Preko zvezda do trnja…

U ovoj nedelji nisam izgubio ni jedan kilogram. Izgubio sam nešto masti, jedan centimetar u obimu negde, više nisam ni gledao. Jako mi je teško palo.

Još jedna nedelja je prošla, i ja sam se uputio na redovnu kontrolu. Potpuno sam bio demoralisan kada sam video negativne rezultate. Nisam znao šta da kažem. Seo sam i čekao na pregled kod Doktorke. Cela prošla nedelja mi je prošla kroz glavu…

Za vikend smo otišli, moja draga i ja, za Vršac. Kod mojih. Da budemo malo sa njima, da vidimo neke drage ljude i prisustvujemo žurci povodom rođendana moje najbolje prijateljice. Odlazak u kuću, koju smatram svojim domom, je za nekoga ko ima viška kilograma realno “povratak na mesto zločina”. Neiscrpni izvor i ogroman izbor specijaliteta koji izviru iz majčine kuhinje je jedan od razloga zašto danas imam ovaj problem. Ovo je problem danas, realno, nikad nisam shvatao veliki izbor hrane u kući problemom, već sam uživao u istom. Elem, bilo je iskušenja. Odoleo sam. Sa mukom sam gledao u domaću štrudlu i domaće bajadere koje su mameći me, bezobrazno koketirale sa stola u dnevnoj sobi. Obroci nisu bili problem. Moje supice, belo ili juneće meso sa pečurkama su bili moja svakodnevica koja je sasvim dovoljna da me udalji od bilo koje druge, trenutne, ponude. Matori je naravno tvrdio da moji obroci izgledaju daleko lepše od onoga što je ponuđeno njima, uzimajući po zalogaj od svega što sam ja imao pred sobom. Njegov jedinstven način da pokaže podršku u mojim nastojanjima. Nikada nije bio direktan kada su emocije u pitanju. Ali poznajem ga, i znam kad stvari radi od srca.

Žurka je bila potpuno druga stvar. Moja najbolja prijateljica je priredila “party” na mestu u vlasništvu jednog od najboljih kuvara u Vršcu. Švedski sto prepun sigurno preukusnih kanapea i salata je bio spreman za invaziju polu pijanih ljudi koji su uživali u provodu. Provalili su švedski sto nešto kasnije, kada su shvatili da im u ukupnom zbiru materija u stomaku očajnički nedostaje hrana. Tako su u naletima opsedali sto koji je odolevao i odolevao. Jedna fantastična stvar je što je DJ doneo toliko rasvete da je to sve bljeskalo čim bih se okrenuo ka stolu tako da mi je, nesvesno, pomogao u mom opstanku. Sa pićem je već bilo drugačije. Biti na bruka žurci a ne popiti bar malo, biti u Vršcu a ne uživati u vinu, biti prijatelj sa osobom koja je tako dobar prijatelj u opijanju je nešto sasvim drugo. Preživeo sam i to. Rekli su mi par puta da sam smoren i tako to, ali šta da se radi, trudio sam se da ne delujem tako.

I tako sam sedeo u prijemnom delu, čekajući svoj susret sa Doktorkom. Prethodna nedelja mi je prolazila i prolazila kroz glavu, ali nikako nisam nalazio rešenje za tu jednačinu sa preko nekoliko nepoznatih. Došlo je moje vreme. Ušao sam u kancelariju ko osuđenik. Veoma neprijatan osećaj.

Doktorka se nasmejala. Pitala je šta mislim da je razlog što ništa nisam uradio prethodne nedelje. Rekao sam joj da sam beznadežno razbijao glavu prethodnih 10 minuta i da nisam došao do rešenja. Rekao sam joj da bih se ritualno spalio da znam da sam podlegao štrudli, bajaderama ili vinu, a da nisam ništa oslabio te nedelje. Nasmejala se. Rekla je da je sve u redu. Nisam mogao da verujem da se smeši. Pitala me je koliko dugo sam u životu bio na 120-123kg. Odgovorih da se radi o periodu od dve do tri godine. Objasnila mi je da telo “pamti” određene nivoe težine na kojima smo bili u dužem periodu u životu. Rekla je da je to sasvim normalno i da je očekivala i da se može očekivati nekoliko puta tokom procesa da se ovo desi kada se dođe na neke nivoe.  Dobio sam specijalni program za sledećih 48 sati, ja sam ga nazvao “Šok terapija”, i rekla mi je da dođem opet u četvrtak na vanrednu kontrolu. Otišao sam blago nezadovoljan, a opet zadovoljan što je koliko toliko ona delovala jako, jako sigurno smešeći se i pitajući me: “Pa čemu ja onda služim ako sve ide po planu?” Ulila mi je samopouzdanje da istrajem.

Citat iz Rokija koji mnogo volim je: Nije bitno koliko jako možeš da udariš, već koliko jak udarac možeš da primiš i da ostaneš na nogama. Nastavljam…

p.s. Podsećam vas da podelite i ovaj post sa prijateljima kojima treba motivacija da nešto promene u životu, hvala vam što ste tako dobra publika.

Image © Carl Silver

8 komentara na “Preko zvezda do trnja…”

  1. milicadjurdjevic 18 March 2010 at 14:03 #

    Dragi kolega Debeljuco, mada po svoj prilici neces jos dugo biti :), zbog nemrsavljenja na nedeljnom nivou prestani odmah da se nerviras, sebe radi, da ne bi gubio motivaciju. Na primer, moj organizam funkcionise vrlo cudnjikavo. Jedne nedelje ne izgubim ni grama, ni miligrama, obimi poskacu, mast raste, a onda iduce nedelje smrsam preko dve kile i sve spadne. Ja sam naucila da se zbog toga ne opterecujem, jer u suprotnom slucaju gubim motivaciju. Sad sam za cetiri nedelje smrsala 6kg, sto je za zensko bice, priznacete, poprilican broj, znate ono nas metabolizam je sporiji i radnje u njemu se drugacije odvijaju. Sacekaj da, drago nam stvorenje Doktorka :), nauci tvoj organizam da se druzi sa tobom i da reaguje na tvoje kontrole istog. Za sada nasi organizmi reaguju prilicno neprijateljski, sto je sasvim logicno, jer u proslosti nismo bas bili divni prema njima. Put do svakog ambicioznog cilja i cilja koji trazi velike uloge, kao sto je ovaj nas, je prilicno trnovit. I mada nisam bas ljubitelj Rokija, Ramba i tih drugara, moram se nadovezati na ovo sto je neki od Staloneovih likova izgovorio, stoj na nogama jer te ceka jos gomile udaraca poput domacih strudli i bajadera, nesmanjivanje telesna mase i jos gomile bolnih stvari.

    I jos jedan savet, ono sto ja radim, ne muci sebe, pobegni daleko od svedskog stola i kako verujem da je sve u moci ubedjivanja, ubedi sebe, kao sto ti je tata rekao (i moj tata to radi ;) ), da je to sto ti jedes upravo ono najlepse. :)

    [Reply]

  2. Debeljuca 19 March 2010 at 00:29 #

    Hvala Milice na podršci.

    [Reply]

  3. http://www.readunscene.com/ 1 May 2016 at 03:01 #

    Ah vad "görsköj" ni verkar ha haft det! UmeÃ¥ är jättefint!Jag har ställt frÃ¥gan förut men ställer den igen..Vart skänkte du delar av förtjänsten pÃ¥ bloopisen? Vore bara skoj att veta…om du gjorde det sÃ¥ klart!Trevlig kväll, Annsofie

    [Reply]

  4. http://www.fibromighty.com/ 7 May 2016 at 04:12 #

    Den har jeg faktisk også haft kig på:) Hvad str har du den i? Bør man som pige tage en str 34 eller hvordan er den?

    [Reply]

  5. Kammer hin,, Kammer her. Gibt es überhaupt konkrete Konzepte wie eine Pflegekammer aufgebaut sein und funktionieren sollte? Ich habe in diesem Sinne noch nichts konkretes gefunden. Kann mir da wer weiterhelfen?

    [Reply]

  6. report side effects and others may occur. Call your doctor about all other antidepressants you take, especially Celexa, Cymbalta, Desyrel, Effexor, Luvox, Oleptro, Paxil, Pexeva, Symbyax, Viibryd, or Zoloft. To make sure you get the most benefit. Get your tadalafil nhs prescription dose may need be

    [Reply]

  7. http://www./ 16 November 2016 at 05:07 #

    I love the idea, i love the hair and make up! some outfits, didnt really like, but i did find some of them interesting. Not a huge fan of this collection, but good!

    [Reply]

  8. http://www./ 30 December 2016 at 13:44 #

    1ad…ja lisäys vielä: vaikka olisinkin kiinnostunut Suomalaisten artistien levyistä niin miksi voidaan olettaa todennäköiseksi että tekisin niistä kopioita ulk. kiintolevylle…ja vieläpä esim. minun tapauksessa 4 eri kopiota 4:lle eri levylle jotka ostin siis 2011 aikana.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači