Praznik roštilja

Ove nedelje, kao što znate, bio je 1. maj. Praznik rada koji se slavi tako što se ne radi. Kao i sve ostalo nelogično u našoj zemlji. Takođe, ovaj praznik je još jedan od mnogih koje koristimo “da odemo u prirodu”, ali se to obično svede na preterano unošenje hrane, na licu mesta spremljene za tu priliku. Još jedan praznik koji nisam predvideo. Ove nedelje je Doktorka odlučila i da me testira da li mogu da izdržim da još ukinemo i večeru kad možemo sa ovim rasporedom. A desilo se još mnogo toga…

Odličan 5!

Pa da počnemo… Odmah po mom prošlom tekstu, u utorak prošle nedelje, kolega i ja smo prisustvovali promociji novih programa kompanije Adobe, odnosno njihovog paketa Creative Suite 5, u organizaciji kompanije Extreme. Promocija je bila super i fantastične su mogućnosti novih verzija programa, ali sada se vi već pitate da li ste na Debeljuci ili na nekom blogu zaluđenika za računare. Ne brinite se, na pravom ste mestu. Naime, interestantna situacija se desila po registraciji. Dobili smo svi po kesu sa promo materijalom. Po prvi put u poslednjih deset godina sam dobio majicu XL!!! Tu veličinu sam davno prerastao, a u prethodnih par godina sam obično tražio kada ima i više od 3XL znajući da gotovo sigurno u 2XL mogu da uđem, ali se neću osećati komotno. Ispred organizatora, tu su bili neki ljudi koji su, po izgledu prisutnih, određivali koje veličine da poklone i ja sam dobio XL. I ne samo to, već mi i stoji fantastično. Odmah sam je probao, po dolasku kući, i odlučio da se u njoj pojavim pred roditeljima i prijateljima moje drage (išli smo u Kikindu za 1. maj).

1. Maj

Prvi maj je jedan super praznik kao što sam rekao. Ne radi se. Čak i kad se standardno ne radi, kao što je sada pao u subotu, onda dobiješ još i ponedeljak da ne radiš. Naši praznici su fantastični. Drugo, obzirom da praznike provodiš sa porodicom ili prijateljima, gde je dobro društvo – tu su hrana i piće u nepreglednim količinama. Prvo smo došli u Kikindu u petak uveče. Poučen iskustvom da pileće meso ne treba smrzavati pa odmrzavati i slično, došao sam na ingenioznu ideju sam da piletinu kupim u Kikindi. Ali nismo krenuli na vreme. U putu smo shvatili da nećemo stići u dogledno vreme te smo svratili do Maxija u Zrenjaninu da kupimo ipak meso. Prodavac se blago nasmejao kada sam ga u petnaest do devet pitao za sveže meso, dan pre prvog maja. Bio sam očajan, jer sam čvrsto rešio da ove nedelje ne pokleknem. Sve je rešila moja draga tašta (znam da je čudna konstrukcija nekima, ali stvarno je tako) nekoliko sati kasnije, koja je izvadila iz zamrzivača svoj štek belog mesa i bio sam obezbeđen za veliki praznik. Još smo nabavili nešto malo salate i pečuraka i bio sam spreman. Na placu gde se okupilo veće društvo bila je ludnica oko pečenja roštilja. Ja, koji sam obično zadužen za pečenje istog, sam se trudio da budem po strani i uspeo sam. Dokopao sam se svog sledovanja, napravio salatu od krastavaca i mladog luka, uzeo koju pečurku i prionuo na svoj obrok. Obzirom da je to prilično raznovrsna količina hrane, a nema hleba koji se obično koristi da “pridrži meso”, priručno sam organizovao svoj obrok na krovu svog auta. Ali avaj. Pečurke ne pridržavaju baš dobro kartonski tanjir, ako nisu u velikom broju, tako da se posle prvih par komada, tanjir sa pečurkama okrenuo ka meni, prosule se što po travi, što po autu, što po meni, cureći ostavljajući masne tragove. Fleke su ostale na autu i mojoj majici (beloj, obzirom da sam manekensku Odličan 5! ostavio kod kuće). Da li sam već objasnio kako se mnogo manje nerviram u poslednje vreme? Opušteno sam se okrenuo, doneo novu količinu pečuraka i završio svoj obrok.

I tako se završio obrok, a mi smo nastavili sa sportovima i izležavanjem u prirodi. I sve bi to bilo okej, da se mi nismo tamo zadržali do pred noć. Tada su ljudi počeli da obleću posudu sa mesom tražeći repete. Nažalost, pridružio sam se, “da bacim pogled”. Bio sam fasciniran činjenicom da je još neko poneo belog mesa i da je ono, u bogatoj ponudi ostalih stvari, ostalo nepojedeno. Prionuo sam i ponovo pojeo dovoljnu količinu koja će me sprečiti da prekršim program sa nekim mnogo opasnijim komponentama. Pečena slanina, ražnjići od plećke, krmenadle, pileća krilca sa reš kožicom, dimljeni vrat, šnicle u pacu od senfa i piva. Da znamo se mi jako dobro, poslednjih par decenija. Šta da kažem bivši prijatelji, volim ja da uživam u svima vama, ali moj želudac trenutno pripada novoj religiji. Družićemo se opet, neki drugi put, nekom drugom prilikom, ali nikad k’o nekad.

Bez večere

Kao što rekoh, Doktorka ponekad testira na meni kako se razni koncepti dijete odražavaju na moje slabljenje. Ovom prilikom, ove nedelje, probali smo koncept “bez večere”. Rekla je veoma jednostavno “Nećemo da večeramo, ali ako baš moraš – pojedi (parafraziram) 200gr povrća i 100gr suhomesnatog ili viršli” (slično doručku). Da li je suvišno da kažem da sam “morao” gotovo svakog dana. Ali sam uspeo da preokrenem koncept u svoju korist! Obzirom da sam tokom izleta imao jako mnogo slobodnog vremena da provedem razmišljajući okrenuo sam koncept i postavio sebi super kombinaciju. Rekao sam sebi “Večera ti je 200gr povrća i 100gr suhomesnatog, ali ako ne moraš nemoj večerati“. Interesantno. Možda će neko reći “pa to je isto!” – ali nije!!! Kada ti je nešto zagarantovana večera, a možeš da ne večeraš onda je ok da preskočiš, ali ako ti neko preporuči da preskočiš, te baš ako moraš da jedeš – jedi, onda je jako teško odoleti. Možda je samo do mene, ali kada sam počeo da gledam na drugačiji način, uspeo sam da odolim i bez muke preskočio večeru u nedelju i ponedeljak.

Izgubio 2,6 kilograma za nedelju dana uključujući prvomajski izlet

U utorak sam otišao na pregled. Izmerili su me, izgubio sam i po 2cm u grudima na primer, konačno je struk ušao u dvocifreno (99), a ukupna težina je veoma blizu kraja prve etape (110kg) kada sam spreman i da počnem sa redovnim fizičkim aktivnostima. Oslabio sam 2,6kg ove nedelje i to uključujući prvojmajski roštilj kada sam pojeo i veću količinu hrane koju inače jedem, ali bez kršenja toga šta jedem.

Razgovarao sam sa Doktorkom i o još nekim stvarima i eto premijerno da najavim da ćemo uskoro krenuti sa postavljanjem bloga na kojem će ona objavljivati svoje tekstove o zdravoj ishrani, nešto ekskluzivno, a nešto i od tekstova koje ona već piše za određene novinske kuće za sekciju “saveti nutricioniste”. Toliko o ovoj nedelji, ja idem dalje…

P.S. Želim se zahvalim svim postojećim čitaocima na svim novim čitaocima, i da vam se zahvalim što delite svaki novi tekst sa svojim prijateljima, prvenstveno na Facebook-u. Ko još nije – ispod je link za share, pa podelite. Hvala vam.


• Prethodni tekst: Iskustva moje sestre [Gostujući tekst]

• Sledeći tekst: Naporna nedelja

10 komentara na “Praznik roštilja”

  1. daki 5 May 2010 at 20:09 #

    ne ide mi uglavu odakle ti tolika volja i istrajnost… Svaka cast.

    [Reply]

  2. Orchid_girl 5 May 2010 at 20:29 #

    Ako ne veceras, kada ti je poslednji obrok?
    Jel ces taj eksperiment nastavii ili je ovo kraj?

    [Reply]

  3. Debeljuca 5 May 2010 at 20:41 #

    Sad imam regularno povrce 200gr za veceru (~19h).

    @Daki <3

    [Reply]

  4. Toni 5 May 2010 at 21:42 #

    zajebi brate pa stići ćeš mene na 110… boo pa moraćeš da mi daš broj te doktorke…

    [Reply]

  5. Mali "Batica" iz Vrsca 5 May 2010 at 22:03 #

    Alo Batice pa jos malo pa cemo da razmenjujemo majice. Ocekujem te puno i jedva cekam da nam navratis u Vs.
    Puno pozdrava Ika <3 :D

    [Reply]

  6. Maja 6 September 2010 at 15:29 #

    Molim za kontakt Doktorke

    Hvala

    [Reply]

  7. alexandra 6 January 2011 at 14:57 #

    Koje povrce jedes?Pokusavam da nabrojim 5 obroka ,nemam ideju…I jos jedno pitanje da li je riba koju jedes pecena i sta mislis da li skusa dolazi u obzir?

    [Reply]

  8. milka 19 January 2011 at 15:52 #

    alexandra, skuša je plava riba i kao takva veoma zdrava.

    [Reply]

  9. Tash 21 June 2011 at 11:04 #

    Ovo je za mene, kao nekoga ko je pročitao milion dijeta i načina ishrane, ko je probao barem desetak različitih dijeta, ko je dva puta bio na programu kod nutricioniste – prvi put veoma uspješno, drugi put razočarana otišla – dakle, za mene je ovo novost da doktorka preporučuje izbacivanje večere. Veoma interesantno! Jer, recimo, kada sam ja sebi organizovala dan tako da doručkujem prije posla, na poslu užinam, pa ručam oko 16.30 kad dođem kući i oko 19 recimo popijem jogurt – nema ko me nije kritikovao da moram imati večeru, da se obroci ne smiju preskakati…

    Čitam dalje.

    [Reply]

  10. Rosalinda 30 April 2016 at 00:46 #

    D&s;a1782ccordis#imo con il buon Pippo.Il popolo di Diperna si dia molto ma molto da fare per sorpassare i sinistrosi che da sempre sudano le famose sette camicie in campagna elettorale per poi metterle ad asciugare per i cinque anni successivi. Non aspettassero ( come le passate elezioni ) che i voti piovano dal cielo, la sinistra è bravissima con i colpi di teatro, sono tutti ottimi attori e la loro scenografia è la Mola oramai distrutta.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači