Poslednji izlaz

Uf još jedna nedelja je prošla. Nisam oslabio i još uvek imam taj osećaj da mi je teško da pišem kada ne oslabim, ako ništa drugo dobro je što ne moram da menjam sliku u zaglavlju. Dijeta ko dijeta, malo sam šmirao, opravdavao time da sam pod stresom, a zapravo ne shvatam da stalno lažem sebe. Bila je teška nedelja, ali i dobra.

Kako vidimo sebe

Često pričam sa Doktorkom o tome kako ljudi stvarno vide sebe. Trećeg septembra sam na svom Facebook nalogu ostavio sliku iz ovog teksta. Rekao sam već da smo prethodne nedelje bili na venčanju Smokvicine tetke i da smo se super proveli. Moja draga je naravno već sledećeg dana izvadila seriju fotografija sa prethodnih venčanja i bilo je stvarno izuzetno iskustvo videti to sve opet. Kakav sam bio i kakav sam sada. Na jednoj od slika sam uvideo da su položaji tela identični i da je lako uraditi montažu kako se stari ja rukuje sa novim ja. Skeniranje je palo, malo fotošopa (samo sam uradio rukovanje, izgled nije menjan) i slika je “legla” bez problema. Sledećeg dana, u petak, rešio sam da podelim sliku sa svojim prijateljima i to je do sada bio najviše komentarisan i “lajkovan” tekst na mom profilu. Fantastično koliko se čovek promeni. Shvatio sam da je meni to bio poslednji izlaz i da sam u pravom trenutku krenuo ka njemu.

Međutim, ja u svojoj glavi ne izgledam tako. Uopšte. Ni onakav kako sam izgledao u oktobru kada je nastala slika levo, niti ovako kako izgledam danas na slici desno. Ne znam šta je to u čoveku. Ono što Doktorka kaže na to jeste da ljudima treba dugo vremena da se privknu na boljeg sebe. Pričala mi je o slučajevima kada žene koje su oslabile i dalje idu u kupovinu i trude se da kupuju garderobu koja je velika, koja im ne odgovara. Tek nakon konsultacije sa prodavcem pronađu pravi model. Tako sam ja sebi u glavi i dalje onaj lik sa, na primer, našeg venčanja. Moja majka je za moj rođendan tražila preko telefona da joj izdiktiram obim struka i butina kako bi mi kupila bermude u babino ime, možda sam to spominjao već. Kada sam iste raširio ispred sebe, potpuno sam bio u fazonu: “ma ovo mi je malo”. Ušao sam u njih. Danas su mi velike.

Last Exit to Nowhere

Pre nekog vremena, kum mi je preporučio fantastičan geek sajt. Ljudi, filmofili, su se okupili oko ideje da prave kompletno geek-ovske majice. Majica sadrži duboko sakriveni detalj iz nekog filma i ukoliko nosiš majicu, realno je da će te prepoznati samo oni koji su iskreni ljubitelji tog filma. Kako se kumov rođendan približavao, tako sam znao da moram nekako naručiti majice, jer sam znao da će se oduševiti. Zahvaljujući nekim razgovorima sa ljudima iz Last Exit to Nowhere, dobio sam popust od 20%, prijatelj mi je pomogao da majice platim preko PayPal-a, naručili smo i stigle su. Naručio sam četiri majice; prvu kumu, koji me je povezao, on, kao i ja obožava Kuma, a motiv iz tog filma je Genco Pura Olive Oil, prva firma koju su Vito Korleone i njegova porodica osnovali u Americi. Kolegi sa posla, koji je otputovao u Japan sam naručio majicu iz Gunisa, a sebi majicu iz Fight Club-a.

Sve veličine sam pogrešio. Prvo, američki su brojevi tako da je trebalo da računam +1 na veličinu. Drugo krenuo sam od sebe pa sam onda računao ostale i svuda pogrešio. Tako da je super, imamo majice koje su nam velike, ali je baš možda trebalo da sebi kupim neku gde će se videti novo “zmijsko telo”. A kada smo krenuli kod kuma na rođendan pomislio sam da je možda trebalo da mu kupim mnogo malu majicu da ga nateram da smrša. On je super izgledao za moje venčanje, ja sam bio ogroman, sad smo se zamenili. Kod kuma na rođendanu je bilo super i stvarno se oduševio sa majicom. Bilo mi je drago.

Stres nije opravdanje

Ovaj podnaslov bi trebalo da ispisujem sebi malo češće. Rekao sam da je jedan od razloga zašto sam započeo ovu dijetu i neka vrsta napredovanja profesionalnog i to se stvarno i desilo. Promovisan sam zvanično tokom prošlog meseca u marketing direktora u svojoj firmi. Nisam se baš nešto oduševio, jer je malo loš trenutak, očekivanja su više prodajna nego kreativna, traži se od mene deo posla sa kojim ja baš nemam dodirne tačke, kako bismo mogli da uradimo neke nove stvari u ovo teško vreme. Takođe, to znači da i dalje treba da radim i svoje standardne poslove. I tako sam ja na iznenadnom sastanku, kada mi je to saopšteno prihvatio da uradim; knjigu grafičkih standarda, prodajnu brošuru, marketing plan. Dat mi je dobar rok, koji sam prihvatio. Međutim obzirom da je sve bilo “s’neba pa u rebra”, nisam baš najbolje shvatio šta sve treba da uradim. Sve sam poslove započeo pomalo, plus su mi drage kolege skakale po glavi da im uradim nešto što je baš hitno u tom trenutku, i ja sam polako na razne strane spremao sve što je potrebno. Takođe zakazali smo među-sastanak kada je trebalo da preciziramo šta i kako i da ja spojim svoju priču sa komercijalnom.

U četvrtak sam pozvan na sastanak gde sam smatrao da ću dobiti detalje koje treba da ubacim u prezentaciju, ali ih nisam dobio. Shvatio sam da se i analiza prodajnih akcija očekuje od mene i da se očekivalo da za taj dan imam sve spremno. Osećao sam se jako glupo, izneverio sam poverenje, u svojoj glavi zadati rok je bila subota, bio je četvrtak a ja sam podbacio. Ali sam znao da imam jako mnogo materijala spremnog i da mogu da stignem sve, ali ne za danas već za sutradan. I tako je i bilo. Ostao sam na poslu do pola dvanaest uveče, završio sve što je bilo potrebno. Koleginica koja generalno radi akcije u praksi, na terenu, izvadila je spisak lagera i smislili smo akcije bez problema, otišla je negde u pola posla. Stvarno mi je mnogo pomogla, a na meni je ostalo da sve finiširam. Sve je za ujutru bilo gotovo, ali sam ja preskočio obrok, pošto sam bio pod stresom opravdao sam kupovinu keksa (čuveni Wellness sa grožđem) zamenom za obrok i slično. Preliminarni sastanak u petak je dobro prošao, ali sam ja i dalje bio u panici pa sam malo “skrenuo sa puta”.

Međutim na sastanku u subotu, najvažnijem ove godine, po rečima nadređenih, sve je prošlo bez problema. Bio sam u punom elementu, pričao sam opušteno, ideje koje sam izneo su se svidele timu koji treba da ih implementira, i svi su bili zadovoljni. Stvarno vidim to neko unapređenje samopouzdanja i kvaliteta posla koji radim. Tog dana smo otišli još kod kuma na rođendan, i tu sam imao polu dodatni obrok koji mi baš nije bio neophodan, ali sam opet imao unutrašnje opravdanje… To je sve rezultiralo da ove nedelje nisam oslabio baš ništa. Ali ni centimetar tu ili tamo, procenat masti, sve baš isto.

Stari i novi prijatelji

Danas kada sam stigao na pregled, doktorkina sekretarica se smešila. “Tu vam je prijatelj” rekla je. Pokušao sam da vratim film kome sam dao telefon u poslednje vreme, ali nije išlo. Kada mi je dala previše pomoći shvatio sam ko je unutra. Prijatelj kojem sam dao telefon pre par meseci je konačno rešio. On je izašao i konačno smo se sreli posle par godina. Sada sam ja mršaviji! Završio sam svoj pregled / konsultaciju, sve mi je ostalo isto i ove nedelje, dodatno me je motivisala da nastavim kako treba. Onda smo nas dvojica otišli na kafu i lepo se ispričali. Njegov problem je što je probao skoro sve dijete i stalno čita ovaj blog i konačno je rešio da proba i ovako. Nadam se da će on bar ugrabiti malo vremena da napiše nešto o svojim iskustvima. Bilo je lepo sresti starog prijatelja posle tolikog vremena na jednom takvom mestu.

U poslednje vreme baš stiže dosta pozitivnih komentara i zahvalan sam vam na tome neizmerno. Planiram da proširim ovaj blog još malo, da napišem malo detaljnije opise proizvoda koji su obeležili moju dijetu, i ako se slože, uzmem koji dinar od sponzora da bih mogao neke druge planove vezane za ovu priču da realizujem što mislim da će imati još veći uticaj na publiku. Shvatite da svaki, apsolutno komentar meni jako znači da svaki novi put pišem bolje i kvalitetnije. Takođe svaki izdvojeni trenutak da ove tekstove podelite sa svojim prijateljima ima šansu da nekoga pokrene ka promeni života. Voleo bih i kada bi postavili neke teme o kojima bih mogao malo detaljnije da pišem… Delite, komentarišite, pitajte… Hvala vam na svemu.


• Prethodni tekst: Blog Day 2010

• Sledeći tekst: Kad si srećan i kad želiš…

26 komentara na “Poslednji izlaz”

  1. Dragana 7 September 2010 at 10:27 #

    Sjajno je to što se stalno baviš sobom i svojim osećanjima, razumeš šta se dešava u tebi, šta izaziva kakve reakcije, šta te podstiče, šta ti odmaže… Odlično je jer praviš svoju mapu i legendu, imaš svoj sistem kočnica, eksperimentišeš i napreduješ. To sve govori da si stvarno na pravom putu i da mnogo bolje razumeš i svoje telo i svoj um od 90% ljudi na planeti. Cela ova priča sa ličnom promenom, ka mršavljenju i zdravlju te je potpuno obeležila, i toliko je pozitivna da već možeš da kažeš da je odlično što si jednom imao 40 kg više – naučio si 40 kg više o sebi :) Svaka cast!

    [Reply]

  2. Tanja 7 September 2010 at 10:45 #

    za mene je svaki tvoj iskren tekst pobjeda nad centimetrima, procentima, gramima! cestitam na unapredjenju u firmi! veliki pozdrav

    [Reply]

  3. Cyber Bosanka 7 September 2010 at 11:45 #

    Ja ti se svaki put iznova divim, zaista!

    [Reply]

  4. Ninurina 7 September 2010 at 12:09 #

    Ti polako dolaziš do svoje idealne težine, tako da sada sve teže ide i to ti je potpuno jasno. Uostalom, ovaj period ti je upravo preview u tvoju buduću borbu: kako balansirati da se zadrži postignuta kilaža. Stresa će uvek biti, ali ti koliko si odlučan, ne sumnjam da ćeš naći neki drugi ventil za borbu sa istim, a da hrana tu ipak ima sporednu ulogu.

    Preporuka za temu: šta se dešava sa sportom i treniranjem? Da li si krenuo nešto ozbiljnije da treniraš od kad si ispod 95 kao što si rekao?

    Samo tako nastavi!

    [Reply]

  5. Maja 7 September 2010 at 13:05 #

    I tako sam ti koliko juce napisala da necu sve da procitam odjednom jer ce mi trebati dodatna motivacija kad za 2 dana krenem i ja sa zdravijim nacinom ishrane ( prosto mrzim rec dijeta jer je do sada bilo dijeta =neuspeh. I tako malo procima sve do kraja jer shvatim da motivacija osim one koju ti pruzas blogom mora da postoji i u mom okruzenju. Stoga sam rekla svim kolegama i porodici da u cetvrtak idem kod nutricioniste i da mije potrebna i njihova pomoc. :)

    Hvala ti jos jednom a ja mogu uvek da pocnem da citam ispocetka

    [Reply]

  6. Charolija 7 September 2010 at 13:32 #

    Odlična fotka uz još bolji post. :) Eto sada ću morati da se vratim na početak tvog blogovanja, pa da čitam redom. Baš se radujem kada otkrijem neki meni nov dobar blog, a tvoj to svakako jeste. :)

    [Reply]

  7. Aleksandar Bijelić 7 September 2010 at 13:39 #

    Ma samo napred… drži se i piši.. pa ako se tu i tamo pojavi neki sponzor (uz uslov da preporučuješ samo one u koje i ti stvarno veruješ) niko neće zameriti…

    pozdrav

    [Reply]

  8. jasmanac 7 September 2010 at 14:13 #

    Ni ja nisam smrsao na jucerasnjem merenju ali sam smanjio masnoce za celih 2,3 poena i smanjio obim za dodatnih 1cm (ukupno 9cm).

    I prvi put je Doktorka aktivirala crvenu olovku i zaokruzila tezinu ali slozili smo se da to nije neuspeh jer je najvaznije da su masnoce spale na 31 poen.

    Steta sto nisam i ja sreo naseg zajednickog prijatelja :)

    [Reply]

  9. ivanhoe 7 September 2010 at 14:35 #

    Ima jedna zanimljiva “vezba” vezano za to kako covek percepira sebe. Jednostavno je, legnes u krevet i pokusas da vizuelizujes sebe, kako izgledas lezeci tu u krevetu… kad to posle racionalno izanaliziras, uglavnom to ne lici na stvarno stanje stvari, bilo da se kilogrami ne poklapaju, ili godine, ili nesto drugo. I dosta moze da ti kaze o tome kojih problema nisi svestan

    [Reply]

  10. zorx 7 September 2010 at 15:26 #

    posebno je tesko drzati se rezima kad ti “tako malo” fali do kraja…

    ja sam iskreno fascinirana tvojom posvecenoscu
    .
    tacno je da pravis sebi izgovore u glavi, ali prosto, mozak je jedna masina ogranicenog kapaciteta, i u “operativnoj memoriji” se ne mozes baviti sa hiljadu stvari od jednom. zna se sta su prioriteti, ali ako ponekad izletis iz koloseka, to, u sustini nije bitno, jer, koliko vidim, odmah se vratis nazad. svaka cast.

    [Reply]

  11. Debeljuca 7 September 2010 at 19:23 #

    Uf ponekad ne stignem da odgovaram čim se komentari postave a posle budem potpuno bez reči…

    @Dragana – Uvek prva na frontu komentara, mnogo mi znači. E sad da odgovorim – da, fantastično je koliko čovek nauči na putu, a da nije ni svestan pre nego što napravi prvi korak.

    @Tanja, CyberBosanka hvala devojke

    @Ninurina – Sport je veliki #fail tešim se i stalno iznalazim opravdanja za prokrastinaciju, ali ću sigurno to uobličiti u temu, i reći nešto više o tome.

    @Charolija – Neopisivo me ispuni kada neki tekst koji dovede novog čitaoca zapravo ga inicira da krene i pročita celu priču. To me uvek ponovo usreći, hvala ti i za komentare na ostalim temama, ako neka zahteva odgovor, podseti me.

    @Bijelić – pa više planiram da osmislim ponudu koja neće uključivati klasično reklamiranje, ja jednostavno koristim proizvode koje koristim i želim da ih preporučim ljudima koji me čitaju, a sad stvar je dobre volje da li to oni žele, ako ne žele ja neću ići kod nekog drugog i nuditi reklamu tako je kako je, samo zavisi da li će svi oni prepoznati to i naći dobru volju da pomognu ovako nešto.

    @jasmanac – pazi se crvene olovke, mogao bi da pomeriš svoj pregled kasnije pa da pijemo kafu utroje sledećih nedelja. Ali sada će “novosađanin” morati bez mleka :D

    @ivanhoe – zanimljivo, probaću

    @zorx – pa meni je u svemu teško da krenem a onda zagrizem ko pit bull. A što se mozga tiče to svi znamo, samo što se onda lako na to i “vadimo”. To je moj problem sa kojim se borim.

    [Reply]

  12. Mahlat 7 September 2010 at 22:14 #

    Ne uspeh da ostavim komentar na FB pa dodjoh ovde, nisam pročitala ni reč, moram da iskažem divljenje samo fotografiji.

    Savršeno! Na mnogo načina!

    Sve čestitke.

    Sad ću pročitati :)

    [Reply]

  13. Toni 8 September 2010 at 13:14 #

    E Debeli kada sam te video na rođendanu stvarno sam bio šokiran… mislim video sam slike i to… ali uživo je stvarno zapanjujuće… bilo mi je super i ono energija koju si doneo i priče ma sve fenomenalno… bravo

    [Reply]

  14. Sonjita 8 September 2010 at 16:19 #

    Ivane, mislim da si lud covek (toliko ulaganja u kilograme i da ih se tek tako resis), ali zbog doslednosti imas moj duboki naklon.

    [Reply]

  15. Debeljuca 8 September 2010 at 18:20 #

    @Mahlat hvala

    @Toni meni je bilo drago da sam te video, hvala, i dalje mi odzvanja u glavi priča o potencijalnom anti debeljuca sajtu

    @sonjita znam tvoj stav o debeljucama… hvala na podršci

    [Reply]

  16. Ksenija 8 September 2010 at 18:41 #

    slika je zasluzila sedamdeset i pet inetrneta!

    a za to sto si me inspirisao za nesto sto se uvek cinilo ostvarivim a nikada nisam imala snage da probam, HVAAAAALA!
    (ideja je da uvedem mnoooogo vise biljaka u svoj tanjir. zvuci neobicno ostvarivo :) )

    inace, potpuno se slazem sa tobom kada kazes da ljudi nastave da vide sebe na neki cudan nacin, ni kao one stare, ni kao nove. slika je negde izmedju :)

    drzim sve palceve da ti se sve, sto bi moja familija rekla, “ispostavi”.

    [Reply]

  17. Debeljuca 8 September 2010 at 19:03 #

    hahahaha @Ksenija

    biljke u tanjiru su dobitna kombinacija, samo tako nastavi, pa nam prenesi iskustva…

    [Reply]

  18. Ana 8 September 2010 at 20:19 #

    Svaka cast! ja vec par godina pokusavam da skinem petnaestak kilogarama koje su mi ostale posle porodjaja i sve se uglavnom zavrsi na -4 ili 5kg. Inspirisao si me da ponovo pokusam. Nadam se da cu ovog puta uspeti. HVALA!

    [Reply]

  19. Debeljuca 8 September 2010 at 22:12 #

    Samo napred Ana, javi koji su problemi pa da ih zajedno rešimo… bar da ti kažem kako je meni bilo u tim situacijama…

    [Reply]

  20. Владимир Малић 9 September 2010 at 07:31 #

    Непреспавана ноћ због твог блога! Али нека, вредело је.

    Можда ће ти бити интересантно да објасним како сам дошао овде. То се није десило зато што те неко “лајковао” или “твитовао”, линкове те врсте обилазим у широком луку. Али пошто је Дебељуца.ком препоручен као један од најбољих српских блогова на РТС-овој емисији Око – Блог ти помог’o, од стране Драгана Варагића, морао сам да дођем и проверим о чему се ради.

    Ноћас од 2h, па све до јутрос (7h), нисам могао да станем са читањем, од првог до послењег поста. Морам да ти кажем – СВАКА ЧАСТ! На подвизима које си постигао, и што се тиче дијете, и што се тиче блога. Видим да су многи у твом делу нашли подстрека да крену сличним стопама, видећи једну искрену и личну причу. Желим ти да што пре дођеш до зацртаног циља, а и да након тога наставиш са писањем блогом (одржавање достигнуте телесне масе).

    Пуно поздрава, читамо се и даље!

    [Reply]

  21. Debeljuca 9 September 2010 at 08:36 #

    Konačno…

    Znači pet sati treba? Baš sam preterao :D

    Došlo je dosta ljudi posle RTSove emisije, da pogledaju, vide i slično, ali slabo komentarišu. Eto nove ideje za buduće emisije. Hvala puno na komentaru, jako mi znači kada neko reši da pročita ceo blog…

    [Reply]

  22. Владимир Малић 9 September 2010 at 11:06 #

    Могло је и за мање времена да се прочита, али ту су и коментари, који нису ништа мање занимљиви, па је и њих вредело исчитавати, такође су ту линкови на неке друге стране, које сам испратио (ТЕД и сл.), што је утицало да се укупно време читања попне на око 5 сати.

    С почетка сам кренуо да читам блог на Гугл Ридеру, и иде заиста брзо, лако се прелази са чланка на чланак, али не виде се коментари у овиру чланка, него морају одвојено да се читају. А кад је почела да се помиње BMI и kg скала која се не види преко RSS читача, онда сам се пребацио на сам блог, где су се линкови за претходни и следећи чланак показали као прави погодак.

    [Reply]

  23. […] da nije bilo lako sve kroz šta si prolazio napisati i opisati na način na koji si ti to radio.  Poslednji izlaz CITAT: ……….Međutim, ja u svojoj glavi ne izgledam tako. Uopšte. Ni onakav kako […]

  24. Tamara 25 September 2010 at 00:46 #

    i posle citanja bloga na poslu… nisam mogla da izdrzim a da sada kada sam kod kuce ne porcitam sve postove do karaja… iscitacu ceo blog za jedan dan – neverovatno. to t je jos jedanom potvrda da to sto pises negde duboko takne ljude iz ovog ili onog razloga. Mnogo mi znaci to sto sam procitala puno stvari koje sam prepoznala i u sebi, mada je to valjda normalno. Verovatno svi mi negde imamo slicne probleme i slicne mehanizme.
    Zvala sam danas ordinaciju, raspitala se sve. Cim budem mogla finansijski krnucu, a u medjuvremenu cu sama poceti sa dijetom.

    HVALA jos jednom jer si pokrenuo prekidac u mojoj gavi danas kada sam pocela sa citanjem tvog bloga.

    BIG HUG :)

    [Reply]

  25. Debeljuca 25 September 2010 at 00:48 #

    Kada sam krenuo sa blogom smorilo me što postoji toliko blogova o dijeti, a onda shvatio da je potpuno drugačija priča, priča iz ugla nekoga ko je NA DIJETI.

    Hvala na divnom komentaru

    [Reply]

  26. Marija 12 December 2010 at 21:29 #

    Ja bih rekla da je ovo blog nekoga ko je uspešno promenuo svoj život! svaka čast

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači