Novi ciljevi i “sve nešto lepo”

Definitivno počinjem da vodim offline dnevnik. Tako dođe ponedeljak i ja više nisam siguran šta sam tačno radio cele nedelje. Toliko se mnogo stvari dogodi, da više nisam siguran odakle da počnem. Neki događaji podignu prašinu 200% i onda više nisi siguran šta je najbitnija stvar koja ti se desila. Definitivno najbitnije stvari ove nedelje su potraga za novim poslom, pokušaj definisanja čime želim u životu da se bavim, priprema za BlogOpen, druženje i učestovanje na njemu i odmah posle redefinicija svojih ciljeva u poslovnom smislu, konačno otišao sam kod Doktorke danas, i tu sam isto redefinisao svoje ciljeve. Pa idemo redom…

Moć modernog povezivanja

Želim da se zahvalim apsolutno svima na reakcijama na tekst od prošle nedelje gde sam objavio da sam dobio otkaz. To mi je pokazalo koliko stvarno posedovanje kruga realnih ili online prijatelja jako mnogo znači u životu. Da ne ulazim u statistiku dobio sam nekoliko poziva na razgovor za posao, dobio sam nekoliko predloga da radim samostalno sa nekim, nekoliko konkretnih ideja za monetizaciju bloga, i fantastičnu podršku, čak i bez konkretnih ponuda što u vidu komentara, što direktno, telefonom, porukama i slično. Smatram da je društveni kapital modernih linija komunikacije nešto o čemu će se pričati i već se priča jako mnogo. I šta sam uradio? Otvorio sam se za sve, nisam želeo da se zatvorim i da izigravam seosku mladu, mada sam se par puta uplašio da sam tako stvarno delovao iz razloga moje neodlučnosti šta dalje… Pozitivna strana je i što sam se okružio nekim stvarno fantastičnim ljudima kojima nije frka ni da kažu da nešto što govoriš je zapravo veliki “bullshit” i da prestanem da zavaravam sebe. Otišao sam na nekoliko razgovora, stalno komunicirao sa ljudima i shvatio da čak i ako ne odlučim uskoro čime ću se baviti, moram da završim neke stvari koje će me dovesti u situaciju da bolje odigram jedan od bitnijih poteza u svom životu.

Priprema za BlogOpen

Pre nekog vremena napisao sam “abstrakt” koji su mi tražili za prezentaciju za BlogOpen. Uradio sam to onako iz glave, i došlo je vreme da skockam prezentaciju. Dosta dugo sam je formirao u glavi kao i svaki tekst, prvo se okvir formira, onda sednem i odradim tekst “u cugu”. Moja draga kaže da često tekst samo “izađe iz mene”, ali se unutra on krčka kao njen sladak kupus ili punjene paprike, satima…

Već neko vreme pratim moderne trendove dobrih prezentacija, očaran sam TED prezentacijama, prezentacionim konceptima Stiva Džobsa, Seta Godina, par puta sam svratio na Presentation Zen, a najviše sam “visio” na SlideShare sajtu i gledao prezentacije koje su bile u fokusu poslednjih par godina kao najbolje u ponudi. I tako sam krenuo. Vi ste mi pomogli dosta sa komentarima, koje sam iskoristio kao dokaz koliko su moji tekstovi bili uspešni i koliko su vas pokrenuli na akciju. I tako sam krenuo. Krenuo sam da dizajniram, ali sam se onda setio da sam pre nekog vremena video super tekst od Aleksandra Bijelića, Kako da brzo kreirate power point prezentaciju i tako sam i uradio, prvo sam ispisao sve slajdove, a onda sam se upustio u dizajn. Nisam je radio u PowerPointu, jer mi je PDF format mnogo bliži i draži, ali sam je brzo završio.

Kada sam završio prezentaciju, poslao sam je na email BlogOpena, ali sam u bcc stavio ljude čije mi mišljenje znači. Počeli su da pljušte komentari

mozes da se foliras do sutra ali kod tebe se vidi razlika jasno ko dan kad se oko necega potrudis i kad te nesto smara

nanu ti naninu dizajnersku, kako koristiš boje…
prvo roze za kritiku, a onda narandžasta čim pomeneš akciju
bolju prezentaciju nisam dugo videla, a da je nije sastavljala ekipa od 20 ljudi iz neke agencije – odlično odigrano
Ove reči su me uverile da sam uradio pravu stvar.

“Sve nešto lepo” – BlogOpen 2010

U subotu je drugar došao po mene i ja sam bio u blagoj panici da sve bude kako treba i zapucali smo put Novog Sada. Ekipa je počela da se priprema i stvarno je bilo sve lepo. Upoznao sam fantastične ljude, mnoge od njih sam znao, mnoge sam znao samo putem Internet komunikacije i konačno mi se se otvorila prilika da ih upoznam lično. Moja prezentacija je bila poslednja i trebalo je da zatvori BlogOpen, i ja sam bio u panici da će ljudi koji su došli sa strane otići pre nego što se sve završi. Dodeljene su nam kutlače, kecelje i uopšteno idejno je organizacija bila pun pogodak. Ljudi koji stoje iza BlogOpen-a su tu već dugo vremena i vidi se da znaju znanje. Skup je započeo prezentacijom “Blogovanje kao način življenja” koju je vodio poznati bloger DedaBor i kroz njegovu prezentaciju se stalno čula rečenica “i sve nešto lepo…” – ova rečenica je obeležila ovogodišnji BlogOpen jer je stvarno, na nesvakidašnji način opisala osećaj koji su svi prisutni imali o ovom događaju.

Odmah po dolasku Moošema me je ubacila “u mašinu” da dam intervju za B92 i TV Vojvodinu, Aleksandar Ašković da dam intervju za Kursor, a ja sam jedva čekao da provedem kvalitetno vreme sa svim ljudima sa kojima sam želeo. Ali nije bilo dovoljno vremena. Ni da je BlogOpen trajao 7 dana, ne bih stigao da popričam sa svima koliko sam želeo. Tako sam super proveo vreme sa mnogo novih i starih prijatelja. Bilo mi je drago što su tu bili prijatelji koje sam već znao (ninurina, bajazetov…), prijatelji koje sam tek upoznao uživo, a komuniciramo već duže vreme (Terek, Dinke, dedabor…), neki ljudi koje sam upoznao ovlaš, a želeo sam da provedem mnogo više vremena sa njima (Dragan Radovic, Verkic…), neki ljudi sa kojima sam želeo da provedem više vremena a nisam stigao (plagosus, zolujic…) i neke koji su bili tu, a nisam ni očekivao, i potpuno doprineli osećaju da je blogopen prava stvar (e.g. drveniadvokat, jovana011).

Tokom BlogOpena, i upoznavanja svih tih velikih ljudi na jednom mestu osećao sam se jako srećno jer sam deo svega toga. Ne mogu da ih nabrojim sve, počeo sam pa odustao, jer je lista previše dugačka, ali vam dugujem, svim čitaocima, listu tih dobrih ljudi na jednom mestu, da ako počnete da koristite twitter, da odmah pratite dobru ekipu. Vi to zaslužujete.

Posle nekoliko prvih predavanja došla je na red prva zakuska. Sponzor zakuske je bila domaća proizvodnja dobrog bačkog kulena. Tu sam prvi put poklekao, mada sam generalno te nedelje već omašio jako svoj program i redosled ishrane. Trudio sam se da ne jedem mnogo i prionuo na krastavce, ali sam onda shvatio da nije fer, jer je pored ljutog kulena, nešto osvežavajuće bilo neophodno da se “ugasi” ljutina.

Predavanja su se nastavila i posle njih smo drugar i ja otišli da se prijavimo u hotel. Telefon je počeo da ludi jer su me ljudi videli na B92. Čekao sam prilog, ali nisam imao strpljenja. Zakasnili smo na početak večernje zakuske što i nije bio neki problem, jer su u pitanju bili kanapei, a njima u ličnom opisu stoji da moraju biti na parčićima hleba, tako da je bilo super. Vreme je prolazilo brzo u razgovoru, a ja sam lagano postajao sve gladniji i gladniji. Onda smo čak otišli van lokala da kafom ugasim želju za hranom. Konačno, čuli smo da je hrana izneta dole i da ćemo i drugu turu promašiti, pa sam se sjurio. Polumračna soba, veliki izbor hrane i gladan stomak nije baš najbolje okruženje za nekoga na dijeti, nije da se vadim… ali eto… neću ništa da kažem, ništa što bi me odbranilo…

Žurka je nastavljena i kasnije prenesena u neke druge lokale i nešto posle ponoći sam se obreo u sobi u hotelu. Tokom razgovora sa svim tim ljudima zapanjilo me je koliko ljudi čitaju ovaj blog i koliko ja u stvari nisam svestan koliko detaljnih čitalaca imam.

Sutradan sam ustao i shvatio da nisam prethodne noći podesio telefon da me budi, a držao sam jutarnje razgibavanje. Na-vrat-na-nos smo se popakovali i uputili u Spens. Stigao sam dok su me ljudi prekorno gledali, jer se nisam javljao na telefon. Uleteo sam u salu u trenucima kada su već skoro odjavili razgibavanje. Prešli smo na set vežbi koje sam sklopio iz nekoliko različitih izvora. Boris Gageterija je live blogovao o BlogOpenu i preneo deo razgibavanja kroz video prilog. Određena ekipa je iskoristila njegov primer i prionula na kamere i fotoaparate kako bi izbegla vežbanje… Neki još nisu bili ustali, ali oni koji su bili tu su bili su bili vidno zadovoljni onim što su uradili i naučili.

Vreme je prolazilo i ja sam bio nepravedno uplašen da će mnogo ljudi otići. Oni koji su otišli su već od kuće gledali uživo prenose predavanja, a oni koji su ostali nisu planirali da idu pre kraja. Došlo je vreme druge zakuske. Ovog puta je bilo pod nazivom “VEGA časti – leba i masti” i svi su mislili da je zezanje, a zapravo je bila ideja da se ljudima koji nisu navikli na Vojvođansku kuhinju prezentuje deo tradicije. Igrom slučaja ja sam poprilično upoznat sa Vojvođanskom tradicijom i nisam bio u fazonu da jedem niti leba niti masti, mada znam koliko je dobro. Elem, nekoliko prijatelja i ja smo se pokupili i krenuli put restorana. Nažalost, na ovoj drugoj strani na ponudi je bio samo “dnevni meni”, izbor između pilećeg paprikaša, špageta bolonjeze i leskovačke mućkalice. Majko moja. Odabrao sam u svom viđenju najmanje zlo, jer je bilo kasno da menjamo mesto i prihvatio čorbu + pileći paprikaš. Šta da se radi. Preživesmo.

Pred predavanje sam se prošetao nekoliko puta da bih sredio ritam disanja i da se udaljim od ljudi da bih mogao da govorim na glas, ono što sam video je da često ljudi kada ustanu da govore, a pre toga su samo slušali, dosta vremena im treba da srede tonalitet i deluju loše, hteo sam to da izbegnem. Oni koji su me videli su se smejali misleći da imam tremu…

Prezentacija

Prineo sam vodu i trofejne farmerke “bini” i započeo predavanje. Fokusirao sam se na Borisa koji me je gledao pažljivo i sa razumevanjem. Bilo je dobro imati takvo lice u publici, jer sam mogao da se fokusiram kao da njemu pričam. Veliki tekst (živeli veliki fontovi) je bio istovremeno prikazivan i na drugom kraju sale na video bimu, tako da nisam morao da se okrećem iza sebe već sam stalno imao pogled ka publici i menjao sam između pomenutog kolege iz prvog reda i brojne publike. Kada sam vežbao predavanje ispred svoje drage, dobio sam kritiku da se klatim, pa sam se trudio da to svedem na minimum, a ruke, čest problem govornika su uvek ruke, ovog puta su bile zauzete, jedna mikrofonom, a druga mišem kojim sam menjao slajdove. Tako da ni taj problem nije postojao. Prezentacija je prošla fantastično, o čemu najbolje svedoči “tajmlajn” sa twitera, ono što su ljudi prenosili dok sam ja govorio. Za one koji ne znaju, sačekajte da se učita pa idite skroz na kraj dole i čitajte odatle na gore. Prezentacija se završila i počela su pitanja i odgovori. Pred sam kraj Goran Bajazetov je postavio pitanje o trigerima gde sam se setio trofejnih farmerica koje sam potpuno zaboravio da iskoristim u prezentaciji. Raširio sam ih i to je bio završni element koji je krunisao prezentaciju…

Prezentaciju sam na zahtev ljudi sa Twittera zakačio na SlideShare – Motivakcija

Snimak live prenosa je snimio Ante, i beskrajno sam mu zahvalan na tome Debeljuca @ Blip.tv

U planu je da od ljudi sa live-e.tv-a dobijem video u sirovom obliku i lepo spojim video i prezentaciju.

Konačno, humanitarni deo BlogOpena je sproveden u vidu prodaje fotografija na portalu Limundo. Moja fotografija sa BlogOpena je za sada na 10 dinara, pa ako želite da se uključite u aukciju samo napred – pobedniku će biti poslata stvarna, “razvijena” fotografija, a prihod od prodaje će biti uplaćen Gradskoj biblioteci Novog Sada.

Novi ciljevi

Posle predavanja i zvaničnog zatvaranja BlogOpen-a, seo sam na kafu sa Draganom Varagićem da uradimo malu analizu prezentacije, naročito nekih stvari na kojima moram poraditi, hvala Igiju i ostalima koji su dali konstruktivne kritike. Takođe dobio sam kritiku da se u poslovnom smislu moram usresrediti na neke jasno definisane ciljeve. Rešio sam da to uradim, da pustim da ponude pristižu, ali da se usresredim na najbitnije stvari u ovom trenutku.

Danas sam posle niza sastanaka po gradu svratio i kod Doktorke, na redovan pregled. Očekivano, teža garderoba je učinila svoje, plus totalno rasturen raspored prethodnih dana, ne samo tokom vikenda. Sada imam 94 kilograma, dva više od prethodne nedelje. Interesantno je da je ona umesto kritike počela da priča o definisanju novih ciljeva, da sam se ja opustio zato što sam dostigao prvobitno postavljeni cilj od 95 i da sada šmiram, da moram definisati nove ciljeve. Nisam pisao o onome što se dešavalo u Beogradu 10.10.2010. Meni taj dan zbog svega što se desilo u Novom Sadu, ne može da zaseni sve ono loše što se dešavalo u Beogradu. Loši ljudi su učinili da 10.10.2010 10 godina nakon petog oktobra obeleži deset godina u kojima nismo iskoristili svoje šanse. 11 je moj srećan broj. Volim ga. Tako sam rešio da danas (ovo pišem dan ranije nego što vi to čitate) 11. oktobra definišem sledeće nove ciljeve:

  • da 11.11. 2010. (ne jedanaeste) imam 11 kilograma manje nego danas
  • da do tog datuma završim knjigu koju sam započeo
  • da nagradim 11 ljudi koji su na neki način doprineli da ovaj blog postane ono što jeste danas

Takođe, mala najava – planiram da nagradim one čitaoce koji pogode tačan broj kilograma (sa jednim decimalnim zarezom) koji ću imati 11.11.2010. O tome već i sledećem tekstu

p.s. Mala akcija, nećete se izvući… Ispod je deo spiska  blogova koji su preneli svoja iskustva tokom BlogOpen-a, posetite ih

Za nove tekstove koji se budu pojavljivali sa ovom tematikom, i ako sam neke izostavio, tu je naravno Blogodak


• Prethodni tekst: Debeljuca na BlogOpen-u

• Sledeći tekst: Vetrenjača se bije srcem

22 komentara na “Novi ciljevi i “sve nešto lepo””

  1. Ninurina 12 October 2010 at 10:32 #

    Pa nije strašno što se kilaže tiče! A sad ćemo svi da te guramo da dođeš do novozacrtanog cilja.

    BO je bio odličan! Nisam imala prilike da odslušam sva predavanja, ali tvoje je bilo pun pogodak i to za kraj.

    Hvala na grejpu! :)))

    [Reply]

  2. Cyber Bosanka 12 October 2010 at 10:46 #

    Uživala dok sam gledala na streamu tvoju prezentaciju, svaka čast! Uz neka mala poboljšanja bićeš zaista jedan od boljih govornika :)

    [Reply]

  3. Bedno piskaralo 12 October 2010 at 10:49 #

    Hej, mnogo ti je 11 kilograma za mesec dana, iako ima simbolike :)
    Iako cu se ja narednih meseci samo gojiti :), volim ovde da svracam, a slutim da eto i mene za kojih godinu dana na dijeti :)

    [Reply]

  4. zorx 12 October 2010 at 11:24 #

    take it from someone who knows… Jako je komplikovano da se istraje pre sam kraj. Ja sam u tom stanju “pred kraj” provela 5 godina.
    Sve je tu, blizu, a opet i nije sve kako treba.
    Za nekoga ko je ceo zivot debeo, biti kako treba je u stvari zastrasujuca stvar. I dan danas kad neko pogleda u mom pravcu ja mislim da je zbog toga sto imam nesto na faci(razmazanu sminku, brkove od jogurta ili slicno).

    [Reply]

  5. Deda 12 October 2010 at 11:41 #

    Sa tobom nije sve nesto lepo, nego je najlepse!!!

    [Reply]

  6. jasmanac 12 October 2010 at 11:57 #

    Bio si odlican kralju! Moramo istrajati u svojim ciljevima tako da krupnim koracima idemo ka svetloj u uspesnoj buducnosti ;)

    ps: 11.11.2010 je moj 30ti rodjendan tako da ocekujem poklon :)

    [Reply]

  7. […] blogera blogirala je o BlogOpenu. Kod Gadgeterije, Dinkea, Charolije, Varagića, Debeljuce i Blogowskog možete naći vrlo detaljne preglede konferencije. Primijetit ćete jedan detalj kod […]

  8. Igor 12 October 2010 at 13:12 #

    Svaka cast na prezentaciji. (kao sto kaze Stevo Zigon u seriji “Majstori Majstori” – Stvarno je/si profesor za dizajn). Zao mi je sto nisam tada bio u NS da dodjem da vidim iz “prvog reda” kako je sve proteklo

    [Reply]

  9. Ksenija 12 October 2010 at 15:59 #

    da znas samo da sam sedela u gostima i cekala tri popodne da krene tvoja prezentacija. onda je umro net.
    hm.
    mislim da to dovoljno govori da opasno figuriras u zivotima tebi nepoznatih ljudi!

    usput, tekst nimalo nije dosadan, bas sam uzivala u prenosu BlogOpena!

    drz’ se!

    [Reply]

  10. Ksenija 12 October 2010 at 16:00 #

    ona gore sam ja, samo sam omasila email adresu
    previse ucenja… :)

    [Reply]

  11. Dadica 12 October 2010 at 23:47 #

    “Nisam pisao o onome što se dešavalo u Beogradu 10.10.2010. Meni taj dan zbog svega što se desilo u Novom Sadu, ne može da zaseni sve ono loše što se dešavalo u Beogradu.”
    Svaka ti čast na ovome! A i na prezentaciji, i na ideji! I na gomili dobrih saveta koje sam pokupila na tvom predavanju!
    Samo napred, znam da ćeš i ovog puta uspeti da dostigneš zacrtani cilj!

    [Reply]

  12. Aleksandar Bijelić 13 October 2010 at 00:09 #

    Evo jedno javno obećanje.. ako skineš 11 kilograma do 11.11.2010 krećem tvojim stopama i počinjem sa ozbiljnom dijetom…. ko zna možda napravim blog debljucin_drug.com :)

    hvala ti na inspiraciji tokom ovog vremena

    [Reply]

  13. […] blogera blogirala je o BlogOpenu. KodGadgeterije, Dinkea, Charolije, Varagića, Debeljuce iBlogowskog možete naći vrlo detaljne preglede konferencije. Primijetit ćete jedan detalj kod […]

  14. Charolija 13 October 2010 at 01:20 #

    S obzirom da si zaboravio da pokažeš stare pantalone, pitanje je dobro došlo. Neko je na twitteru postavio pitanje koje ti nisu prenili, “da li je takav režim ishrane skup?”.

    Meni se u glavi ciljevi uvek mešaju sa snovima, a neko sam ko ume da sanja. Kada snove stavimo na papir, uokvirimo u ciljeve, to prosto bude nemoguće da ne ostvarimo. ;) Tako da ako si rešio da oslabiš još tih 11 kg, sigurna sam da ćeš uspeti. :) Samo napred.

    [Reply]

  15. Iva 13 October 2010 at 05:58 #

    Ono na Twitteru je pitao @rackoni, koliko se sećam, a i mene je zanimalo, jer sam celog života u strahu da ću odjednom da izgubim sve, pa čisto da znam ako se ikad ponovo ugojim. Kao kreativac koji je otpušten, sigurno znaš odakle mi takve fiks-ideje.

    Čestitam na prezentaciji, sa svih vizuelnih i verbalnih aspekata i sigurna sam da će ih biti još.

    [Reply]

  16. Bebika 13 October 2010 at 08:11 #

    Sasvim si u pravu da nas je Deda sve zarazio sa rečenicom “Sve nešto lepo”. Valjalo bi da je više lepih stvari oko nas.

    Samo napred sa svojim programom, sigurno vredi. I zbog zdravlja i zbog blog-a.

    A 11.11. stupa na snagu Zakon o zabrani pušenja, pa dve muve jednim udarcem ;)

    [Reply]

  17. debeljuca 13 October 2010 at 08:43 #

    Hvala puno na komentarima, sutra ide novi tekst gde cu objasniti ovu malu akciju koju sam zamislio i pomenuti jos nekih par tekstova koji stvarno vrede da se ne pojave samo u update-u ovog teksta…

    Sto se tice rackonijevog pitanja, covek me prati i na Facebook-u i odgovorio sam mu, jer je pitao na oba mesta, izvinjavam se ostalima koji su ostali uskraceni – evo ga:

    ——————————-
    Ivan Ćosić 10 October at 18:39
    jeste skup na papiru, ali se dugorocno ustedi jer se ne bacaju pare na sitne zajebancije… takodje kada imas ritam ishrane mozes da kupujes dosta unapred
    *
    Rale Stevanovic 10 October at 18:43
    bas ti hvala na odgovoru. nisam se nadao.
    pocecu nesto tako veliko onda kad budem bio siguran da cu da istrajem.
    *
    Ivan Ćosić 10 October at 18:45
    prati http://www.debeljuca.com i nadji svoj trenutak za pocetak, to je licno za svakoga
    *
    Rale Stevanovic 10 October at 18:49 Report
    vec pratim :)
    ——————————-

    [Reply]

  18. shaputalica 16 October 2010 at 01:09 #

    Odličan tekst (ali to nema potrebe da ti kažem) i veoma mi je drago da smo se upoznali i popričali. Zaista si divan momak.

    [Reply]

  19. debeljuca 16 October 2010 at 11:44 #

    Voleo bih da je krusevac blizi da cesce pijemo kafu…

    [Reply]

  20. […] ozbiljno razmišljam o tom pričanju uživo. To uopšte nije lak zadatak i shvatam šta je mislio Ivan Ćosić kad je pisao o potrebi da ispred sebe imate nekog u koga ćete gledati za vrijeme izlaganja. Tu sam istu potrebu […]

  21. ivan@ ketering novi sad 18 March 2011 at 01:43 #

    Nisam imao prilike da gledam Blog open uzivo ali sam cuo dosta o tom projektu i vidim da su ljudi odusevljeni tematikom i tvojim izlaganjem. Sjajni je sto postoje otvoreni i inicijativni ljudi kao ti koji sluze kao primer kako resenost uz podrsku uvek donosi rezultate.

    [Reply]

  22. Johng581 5 August 2014 at 07:06 #

    Hello there, i am interested ggdkgbedbkad

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači