa mojim redovnim aktivnostima. Isto ste rekli, drugo nije negativno. Umesto da sažaljevate sebe što ste debeli, zapravo se orijentišete ka pronalaženju načina da taj problem rešite. Ovo nije samo za prekomernu težinu i poremećaj ishrane već za bilo šta što vam smeta u životu. Smeta vam nešto? Nemojte pričati o tome, razmislite kako biste to promenili, rešili i onda pričajte ljudima o tome kako biste to rešili, skupićete dovoljno pozitivne energije da to promenite. Probajte, radi.

Image © Horton Group


• Prethodni tekst: Šok terapija uspela mršavljenje se nastavlja!

• Sledeći tekst: Pusti, pusti modu

6 komentara na “Prestanimo da se žalimo!”

  1. igor ns 22 March 2010 at 10:35 #

    Ovo sam pokupio od mog strica, on ima to napisano na zidu svoje kancelarije.

    Ko hoce – nadje resenje.
    Ko nece – nadje opravdanje.

    Na nama je da odaberemo: prvi ili drugi red.

    [Reply]

  2. Boban 22 March 2010 at 15:35 #

    Drugim recima… Kakve su ti misli takav ti je zivot… Za sve koje ovaj tekst zaintrigira, verujte mi pametno je da potrosite jos malo svog vremena… Mozda vam film sa ovog linka promeni zivot…
    http://www.youtube.com/watch?v=_b1GKGWJbE8

    [Reply]

  3. […] This post was mentioned on Twitter by Debeljuca. Debeljuca said: Prestanimo da se žalimo! http://bit.ly/br6ELR […]

  4. alexandra 6 January 2011 at 13:53 #

    Sta reci ,a suzu ne pustiti…Gledam ovaj survivor svaki dan,kako Goca lepse izgleda kad je smrsala…svatih koliko debljina narusava nasu lepotu i pomislim kako bih i ja bila mnogo ubavo zence…kad bih istajala….

    [Reply]

  5. milka 19 January 2011 at 14:20 #

    lako je reći, teško uraditi.svjesna sam svog tereta.predugo traje moja borba sa kilogramima. krenem,dođu neki rezultati ali se zastane.gdje isčezne motivacija? ponekad mislim da imam dva JA.ono prvo me bodri,daje mi snagu da istrajem,ono drugo đavolje me mami da preskočim sve ograde i učinim nešto “dobro” za sebe još samo ovaj put.naravno od sutra ću biti dobrica.
    i tako u krug. kako sam slaba….

    [Reply]

  6. Tash 15 June 2011 at 15:50 #

    Potpuno si u pravu! Pritom, ljude koji se stalno zale (imam ih u okolini) ja zovem i krvopijama – meni oni tako iscrpe energiju, uniste me svojim konstantnim zalopojkama, ne zelim da slusam!!! Imam koleginicu, koja uopste nije los covjek, ali otkad je poznajem, a bice tome trinaestak godina, od nje cujem stalno dvije razlicite zalbe: kako nema para (ranije je to i bilo tako, posljednjih sedam godina bas i nije), i kako je debela (vjerovatno kod nje postoji genetska predispozicija, ali zena NIJE nimalo debela).
    Uf, oduzih, citam dalje… :)

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači