Novi početak

Za svaku nedelju pomislim “e ova je baš bila luda” i uvek me sledeća porekne. Kada sam se uputio na ovaj put, znao sam da će mi doneti mnogo toga, neku vrstu samodokazivanja koliko mogu i koliko želim, ali nisam očekivao da će mi promeniti život iz korena. Već nekoliko puta su se kockice složile, nekoliko puta u životu sam bio na prekretnici, i rečenica koju sam mrzeo “Ko zna zašto je to dobro” mi se uvek vrati kao neki demon iz podsvesti… Oslabio sam malo ove nedelje, pola kilograma, i mada nisam došao do granice koju sam zacrtao, aparat koji meri procenat masti je magično pokazao broj 30, zaokružen. Znao sam da je na mojoj strani, došlo mi je da ga poljubim, ali sam ostavio to za neki drugi put…

Zajednica

U utorak sam posle posla imao dva viđanja sa dva prijatelja. Prijateljica broj jedan je neko ko se ozbiljno bavi komunikacijama, i želim čim izdam knjigu da se upustim u prevod iste i plasiranje u elektronskom obliku putem Amazona. Ona će to već profesionalno uraditi. Međutim, analizirali smo malo i tu čudnu situaciju da se za svo ovo vreme baš niko nije javio da sponzoriše ovo što radim. Reklama putem ovakvog tipa bloga bi verovatno doprinela mnogima u njihovom imidžu, ali dobro, zaključili smo da iz ugla prosečnog posmatrača, ovaj blog nema dug život. Realno, kao što Jovana reče u svom gostujućem tekstu, sama dijeta je veliki korak, ali je pravi izazov zapravo održavanje težine. Ne samo da planiram da nastavim da pišem, jer mi se teme samo vrzmaju po glavi, imam nekoliko tekstova u skicama, već postavljenih koji čekaju razradu, ne želim ni da smorim čitaoce i mislim da tempo od 3 autorska teksta nedeljno je prava mera u ovom trenutku. Ali, ono što želim je stvarno da pokrenem jednu zajednicu. Zajednicu ljudi koji će svojim primerom motivisati druge na akciju. Ni u jednom trenutku nisam samo pisao da bih pisao, ni u jednom trenutku nisam pisao, a da nisam imao nameru da vas navedem na konkretnu akciju, makar ta akcija bila deljenje sa prijateljima, ostavljanje komentara, pokretanje na akciju, ili pokretanje ljudi iz svog okruženja na akciju. Na BlogOpenu ću pričati i zašto sam želeo da baš skrenem temu sa konkretne dijete i da se baziram na iskustvima. Upravo je to bitno, dijeta je nešto što možemo pročitati kako se drži na skoro svakom trećem sajtu na Internetu. Ono što ne možemo da pronađemo je kako su ljudi držali dijetu, koje su probleme imali, šta im je bilo lako, a šta teško. I drago mi je da sam uspeo u tome. U pripremama za BlogOpen, ekipa koja stoji iza sajta Snajper.rs je formirala rang listu blogova u Srbiji i drago mi je da je Debeljuca u nekoliko iteracija te liste stalno u prvih dvadeset. Uspeh za jedan blog koji nema ni punih godinu dana. Sa druge strane, ozbiljni ljudi koji se bave Internet-om kod nas su analizirali posete na Debeljuci, bili su zapanjeni činjenicom da samo 3% korisnika “odlazi” čim svrati na sajt. Neki prosek je oko 50%.

I šta smo zaključili? Da ljudi vole ono što pronalaze ovde, da se zadržavaju i da svakim danom sve više njih dolazi, svako poseti oko 6 stranica u proseku i zadrži se oko 5 minuta. Taj potencijal želimo da razvijemo kroz jedan specijalan tip zajednice ljudi koji žele da promene način života, kako ćemo to tačno uraditi, ostalo je da definišemo…

Mali izazov

Tačno posle tog razgovora otišao sam da se vidim sa prijateljem broj 2. Smislio je fantastičan proizvod i želi da ga ja pratim tokom razvoja, da mu osmislim idejno kompletan tekstualno idejni segment. Sve je to super, ali je problem gde me je pozvao. U restoran. Ok, razmišljao sam, sve je ok, kisela, belo meso, grilovano povrće, nekako ću se provući. I tako, dok smo čekali jelo i pričali o poslu, stigao je svež crni hleb i beli sirni namaz, onako, sa malo belog luka… i to na manje od 30 cm od mene. Posle par sekundi shvatio sam da skoro ne čujem šta mi priča… jer samo razmišljam o onome ispred mene. Već sam rekao da mi nikada nije problem da neko drugi jede nešto pored mene, dokle god ja imam nešto ispred sebe. Problem je kada se tako donese nešto ispred, i onda mi se zamanta. Mislio sam, u redu, nedelja je tek počela, već ću nekako stići da se vratim u formu i podlegao sam. Par komada hleba sa namazom su krenuli put mog stomaka, i slatko su se ispričali, nisu se videli odavno… Očigledno ne mogu da kontrolišem poriv. Mogu delimično da kontrolišem način i količinu. Ali od nečeg se mora početi. Problem je takođe i to što sam ja kao uspeo već i to je još jedan unutrašnji glas koji govori “ma to nije ništa“, ali se stvarno trudim da “to nije ništa” ne preraste u svakodnevnu mantru.

U četvrtak sam prihvatio i da odradim “na brzaka” i unutrašnji deo Blogopedije. Već sam pro-bono odradio korice i stilove, bilo mi je stvarno glupo da naplatim bilo šta i ovo. Prvo jer mi je to neki vid lične promocije, drugo što sam već najveći deo odradio glupo je sada određivati segment za nešto tako malo, “dam ti auto ali ti naplatim gume”. Treće, treba da izdam knjigu, podrška ljudi koji se bave profesionalno izdavaštvom će mi značiti. Poslao sam odgovor uz link videa iz Kuma, kada kaže “možda ću ti tražiti uslugu jednog dana“.

Oktobar

Oktobar je stigao. Bio sam poprilično uplašen od istog. U oktobru je obično prvi korak lansiranja svih video igara kako bi se zaradila velika količina novca. Do Nove godine – to nekako dođe kao sezona. U svemu tome bitan događaj je i Sajam knjiga, gde sam poslednje tri godine uvek učestvovao u spremanju štanda, brendiranju, organizaciji i slično. I oktobar je najava za svo ludilo koje sledi. U paketu sa tim u oktobru su i ova dva skupa na kojima gostujem i shvatao sam da će to biti jedna velika igranka bez prestanka, ali sam bio srećan jer sam znao da sada imam mnogo više energije za sve to. U svakoj krizi, prvo stradaju firme koje prodaju robu koja nije baš obavezna. Moja firma nije baš stradala, ali je daleko od onoga kakva je bila pre tri godine kada sam počeo tamo da radim. Firmu vode ljudi koje sam upoznao dok sam radio u agenciji koja je radila kreativu za Microsoft i super je ispalo kada se ispostavilo da imaju potrebu za razvojem kreativnog segmenta u kompaniji. Obzirom da me poznaju dosta stvari su mi tolerisali; i kašnjenje na posao, i mrzovoljnost i smorenost, šta sve ne. Trebalo je da me otpuste već koliko prošle godine zbog nemara. Međutim sa novim elanom, sam se stvarno potrudio da “vratim” sve ono što sam propustio prethodne godine, kada je prokrastinacija doživela vrhunac u mom životu. I to se pokazalo uspešnim. Firma je bila u blagoj krizi, ali sam ja dao sve od sebe na poslu i o krizi nisam razmišljao. Počelo je redukovanje troškova, redukovanje broja ljudi, ali ja sam radio koliko sam mogao i to ignorisao. Neki ljudi su već otišli, ja sam razmatrao koje su to opcije ukoliko se i meni desi, hteo sam da završim lansiranje nekih igara u oktobru i Sajam. Onda je počeo oktobar i u petak mi je zazvonio lokal. Jedan od direktora je rekao da žele posle posla da odu na kafu samnom… Prijatelji su mi… uvek bili i ostaće. Znao sam da je odlazak na kafu značio ili mnogo dobro ili mnogo loše…

Dobio sam otkaz…

Ipak je značilo mnogo loše. Rešili su da skrešu budžete maksimalno i da sav novac ulože u obrt. Verovatno da sam ja u situaciji, i ja bih uradio isto, razumem ih. Ova runda je bila na moj račun. Bez kreative će moći, već nekako, možda će mi prebaciti i da uradim nešto kao freelance posao, ako sam zainteresovan, ali moraju da skrešu troškove. Čim sam saznao da je u pitanju loše, poštedeo sam ih detaljnog objašnjenja i zahvalio im se što me nisu otpustili prethodnog leta. To je bilo fer sa njihove strane. Sa moje strane je bilo fer da ovo podnesem muški, na nogama. Popili smo kafu, pričali, dogovorili se oko prebacivanja svega što sam radio, arhiviranja i slično.

Ja čudno podnosim loše stvari. Kada su meni dragi ljudi, recimo roditelji mojih roditelja umrli, nikada nisam bio neko ko plače, već zasučem rukave i prionem da se odradi gomila stvari koja ide u paketu. Posle me spuca. Znam to. Vrati se kao bumerang. Ali prva trezvena reakcija je uvek ne “jao” već – “ok, desilo se – šta dalje?” Kroz treniranje Aikido-a sam naučio da procenim situaciju. Uvek mi se moja draga čudila kada u kafani znam ko je pijan, u diskoteci ko će da se pobije, šta ko misli i slično. Imao sam sat i nešto vremena da analiziram i bio sam spreman na ovo što se desilo. Više sam se pitao šta dalje nego šta sada…

Šta dalje?

Jedan od razloga zašto sam prijateljski otpušten je i taj što su gotovo sigurni da ću brzo naći drugi posao i da mi neće biti teško. To je sve super, ali je pitanje šta ja tačno želim da radim? To je nešto što u poslednjih par meseci baš i ne mogu da definišem. Bavio sam se štampom i web dizajnom, pisao sam, pravio sajtove, pravio novine, imao super ideje, oblikovao tuđe super ideje da budu još bolje, bavio se svim i svačim i na svakom koraku gde pronađem neki tekst o karijerama, lepo kaže “pronađite u čemu ste najbolji“. Pa bre oni kao da nisu normalni, ja sam baš posao i dobijao zbog toga što sam mogao da odradim sve i svašta, klijent kaže šta mu treba i baš ga briga da li ja to znam da uradim…

Sa druge strane, ovo raste, imam knjigu koju želim da izdam, imam priču kojom želim da motivišem mnoge do kojih možda nisam došao, onda se pokolebam “nisi bre ti Dr. Feelgood, niti si nutricionista” kažem sam sebi, pričamo tako često ja i ja. Ideja je bila mala, da pokažem blogom da znam da vodim blog i dovučem čitaoce i to održim i posle se prebacim na neku temu koja je meni zanimljiva. Ali očigledno tema o kojoj trenutno pričam je mnogo zanimljivija i bolja, i ima više efekata nego bilo koja druga koja je meni interesantna. Onda, na primer, ekipa koju sam spomenuo u nekom od prošlih tekstova radi na modernizaciji poljoprivrede, povezivanju lokalnih proizvođača sa lokalnim prodavcima, to je ogroman potencijal kao što je Džejmi Oliver na TEDu pričao, da omogućimo da se hranimo svežom hranom od lokalnih proizvođača, da znamo šta jedemo, da je to zdravo i sveže. I onda je Doktorka zvala, da se vidimo van pregleda, hoće za početak da pokrene druženja ljudi kod nje na programu, nešto kao ono kada se skupe lečeni alkoholičari, ali mnogo bolje, da delimo svoja iskustva, verovatno i recepte…

Onda me sruši realnost, da smo podstanari, da već 10 godina plaćamo kiriju, da jedva čekamo da podignemo kredit za stan, da bar plaćamo svoje, a ne tuđe. Novac koji zarađujem u firmi mogu da napravim i od kuće, baveći se stvarima koje me pokreću, ali to banke ne interesuje već traže izveštaj o primanjima… Kako to dokazati… Već neko vreme razmišljam da ja ne funkcionišem kao šraf u mašini, mada me mnoge mašine žele u svom sistemu i ne bi mi bio problem da ponovo nađem posao… Ali kako izabrati i šta tačno dalje raditi… Što bi rekao moj kum “Dobro je što su ti dali otkaz, da te pomere malo, ti njima nikada ne bi dao…” i u pravu je… I tako sinoć, sedim i čitam o tome kako u nama postoje dve strane. Jedna, životinjska, koja samo želi da obezbedi osnovne stvari za preživljavanje i život, i ona druga. Stari Grci su je zvali unutrašnji demon, deluje grozno, ali onda vidite da su Rimljani to preveli kao “Genie“, što su imali i Arapi, setite se duha iz čarobne lampe. Taj genij unutrašnji želi da uradi nešto što nije svakodnevno, što nije uobičajeno, da se probije i spreman je da preovlada i preuzme sve odgovornosti… Volim ga, i stalno mislim o toj strani. Pomenuh u uvodu demonsku stranu “ko zna zašto je to dobro” koja nas nervira, ali i pokreće da prebrodimo sve teške stvari…  Nisam siguran koji će prevladati, ali videćemo.

Šta vi mislite? Možda imate ideju i još neku konkretnu ponudu. Eto teme za diskusiju

image © queen of subtle


• Prethodni tekst: Kako sam izgubila 105 kilograma

• Sledeći tekst: A sad malo vi…

34 komentara na “Novi početak”

  1. Eniac 5 October 2010 at 11:16 #

    Odlican tekst, i dobro je sto se sve ovo desava, izbacice te iz inertnog stanja i naterati da radis nesto pametnije. Ne zaboravi, even eagles need a push move http://www.eaglesneedapush.com/

    [Reply]

  2. Cyber Bosanka 5 October 2010 at 11:21 #

    Uf, kod tebe stvarno zna da bude iznenadjenja :(

    Kad sam citala ovo za reklamiranje na blogu palo mi na pamet da vjerovatno na ovim prostorima jos nije svijest na tom nivou da bi neko prepoznao da moze od toga imati koristi. Nisu jos vidjeli kod nekoga, a znas da ovdje najvise to ima efekta.

    A sto se tice ovog drugog dijela vjerujem da ces brzo naci posao, ali bas je problem ako nisi nacisto sa tim sta bi. I uopste da li je moguce toliko tvojih sposobnosti svesti samo na jednu ili nekoliko? Je li moguce da to sve objedinis u neku cjelinu pa da budes samo svoj gazda? I to ima svoje mane ali eto opet mozda vrijedi razmisliti.

    Sretno u svakom slucaju :)

    [Reply]

  3. […] This post was mentioned on Twitter by Dragana Markovic, Debeljuca, Ratko Bozovic, Ivan Cosic, Nina Kostic and others. Nina Kostic said: Novi početak | Debeljuca – Moja dijeta – Moja iskustva http://t.co/1sOJNII via @debeljucacom […]

  4. Flying_man 5 October 2010 at 11:38 #

    Pozdrav
    Pratim te već neko vreme al nikako da se uključim u komentare i diskusiju. No nikad nije kasno.
    Ja, nekada aktivni sportista (rukometaš) sa 182 cm, 84 kg i pločicama na stomaku zatekao sam se jednog dana sa 118 kg i u blagom smislu zgrozio sam se sam sebi. Pre par meseci sam rešio da promenim sebe i svoje navike i evo me posle 4 meseci na 103 kg, a rešio sam i dalje da idem sa kilažom.
    Isto kao i ti pre nekoliko meseci sam ostao bez stalnog posla “na belo” i jeste problem baš to što banke to ne vide, zarada na manjka, sedim kući i radim kad hocu i koliko hocu ali…
    E sad ja sam kao i ti gurman i neko ko voli da sprema hranu (kao tvoj ćale) pa sam rešio da sledeće godine krenem u biznis sa restoranom “etno kafanicom”. Našta će to da izađe nisam siguran al spreman sam da pokušam.

    Keep walking!!!

    [Reply]

  5. Debeljuca 5 October 2010 at 11:43 #

    @eniac majstore kakav video… vrhunski.

    @hana Moguce je da se objedini u tu jednu i da pocnem svoje, ali tu je problem onda taj, da ne mogu da udjem u varijantu za kredit za stan

    @flying extra, etno prica je super, treba spremati hranu dobro i kvalitetno, smor mi je vise od kafana gde je poenta da ti daju 600gr hrane posle koje ne mozes da dises

    [Reply]

  6. jasmanac 5 October 2010 at 11:54 #

    Sorry za restoran :)

    [Reply]

  7. ivanhoe 5 October 2010 at 12:11 #

    Otkazi su, isto kao raskidi, super prilika da konacno uradis stvari oko kojih si se lomio i nisi umeo da presudis sta da radis. Neko drugi te stavi pred svrsen cin, nazad ne mozes, znaci moras da ides napred. A u zivotu retko zalimo za onim sto smo uradili, uglavnom zalimo za stvarima koje nismo uradili, koje nismo ni pokusali.

    Naravno ne treba se zaletati slepo, procenis situaciju racionalno, zapises na papir za i protiv. Ako postoje dobri razlozi zasto je A bolje od B, onda se treba drzati A. Ali ako je jedino sto te sprecava da nesto probas iracionalni strah od nepoznatog, od promena (a kod mene je skoro uvek bilo upravo to kao glavni problem), onda to svakako nije dovoljno dobar razlog da te zaustavi…

    [Reply]

  8. Ksenija 5 October 2010 at 12:24 #

    ceo internet zna da si faca, pa nam je svima malo žao što su ti karte ovoga puta tako podeljenje, ali sad ćeš da promešaš, presečeš i ispočetka.
    držimo ti palčeve!

    [Reply]

  9. Cyber Bosanka 5 October 2010 at 13:24 #

    Znam da to jeste gora varijanta. Ne znam kako je tu ali ovdje u BiH samo budzetski korisnici kredite dobijaju bez problema. Ja vec godinama radim sama, imam malu trgovacku radnju koja posluje postenije od nekog doo ali kod kredita vaznije je da imas npr doo u dugovima nego trgovacku radnju bez njih.

    Mozda neka kombinacija hipoteke i banke koja razumije stvarno stanje, a mislim da ima sigurno neka takva. Mora biti, samo je vazno kako nastupis kod njih.

    Samo razmisljaj o nacinu kako doci do toga a ne na nacin da to ne moze i doci ces do rjesenja sigurno ;)

    [Reply]

  10. Charolija 5 October 2010 at 14:38 #

    Ne vidim sebe kao elokventnu za davanje saveta u ovoj tvojoj situaciji, ali sve ovo vidim kao zaista potpuno novi početak i nešto što je zaista dobro za tebe.

    Ti si sada u svakom smislu te reči, novi čovek, a novom čoveku, treba novi posao, nešto gde ćeš moći da se iskažeš u potpunosti i budeš zadovoljniji nego do sada.

    Sigurna sam da ćeš izabrati pravi put i da dobri dani tek dolaze za vas. :)

    [Reply]

  11. Nikola Komadinic 5 October 2010 at 15:38 #

    Nije bas 100% pogodilo temu, ali polgedaj (ako vec nisi). Interesantna stvar kada si na prekretnici.

    http://lifehacker.com/5655001/why-hunting-down-a-dream-job-can-hurt-your-career?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed:+lifehacker/full+(Lifehacker)

    [Reply]

  12. Debeljuca 5 October 2010 at 17:07 #

    @jasmanac – opusteno :)

    @ivanhoe – definitivno cu ici tom logikom

    @ksenija – ko nema srece u kartama… imace na drugim planovima :)

    @hana – nazalost zaposleni u bankama su jos jedni od srafova u masinama i rade po uputstvu, i tesko mogu da naprave prilagodljive planove za razne ljude, uvek je tesko objasniti im “alo vec 10 godina palcam kiriju, planiram da predjem u svoje i dalje placam vama a ne stanodavcu, to je to, dajte mi kredit” ali dzaba…

    @charolija – :) dacu sve od sebe

    @nikola – pogledao, gde god se okrenes zadnjica ti pozadi, lepo je sve sto ljudi pisu, mnogo sam toga procitao, zivi bili pa videli…

    [Reply]

  13. tanja 5 October 2010 at 18:22 #

    Samo hrabro i polako. Toliko si pregurao preko glave, a ispostavilo se da sto je teže, to je nagrada veća. Mislim da ti je ovaj otkaz naravno kriza, ali zapravo velika sansa. Bar ja imam iskustva, da kad su mi se dešavale loše stvari, nekako sam iz njih isplivala bogatija (nikad novcem, ali zato svim drugim da). Elem, od tebe zavisi, a ako od tebe zavisi ja znam da ćes da uspeš.

    [Reply]

  14. Amarilis 5 October 2010 at 20:50 #

    Vreme je da se oglasim, pratim ja blog duže vreme, pomislila sam da je sad trenutak, kada ti ohrabrenje ne može škoditi. Ja sam već duže vreme freelance po izboru,a svoja iskustva delim na neki svoj način na blogu, koji si već pohvalio. Dakle, hrabro, nije lako, ali može se, imaj vere u sebe kao i uvek do sada.

    [Reply]

  15. Debeljuca 5 October 2010 at 22:03 #

    Hvala @Tanja

    @amarilis – dobrodosla, hrabrost pred preprekama, trebace mi, hvala

    [Reply]

  16. Vukašin 5 October 2010 at 22:30 #

    Super post bro.

    Razmisli dobro a probaj i brzo, ovo sa 10 godina podstanarstva mi zvuci bas urgentno, meni bi taj kredit i stan bili prioritet.

    [Reply]

  17. Marina 5 October 2010 at 22:37 #

    Kao sto rece neko od mojih prethodnika, pravo je vreme da se prikljuce i oni koji su do sada samo citali i pruze ti podrsku i motivaciju istu onakvu kakvu ti svojim predivnim i inspirativnim tekstovima pruzas nama.
    Dakle, pozdrav novom freelance kolegi…
    Meni se otkaz desio u maju, ista prica, smanjenje troskova… Ostala sam bez posla nakon 20 godina rada, sa debelim minusom na tekucem racunu, sa narusenim zdravljem i cca 30 kg viska. Ne mogu da se pohvalim da sam stojicki podnela novonastalu situaciju u prvom momentu, ali kada covek ima motiv i volju (koja tebi na srecu ne nedostaje)stvari dodju na svoje mesto zapanjujucom brzinom. Radim ovih dana vise nego ikada do sada, planovi za zapocinjanje sopstvenog posla su na stolu i uskoro sledi realizacija, kilogrami se tope, mojih troje klinaca ima mamu koja je tu za njih u svakom momentu a opet radi i privredjuje (od kuce, sto je zapravo veoma prakticno i udobno).
    Zato glavu gore, nos pred monitor i daj 115% sebe kao sto si dao kroz ovu pricu sto nam je pricas…
    Nadam se da cu imati privilegiju da te upoznam na u Novom Sadu, doci cu na SPENS iskljucivo da te slusam iako zapravo nisam neki fan blogovanja,ustvari tvoj jedino i pratim

    [Reply]

  18. Tata 5 October 2010 at 23:48 #

    Kao i Marina, i ja te pratim vec neko vreme, ali se sada javljam prvi put. Dobrim delom razumem situaciju u kojoj se nalazis, jer sam bio u slicnoj (razlika je bitna sto nikad nisam bio podstanar), ali sam u tom trenutku vec imao dvoje dece i suprugu koja nije radila. Svi stekovi su se brzo istopili, poslao sam preko 200 mailova na razne konkurse…Trebalo je 4 meseca i pomalo agresivnosti (ili kako neki vise vole – upornosti). Da ne duzim, nisam sebe video u sopstvenom biznisu (a ni start-up nije postojao), pa sam morao ja da jurim druge.
    Onim sto si nam svima pokazao u proteklom periodu, dokazuje da imas ono sto treba. Samo napred, veruj, zivot je cudo! Od tebe ce zavisiti dosta, ali ce se i zivot potruditi da da nepohodno sa svoje strane!…:) Keep on good work!

    [Reply]

  19. Zoran Torbica 6 October 2010 at 09:32 #

    Ono sto me ubija poslednjih godinu dana je to sto na nedeljnoj bazi neki moj poznanik dobije otkaz ili neka firma se ugasi.
    Zaboravi na kredit!
    Nismo dotakli dno, barem jos dve godine cemo da klizamo jos.
    Ovi na vlasti nemaju kapacitet da se izbore sa svojim slabostima a ja ne vidim nekog novog ko bi mogao da igra bolje…
    Savet napravi neki servis koji moze da se u Evropi monetizuje, pa se iseli.

    [Reply]

  20. Debeljuca 6 October 2010 at 11:58 #

    @vukasin – da, deluje urgentno ali te uvek baca u taj modus modernog ropstva, moras da budes zaposlen da bi bio eligible

    @marina – svaka cast na licnom putu. Malo mi je trema kad neki ljudi kazu da dolaze na blogopen samo na moje predavanje.

    @tata – hvala covek

    @torbica – znam batice, dok sam ja pricao sa Draganom na twittupu, ti si bas to rekao, ja sam ispizdeo istog trenutka jer je stvarno tako.

    Kad se napravi servis koji moze da se monetizuje u svetu, onda je lagano, onda se super zivi ovde…

    – – –
    Bottom line: uvek je problem, prvo kao ides svojim putem, onda razmisljas kako je bolje da sam napravis novac da resis sebe existencijalno, ali onda nekad kad si u down-u sracunas obavezno koliko si dao do sada i shvatis da bi sada bio na pola puta da imas nesto svoje… uvek tako, u krug, u krug…

    [Reply]

  21. Sonja 6 October 2010 at 12:37 #

    Ih, covek pa zar bas ovakav post na dragi nam 5. oktobar, nema sta dan za promene! Ipak, znam te i verujem kao i prethodni komentatori da ce ovo izaci na dobro. Iz licnog iskustva znam koliko je tesko kada pocnes neku sopstvenu pricu i izadjes iz opcije gde svakog 1. imas platu, ali veruj mi jednu stvar – zadovoljstvo je visestruko sladje. Tako da moj savet je probaj smisliti sta zelis raditi a putevi ce se vec sami otvoriti. Mislim da dolazi vreme kada ce velike kompanije prosto progutati same sebe a onda ce se probiti put za nas male miseve, da trckaramo malo i mi…ili se bar tome nadam! :)

    [Reply]

  22. Tanja 9 October 2010 at 13:55 #

    “otvorila se mnoga vrata a jedna zatvorila”.

    [Reply]

  23. Iva 13 October 2010 at 07:56 #

    Ja sam se tek sad uključila, znaš i zašto.

    S jedne strane ti se divim, jer si iskorišćeni talenat, u odnosu na nas neiskorišćene talente. Evo, ja sam sigurno mogla da stignem tako daleko kao ti i da imam tako mastan CV, da u suštini nisam celog života bila naivna budala i da me hormonalni poremećaj ne čini povremeno neracionalnom.

    S druge, prokrasinacija je bolest koja napada uglavnom nas kreativce. Kad sam videla knjigu, iako nije po mom (čudnom) ukusu, divila sam ti se što brzo dolaziš do rešenja i što ne odlažeš stvari. Nisam mogla da verujem da je u pitanju nešto što samo maskira problem koji se tako dugo vukao.

    Izvinjavam se zbog ličnog aspekta komentara, ali eto, tvoja priča je pomogla jednoj konstantno napetoj osobi da shvati da njen slučaj nije jedinstven i da kreativci stalno imaju dileme, probleme sa fokusiranjem na jedno, pogotovo ako im mnogo toga dobro ide. Da ne spominjem ideje koje samo doleću, a nemamo vremena za njih.

    Podržavam knjigu svim srcem i verujem da se nećeš uobraziti i napraviti od sebe nekog maltene-vođu-sekte, jer si nešto prokljuvio i osvojio planinu koja je delovala neosvojivo. Za to je potrebna totalna nezrelost, a to si sigurno izgubio mnogo pre kilograma. A ako ipak dođe do metamorfoze u neku Rhondu, evo, naći ću te i proganjaću te k’o utvara, obećavam. :)

    [Reply]

  24. debeljuca 13 October 2010 at 08:46 #

    WB Iva… tx

    [Reply]

  25. Tash 23 June 2011 at 14:41 #

    Eeeee….
    Ovome se nisam nadala. Ja čitam redom i ne virim nimalo, tako da ne znam kakvo je stanje sad :)

    Ovo i mene vjerovatno uskoro čeka, čak imam i alternativu – ali tri puta manja plata!!! No, bože moj, čovjek koji je naučio samo na uspjehe i uspone ne umije da se digne poslije pada – ja sam to usavršila :D Mislim, i padanje i dizanje :D

    [Reply]

  26. Celina 30 April 2016 at 00:04 #

    We DON'T NEED any RECENT ACTIVITY box! Can't we have some privacy here? You're making things way too codlcipatem. SIMPLE is best! Although you can choose not to show your recent activities, some users still don't know how to disable this feature, it's so annoying! Why the hell do you need a recent activity box for when you already know what you've done? Why the need to show it to others? What kind of nonsense is this? TAKE IT OFF!

    [Reply]

  27. http://www.rab-jeric.com/ 1 May 2016 at 02:56 #

    paul lauferThe sweetest scarcrow from the bird on its brim to the ruffled collar, there’s plenty of detail to admire, including the pemium ingredants used to create his delicious contents. Inside 24 Nibblers bite sized cookies, 24 brownie bites, Two frosted cookies and a half a pound of jelly belly gourmet candy!!!!!!

    [Reply]

  28. auto insurance 4 June 2016 at 18:38 #

    Communism, Nazism, cut from same cloth. Evil is evil whatever name it takes for itself.~~~~~~~~~The murder of children at Beslan should have been far more reported. It is as if the world has forgotten.

    [Reply]

  29. This E71 Nokia costs $45 and even though it’s more expensive than the usually cheap (in price, not quality) phones that straighttalk sell, one must remember that this is a really smart phone. My wizard friend who’s a wizard with mobiles has one and he assures me that it is one of the best 5 mobiles on the market.

    [Reply]

  30. http://www./ 25 November 2016 at 12:35 #

    Looks different Shama …thanks for participating in my giveaway but 2 more entries are still incomplete …I cant see you GFC list and sidebar picture is not there …More chances of winning after completing the entries :-)

    [Reply]

  31. You know what, I’m very much inclined to agree.

    [Reply]

  32. http://www.bestekreditjemals.info/ 9 December 2016 at 16:11 #

    Information is power and now I’m a !@#$ing dictator.

    [Reply]

  33. http://www.gamehackscheats.us/ 14 February 2017 at 16:50 #

    Perhaps every advanced society devolves into an obese sedentary dystopia, where everyone is waited upon my mechanical servants, like in Wall-E. Eventually, the mechanized infrastructure deteriorates at just about the same time the low IQ component of society has bred itself into an overwhelming majority; then, the formerly intelligent race goes extinct. Looking back at the Zeitgeist of early 60's America, when billions were spent on the space race, and where we are now — in Diversity Dystopia where we spend trillions to support consumption and procreation by idle low IQ populations — how can anyone doubt this possibility?

    [Reply]

  34. john deere employee discounts 30 March 2017 at 20:02 #

    This is not suprising to me…typical Kansas “go nowhere, do nothing” politics. Move somewhere else if you want forward thinking and recreational infrastructure, because Kansas will never have more it and can barely maintain what the currently have.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači