Podigni se kad padneš

Veoma burna nedelja. Daleko sam od svog cilja koji sam predvideo i zacrtao. Ali negde, na tom putu, o tome sam pisao prošle nedelje, nije toliko problem ako ne postigneš cilj koji si započeo – problem je ako te neuspeh pokoleba i odmah odustaneš. U ovoj nedelji naučio sam mnogo, i želim negde to da podelim sa ljudima. Ralf Valdo Emerson je rekao da nije uspeh u tome da nikada ne padneš, već da ustaneš svaki put kad padneš…

Dobio sam posao

Već odmah, dan nakon pisanja onog teksta da sam dobio otkaz, pozvao me je prijatelj koji čita Debeljucu i rekao mi da njihova firma ima interni konkurs za dizajnera. Nisam želeo da zatvorim tu opciju, već sam se javio. Zakazani razgovor je prošao dobro, radi se o firmi koja je distributer kompjuterske opreme i kojoj treba čovek za interni marketing tim. Veoma slična pozicija onoj koju sam imao. Par drugih prijatelja mi je takođe ponudilo kontakte u nekim marketing agencijama gde bih verovatno imao velike šanse. Međutim, nisam imao jasnu ideju šta bih radio i šta stvarno želim da radim. Onda su počeli pritisci, ljudi koji su čuli da sam dobio otkaz su se osećali znatno lošije zbog toga od mene samog. Kada nemaš stalan posao, nekako nemaš sigurnost. Mada u čemu je stalni posao sigurnost inače? Izgubio sam stalni odnos kada sam se najmanje nadao. Prijatelj je izjavio da sam peti koji mu u istoj nedelji kaže da je izgubio posao. Šta reći? Kada sam shvatio da bih obezbedio sigurnost svojoj porodici u ovom trenutku, jednostavno je najlakši izbor zaposliti se, to sam i prihvatio.

U svakom slučaju, prošao sam razgovor sa marketing menadžerom, ušao u uži izbor. Ponosno sam se pojavio sa par nekih lepih stvari, baš reprezentativnih, koje sam radio za prethodne klijente i prošao sam u njenim očima. Ostao je još finalni razgovor. Par dana pred biZbuZZ otišao sam i na finalni razgovor kojem je prisustvovao generalni direktor, njegova zamenica i devojka sa kojom sam već pričao. Dobro sam prošao i tu, koliko sam shvatio jedini sam i prošao na finalni razgovor sa direktorom, dogovorio detalje pod kojima bih radio, i u četvrtak, u sred biZbuZZ-a, sam dobio potvdu da sam primljen. Počinjem da radim od 15. novembra. Dok vi ovo čitate, ja ću biti u svojoj novoj firmi, pozvali su me na jedan dan da svratim da završim nešto, ali ću iskoristiti to kao iskustvo i merenje koliko mi je vremena potrebno do posla, mesta za parkiranje, sistem rada i slično.

Danas sam razgovarao sa bivšim direktorom. I on se posle moje priče odlučio da krene kod Doktorke. On kaže kako mnogo lakše prima loše informacije sada, kada je oslabio desetak kilograma i kada je zadovoljniji sobom. Nisam siguran da bih tako lako dobio novi posao da nisam bio potpuno opušten i siguran u sebe. Kada izbaciš da misliš o tome kako deluješ u očima drugih, stvarno zablistaš.

Vid prokrastinacije koji je u redu

Već sam pričao o prokrastinaciji da je u pitanju koncept “sve što možeš danas, ostavi za sutra“. Kada sam prošle nedelje pokušao da se opravdam Doktorki za štetu koju sam naneo dijeti, stavila me je na poseban test. Objasnio sam joj da sam jeo sve, da nisam kontrolisao količine, ali da sam jeo samo ono što znam da je u redu. Onda je postavila interesantno pitanje “Da li si navikao da pojedeš sve iz tanjira?” Oh da… čak me i nervira kada neko ostavi u svom tanjiru nešto i ne pojede. Onda mi je objasnila da je to pogrešno, i da kada smo naučeni da pojedemo baš sve iz tanjira, kada su porcije prevelike onda nemamo mere. To je nešto što se uči dok si dete, da sve pojedeš iz tanjira. Čuj pojedeš, ja sam kao dete još uzimao hleb pa i olizao tanjir kada je nešto bilo kuvano – da se vidi da je valjalo, a i da majka ili baka ima manje posla kad se pere suđe… Specijalni tretman na kojem sam bio nedelju dana je bio psiho trening posebnog tipa. Dobio sam količinu/odnos mesa i povrća, istog i za ručak i za večeru, da se sve pripremi za ručak, postavi na jedan tanjir i da sam u svojoj glavi podelim. Pola da pojedem za ručak, a pola za večeru. Od toga koliko pojedem za jedan obrok zavisi koliko mi ostaje za onaj drugi. Sa obrocima sam koliko toliko uspeo. Sa užinom nisam mogao. Ko će i onako tužni grejp da deli na dva dela?

Doktorka je pre nekog vremena na svom blogu napisala Kako preživeti period slava u Srbiji. Najinteresantniji savet u skladu sa ovim mojim je baš prvi, da izvadiš na jedan tanjir sve ono što želiš da pojedeš, jer ako stalno dosipaš, nemaš osećaj koliko si stvarno pojeo.

Zemljotres

U utorak smo svratili kod prijateljice koja se vratila iz Pariza, da vidimo novi stan koji je kupila, lepo smo se ispričali, ubedio sam i nju da piše blog o stvarima koje radi. To mi prelazi u naviku. Posle nje otišli smo kod prijateljice koju smo upoznali na Santoriniju, jer je ona smislila iznenađenje zajedničkom prijatelju kojem je bio rođendan sledećeg dana. Sve je bilo dobro organizovano osim podatka da on baš nije bio kod kuće. Takođe, živi u zgradi, a ona je zamislila da ga iznenadi. Tako smo mi čekali u mraku u zasedi, već je blago prošla ponoć, a on se nije pojavljivao. Iskreno razmišljao sam šta bih rekao policiji da su me zatekli u mraku sa kapicom na glavi u ponoć. Sva sreća, niko nas nije video i nije bilo panike. Nešto kasnije, iznenađenje je uspelo, da sada ne prepričavam detalje, ušli smo, probao sam zalogaj torte koju mu je spremila i uzeo gutljaj domaćeg vina koje je on doneo sa hrvatskog primorja. Krenuli smo da je odvezemo, i na raskrsnici čekali da se upali zeleno svetlo, ponoć je davno već prošla. Onda je auto krenuo da se ljulja. Da se ne lažemo, potpuno glupo sam pomislio da je moja draga možda uzrok i pitao sam je zašto pomera auto. Rekla je da nije ona, nasmejala se i rekla da je verovatno vetar. Znam kako vetar ljulja auto, milion puta sam vozio za Vršac, ovo je bilo drugačije. Dok smo ulazili u zgradu, prijateljica je opet zvala i rekla da je bio zemljotres. Umesto u krevet seo sam za kompjuter i tviter je već vrveo od informacija. Tradicionalni mediji su opet podbacili. Internet zajednica je opet dala svoj doprinos.

U četvrtak se pokrećemo i kreiramo konvoj za Kraljevo, pozvani su svi koji žele da daju svoj doprinos. Već sam pričao o tome kako neke stvari treba konkretno uraditi, moja ideja je da odem tamo i za vikend ostavim tekst o tome kakva je situacija tamo i kakve su razmere štete. Pokreće se poseban projekat izveštavanja i prikupljanja pomoći na pravi način. Nadam se da će se ljudi konačno osvestiti i shvatiti na koje sve načine mogu pomoći i izbeći kontraverzu SMS donacija koja je već počela.

Druženje i serotonin

U petak sam ponovo otišao na druženje kod Doktorke sa ostalim ljudima koji su na programu. Trudimo se da ovo druženje postane redovno, svakog prvog petka u mesecu. Upoznao sam neke nove ljude, uvek saznam nešto novo, i koristim ta druženja da pred drugima i ja saznam neke nove stvari, da ne pravim red iza sebe kada dođem na redovni pregled.

Saznao sam jedan od razloga zašto imamo naviku da hranom lečimo probleme! Majke su krive, a ne mi. Šalu na stranu, nije toliko nemoguće, čak je veoma realno. Kada bebi nešto smeta ona plače. Ali može mnogo toga da joj smeta. Majka prvo proveri da li je gladna i da bebi hranu. Dete tokom hranjenja luči seratonin i time dobija osećaj zadovoljstva, bez obzira da li mu nešto drugo smeta. Kasnije ima naviku da svaku nelagodnost rešava hranom. Interesantna mogućnost, zar ne? Na prethodnom sam naučio, na primer, da svaki fizički pokret prilikom samog žvakanja proizvodi seratonin. Mi na primer, izjednačimo taj osećaj sa velikom količinom hrane koju unesemo misleći da smo zbog količine zadovoljni, a zapravo smo mogli i dužim žvakanjem istog da budemo zadovoljni na isti način. Veoma interesantno polje za dalje istraživanje. Koje su to sve male stvari koje nas čine srećnim? Da ih doziramo po malo, da stalno budemo srećni i zadovoljni… Gotovo da sam siguran da je pravi put upravo u učenju stvari koje te čine srećnim. Danas me je Doktorka obradovala informacijom da je napisala tekst o seratoninu, valjda videvši koliko sam razrogačenih očiju slušao primere od petka.

Spoticanje

Nisam uspeo da ostvarim svoje ciljeve. Ali nisam odustao, već sam postavio nove. U pretposlednjem tekstu sam naveo

Nemojmo odustati ako ne uspemo prvi put. Probajmo hiljadu puta, pronađimo ko je uspeo, dajte da učimo od njegovog iskustva i konačno ćemo uspeti.

Nemojmo gledati samo na cilj. Učimo kroz iskustva koja smo stekli na putu do cilja i delimo ih sa drugima.

Knjiga je skoro gotova, ali nije finalizirana. Skinuo sam skoro novih 5 kilograma, ali nisam uspeo svih jedanaest. Definitivno idem na 85 pa onda na program održavanja. Možda sam vas izneverio, ali neću stati ovde već nastavljam dalje. Nema odustajanja. Napravio sam novu stranicu za finalno glasanje. Glasanje koliko ću imati kilograma sa svim novim informacijama napišite tamo. Samo glasovi koji su dati na toj stranici će ući u finalni izbor. Danas (Utorak) je i poslednji dan da glasate za Debeljucu na WebFestu, pa ako niste to uradili do sada, požurite. Vi ste na redu…


• Prethodni tekst: [Gostujući tekst] 45 kilograma za deset meseci

• Sledeći tekst: Podvlačenje crte

13 komentara na “Podigni se kad padneš”

  1. […] This post was mentioned on Twitter by Ivan Rečević, Jelena Jevtic, Lidija Butkovic, Ivan Kovacevic, AdriaHost – hosting and others. AdriaHost – hosting said: RT @ivancosic: Podigni se kad padneš | Novi blog post |http://t.co/2Un3pen via @debeljucacom […]

  2. Ninurina 9 November 2010 at 11:59 #

    Ej, pa znaš li ti šta je 5 kg? Svaka čast!

    I ne diraj majke! ;)

    [Reply]

  3. zorx 9 November 2010 at 12:18 #

    Svaka cast za posao!
    Ja cak i znam za tu foru za mleko i hranu i majke… Neke stvari mozda postanu jasnije… i naravno da ima uticaja. Bas pomaze da razumes koliko su stvari povezane. Cak sam relativno skoro sebe uhvatila da zelim nesto da pojedem samo da ne bih razmisljala o drugim stvarima koje su me u tom trenutku morile. Svakakve stvari u najranijem detinjstvu i/ili kasnije mozemo da krivimo za nasu gojaznost. Ali prodju godine, i sad smo sami odgovorni za broj kilograma, ni mama, ni porcije u tanjiru, niko nije odgovoran do nas samih. Pomaze ti da razumes zasto imas takav odnos prema porcijama i jedenju svega iz tanjira. Ali recimo od 20te godine pa na dalje, jedini odgovorni za prekomernu kilazu smo mi sami. Niko drugi. Niko nam nije silom stavljao hranu u usta. Ljudi malo beze od odgovornosti. Nisam ja kriva, takav mi je metabolizam. Nisam ja kriva, meni se sve lepi. Nisam ja kriva, oduvek sam takva. Nisam ja kriva, jedem sve iz tanjira. Tek kad sam prihvatila odgovornost za svoju prekomernu tezinu sam uspela da je se otarasim.

    I kad ce vec jednom onaj tekst o ogoljavanju? :)

    [Reply]

  4. Tamara 9 November 2010 at 14:22 #

    Ma gde si nas izneverio!!! To moyda ti osecas grizu savesti, ali daleko od toga da si razocarao nekog od nas!
    Svaka cast za tih jos pet… nije to malo + sve sto si do sada skinuo.

    Samo napred!!!

    Bas bih volela da pobedis na WbFast-u! Drzim palceve ;)

    Veliki pozdrav,
    Tamara

    [Reply]

  5. Tanja 9 November 2010 at 17:10 #

    ma super za tih 5 kg!i za posao! a ovo da pojedes samo ono sto prvi put naspes u tanjur – to je fora koju koristi moja prijateljica godinama i pali! pozdrav

    [Reply]

  6. Deda 9 November 2010 at 20:52 #

    Stvarno zablistas kad ne mislis o tome sta drugi misle,lol. Genijalno i potvrdno.
    Puno srece na novom poslu.
    I da znas da smo sada iste kilaze. Ja skinuo 7 kg za nekoliko meseci, ali bez odricanja i dijeta. Planiram jos jedno pet kilograma da skinem ali ovog puta uz pomoc vezbi. E sad, nisu vezbe tu da bi smrsao, vec da bi se lepse i bolje osecao, imao kondiciju za odredjene stvari i sportove i tako dalje…
    Veliki pozdrav od Deke :P :D

    [Reply]

  7. debeljuca 9 November 2010 at 21:01 #

    @nina hvala

    @zorana – mene je potpuno odusevilo, nisam znao za to… koliko neke stvari mogu da budu povezane. O ogoljavanju… stigao do pola, ali ima mnogo tema za obradjivanje, ta je nekako timeless, bice uskoro…

    @tamara pozovi prijatelje da glasaju za debeljucu, svaki glas se broji… hvala na lepim recima

    @tanja definitivno cu koristiti taj koncept na nekim mestima gde ne mogu da kontrolisem bas sastav tanjira.

    @deda super je kad imaš dovoljno kondicije da uradiš neke stvari i onda budeš još srećniji jer si to u stanju, a osećaj je fantastičan. Meni je drago što sam ispitao i jednu i drugu stranu, oslabio bez fizičkih aktivnosti a onda njima doveo kondiciju u bolje stanje i zategao se… Može i samo jedno, ali kombinacija je prava stvar.

    [Reply]

  8. Padabre 9 November 2010 at 22:05 #

    Guraj dalje i ne odustaj, pa 5 kg je u ovoj fazi mnogo više nego 5 kg na početku dijete.Ili se ja varam?
    P.S. Mislim da je ovo jedna od najboljih priča do sada.
    Pozdrav iz Vršca.

    [Reply]

  9. Aleksandar 9 November 2010 at 22:32 #

    Čestitam za posao ;)

    [Reply]

  10. Sladjana 10 November 2010 at 01:12 #

    Bravo za posao i za 5kg, ‘ej pa to je divno:) Jeste, mame i bake su za sve krive ;)… “dete je srecno i zdravo kad je dobro najedeno, ne ostavljaj u tanjiru hranu “to ne valja”, i kao finalni udarac “kupicu ti cokoladu ako sve pojedes”….hahahahahahah ;) Ma dobre su nase bake i mame, takvih nema nigde :) A ti samo napred, NEMA POVLACENJA,NEMA PREDAJE :)))

    [Reply]

  11. Tamara 10 November 2010 at 10:25 #

    NARAVNO da te delim sa pijateljima :) stalno…

    p.s. Kakvi su ono znaci pitanja gore na KG line-u???
    Nemoj da me plasis, molim te, sa tim znacima
    pitanja…
    Uradio si vec veliku stvar a sad je samo finis. Cilj je blizu a pobeda je sigurna!!! Mozes ti to, ti si Kralj upornosti, hrabrosti i borbe protiv samog sebe. Ali ti to bolje znas od mene :)

    POZDRAV

    [Reply]

  12. part 7 October 2011 at 07:46 #

    Awsome!!!!!

    [Reply]

  13. laser 14 October 2011 at 06:10 #

    Guraj dalje i ne odustaj, pa 5 kg je u ovoj fazi mnogo više nego 5 kg na početku dijete.Ili se ja varam?

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači