Nisam više gojazan

Ovo je bila prva nedelja u kojoj nisam radio standardno radno vreme. Interesantan osećaj. Dozvoljava dosta slobode, ali to može biti mač sa dve oštrice. Konkretizovao sam neke stvari u svom planu za dalje, izborio se sa prvim korakom u finalnoj etapi, bio na vanrednom pregledu u petak, uspešno ga prošao, imao veoma produktivan vikend i konačno pobedio danas… I tako dok se spremam za biZbuZZ na koji krećem danas u danu kada vi ovo čitate, eto da podelim neke informacije sa vama… Malo prozne romantike za početak.

Tajna ljubav (moja iskrena ispovest)

Više i ne znam kad smo se prvi put sreli. Da li pre ili posle nego što sam upoznao moju dragu. Znao sam za mnoge druge pre nje. Ali ni za jednu drugu posle. Bila je jednostavna, ali i skupa. Bila je predivna… Bila je to ljubav na prvi pogled. Uživao sam u njoj. Često bih odlazio sa posla da bih uživao u njenim čarima. Nikome tada nisam rekao za nju, ali sam promenom posla uvideo da i mnogi drugi znaju za nju. Da, to joj je bila jedina mana. Bila je dostupna svima. Koliko je to bilo moguće. Često bi me samo pogledala u prolazu, i to bi bilo dovoljno. Zaustavio bih kola kao neki prestupnik, malo dalje, u susednoj ulici i vratio se. Često nisam ni imao dovoljno novca i tada sam bio tužan. Nisam svojoj dragoj ni pričao o njoj. Bio me je stid. Za naš tajni odnos smo znali samo nas dvoje. Nekada mi nije bilo dosta jednom, već sam hteo još, još jednom, dvaput, triput. Nisam mogao često da se zadovoljim. Onda sam prestao. Trajno.

Često prođem ulicom u kojoj se nalazi. Često me navede put, prolazim tuda putem iz centra ka svom delu grada. Pogledam sa setom u njenom pravcu i ona u mom, razmenimo poglede, ali znamo da je ljubav prestala. Znam da to nije dobro za mene i moj život. Sada imam neke druge ljubavi kojima moram da se posvetim. A ona i dalje ostaje sama u svom izlogu, i čeka da svoje čari podeli sa nekim drugim ljudima.

* * *

Nije u pitanju neka prostitutka. Ovo nije reklama – u pitanju je pizza iz pekare Aleksić, čudna, sočna, tačno odmerena količina svih potrebnih sastojaka, sa hrskavom koricom prekrivenom susamom. Ova prozna priča o našoj tajnoj ljubavi može dosta posvedočiti o tome koliko Debeljuce znaju da se zaljube u određeni tip hrane. Pre nekog vremena sam upoznao devojku koja na fantastičan način uvidela da je muž “laže” tako što je videla na eBanking-u da joj je muž jeo u McDonalds-u, što je on negirao i više se naljutila što ju je lagao nego što je stvarno jeo. Debeljuce jedu krišom, blam ih je od javnosti. To je posebno težak trenutak, jer se tada prelazi na mračnu stranu. Tako sam i ja, kada bih svratio u pekaru i uzeo parče pizze, često posle odlazio na redovno pripremljen obrok kod kuće. Čak i kada se jede fast food i slično, ma koliko to bilo loše, ne treba posle toga jesti redovan obrok. Problem je što često jedemo više nego što treba fast food-a, tako je napravljen, da ga kidamo zubima, jedemo bez pribora, ne žvaćemo dovoljno, pa možemo da pojedemo mnogo više nego što treba. Isto važi i za grickalice. I ne osetimo da smo uneli previše kalorija, a onda nas redovan obrok čeka. I tako obično dupliramo unos kalorija koje su potrebne, ne dozvolimo čak ni pauzu između obroka da se bar prvi deo svari, i šta još ne. Ovakve ljubavi nažalost moraju prestati. Setim se rado njih. Ko i ne bi… Ali to je davna prošlost. Bar sam mislio…

Tako sam ja počeo tajno da kršim svoju dijetu čak. Bio me je stid. Otišao bih u prodavnicu i kupio keks, welness, manje goji (govorio bih sebi) i ne bi bilo loše da sam ja a) prestao na pola jer ceo ima preko 800 kalorija b) priznao da sam ga jeo i preskočio sledeći obrok. Ne, nisam radio ni jedno ni drugo, već sam potajno kršio svoj program. Mislio sam da je ok. Počeo sam pre nekog vremena, kada sam posle jedne uspešne kontrole pojeo jednu čokoladnu bonžitu. Onda je počelo šmiranje i testiranje koliko mogu. Navikavanjem na program sam mislio da mogu  da se igram sa svojim telom, imao sam iskustva kako funkcioniše kad piješ alkohol i jedeš (davno to beše i proslava sa kumom). Pa sam onda testirao kako se neke druge stvari odražavaju na dijetu. Međutim, ovo je polako krenulo da me vraća i više nisam mogao da kontrolišem neke stvari. Tako sam poslednje nedelje, uhvatio sebe kako mi je super da probam nove kiflice od heljde u poznatoj Pekari. E sada, da sam se zadržao na njima, još verovatno ne bi ništa ni bilo, ali sam te nedelje i nazdravio sa kumom, pojeo jedan welness, pojeo jednom kiflicu da probam, drugi put zato što nisam bio u blizini hrane, a dugo se zadržao u gradu. I tako se nanizao slet okolnosti, u kojima se nisam pridržavao svog programa i bum, eto mene sa dva kilograma više na merenju i sa totalno razbijenom nedeljom. Zašto smo labilni i zašto je neophodno da mnogo vremena prođe posle dijete tek ću iskusiti. Ono što sam siguran je, da to vreme mora da prođe. Jako je veliki problem doći do tog trenutka. Sa jedne strane jako mnogo vremena sam proveo na dijeti. Često je dobitna kombinacija toliko puta ponavljana da postaje dosadna, bez obzira na sve kulinarske varijacije na temu moje drage. Sa druge strane, telo je na klackalici i jedva čeka da se vrati na staro. Ove nedelje sam pobedio. Sebe na prvom mestu. Problem je što kada si uspeo, ili što je najgore “kada ubediš sebe da si uspeo” lako posustaneš i brzo se vratiš. Ovo je maratonski posao i mora da se završi. Završava se sa dve stvari. Telom koje je zapamtilo novu težinu i umom koji je naučio da se hrani određenim ritmom, bez suvišnih stvari, sa kvalitetnim sastojcima. Ne postoji magična dijeta koja će ti omogućiti da smanjiš kilograme i da se posle toga hraniš “kako želiš” i da ostaneš mršav. To je bajka sa lepim krajem, ali treba da prestanemo da verujemo u njih.

Voiceover

Kada sam bio klinac svašta sam probao. Tako smo jednom pravili radio. Par entuzijasta se skupilo sa par mladih kreativaca i malo tehnike i uspeli smo da kreiramo program. Moj glas su analizirali da bih bio super za noćni program da uspavljujem ljude, a podelom je meni pripalo tri sata od jedan do četiri poslepodne. I što je najgore pripalo mi je po muzičkom odabiru da puštam balade. Smor zagarantovan, osim za one koji dremaju posle ručka. Tako sam jednom pustio van plana, rege muziku u sred svog bloka, i bilo je veoma uspešno, urednik je rekao da sam pogrešio što sam puštao program koji nije u skladu sa planom, ali je super, jer su nas slušali svi koji su se hladili na jezeru u to vreme. Mali tračak mog genija.

Moja prezentacija na BlogOpenu je pobrala sve čestitke, međutim i neke konstruktivne kritike. Vezane za tonalitet mog glasa, koji je ujednačen i blago smoren. Takav sam. Medved celog života, sa stavom zen budiste u paketu sa pogledom na svet proisteklim iz aikido-a. Drugar radi jednu super aplikaciju i dogovorili smo se da mu ja uradim ceo tekstualni deo priče za sajt sa najavom i za budući sajt proizvoda. Takođe, za taj sajt za najavu potreban je specijalni video koji bi probudio želju u posetiocima da se prijave na mailing listu da ih obavestimo kada proizvod bude dostupan. I uradio sam dobar tekst, baš sam se potrudio. Onda je došlo do priče oko toga kako snimiti glas. Obzirom da sam godinama vodio grupu ljudi koja je gubila vreme igrajući igrice, govorni engleski mi je fantastičan, jer sam ga govorio na dnevnom nivou i ponudio sam da ja odem da snimim. Brzo su mi organizovali gde da odem i to sam i uradio. U četvrtak sam otišao u studio voiceover. Mrzim mikrofone i uvek mi blesavo zvuči moj glas preko istog. Još kad mi je čovek koji je profesionalac pokazao kako glas treba da zvuči bio sam ponižen i demoralisan. Pitao sam ga “A kako da ja izvedem to”, na šta je on rekao “pa ne možeš brate to, ti si smoren i zen, jednostavno takav si…” Nisam hteo da se ubeđujem sa njim da mogu i da želim da ne budem “smoren”. Plašio sam se da u njegovim očima delujem kao neko ko meni dođe i kaže da je uradio logo u Word-u sa slikom koju je skinuo sa Interneta i sada od mene želi da mu od toga napravim bilbord. Shvatio sam to i otišao tužan. Međutim danas me je prijatno iznenadio mail od njega. Profesionalno je moj glas pokrio zvukom, očistio od nepotrebnih šumova i sve to napakovao da bude spremno za video. Čuli smo se posle toga i nisam mogao da izrazim svoju sreću što je tako ispalo. I ostali iz ekipe koja radi na ovome su zadovoljni, još jedan uspeh. Ali nisam zaboravio da moram da poradim na tome da ne budem smoren u komunikaciji i priči, novo telo zahteva i novi(ji) duh…

Nastavak dijete

U petak sam otišao na (iz)vanrednu kontrolu. Izgubio sam malo, ali opet primetno i bio sam srećan. U subotu sam imao nekoliko sastanaka, jedan u Merkatoru i posle nekoliko radnih u gradu. Na poslednjem druženju kod Doktorke sam probao keks (sličan kao Welness), ali je bio primetno drugačiji, što bi se reklo “videlo se da je strani”. Intelektualci u policiji su sprečili navalu navijača na derbi tako što su sve prilaze gradu i saobraćajnice u njemu blokirali navodno vanrednim radovima. I u blizini svakog su bili, opet slučajni, policijski punktovi. Ne samo da su sprečili navijače, već su sprečili i sve ostale koji su hteli da dođu u grad. Tako su moji prijatelji sa kojima sam imao da se nađem kasnili više od sat vremena. Keks me je privlačio i želeo sam da ga pronađem. Bio sam siguran da ga tamo ima, našao sam, i kupio dva komada. Jedan za moju dragu, “da proba” i jedan za sestru koja je takođe najavila da će svratiti da me vidi. Otvorio sam jedan, sa merom, i bio srećan što je tačno to onaj koji sam probao kod Doktorke. Kada smo bili na druženju ti keksovi su bili u posudici na stolu, ali nekako suviše blizu Doktorke i u osvetljenoj prostoriji, nisam pratio poglede prisutnih, ali sam bio siguran da kada bi nestalo struje na par minuta da bi i keksići nestali. Dao sam prvo pakovanje sestri i bio srećan jer je ponudila i nas ostale istim. Onda sam otišao do kuće i odneo ono otvoreno pakovanje svojoj dragoj, i tu sam se ogrebao za popriličnu količinu. Ovog puta sam bio fer, jer je bilo poznato da sam jeo keks, i odustao od obroka, zamenivši kalorijsku količinu obroka keksom. Ne preporučujem princip, ali sam ispravno uradio.

U nedelju, moja draga me je ubedila da odemo do Olimpa, baš je bio još jedan od onih dana koje vredi iskoristiti, i to smo i uradili. Već sam pričao da mnogo volim sprave i sportske terene, ali nemam volju da se nakanim da odem. Kada postoji taj neki element, da vidim da nekome to znači, ili da tamo treba da se sretnem sa prijateljima, onda mnogo radije odem. I opet sam se super proveo. Prava je sreća da možeš konačno (opet) da uradiš sa svojim telom sve što želiš.

Danas, posle jednog sastanka i prisustvovanju suđenju nepravedno pritvorenim Internet preduzetnicima, otišao sam kod Doktorke. Vaga je pokazala fantastičan broj – 91,6. Moja magična brojka je bila 91,9 koja je granica gojaznosti i “prekomerne težine”. Takođe mast je pala čak ispod 24% što je dokaz da je deo ovonedeljnog programa bio povezan sa nedeljnim vežbanjem na Olimpu. Sa ponosom izjavljujem da nisam više gojazan i srećan sam zbog toga. Doktorka je blago u panici da li ću ispuniti svoje obećanje i do 11. novembra biti na težini od 83 što sam obećao, ali kako je ova nedelja prošla, mislim da ću uspeti. Interesantno je da niko od čitalaca nije naveo taj broj još uvek. Ali dobro…

Stvarno bih voleo da glasate za Debeljucu na Web festu, kao i da ostavite neki komentar, preporučite prijateljima i sve što ide po redu…


• Prethodni tekst: Dijeta tokom dojenja

• Sledeći tekst: Povezivanje

24 komentara na “Nisam više gojazan”

  1. Eniac 26 October 2010 at 10:09 #

    Jos jednom thumbs up za snimak ali i za kilazu, preporucujem ti da me izbegavas u Nisu kad je klopa u pitanju jer znam da budem demotivisuc :)

    [Reply]

  2. Debeljuca 26 October 2010 at 10:13 #

    Imam vec strategiju za Nis

    [Reply]

  3. Deda 26 October 2010 at 10:23 #

    Cestitam na uspehu! Zaistqa tebi verujem jer si neko od reci i dela. Pravi si primer kako se treba ponasati iduci ka zacrtanom cilju. Mnogi ne bi uspeli u namerama i delima u kojima si ti uspeo i zato je ovo oaza dobrih vibracija. Mesto gde pored optimizma ima i prakticnih saveta kako, zzasto, koliko, dokle…
    Zaista svaka cast.
    RESPECT !!! i to BIG

    [Reply]

  4. Tamara 26 October 2010 at 10:36 #

    Sve cestitke za 91,6!!! Jeeee :)

    Veliki pozdrav,
    Tamara

    [Reply]

  5. Tamara 26 October 2010 at 10:37 #

    … e da, zaboravio si da skines kilazu i na skali tvog blog-a ali to je manje vazno!

    :)

    [Reply]

  6. Dino 26 October 2010 at 10:37 #

    Čestitam Ivane.
    Znam koliko je ta granica bitna jer sam baš trenutno došao blizu nje. Muče me slični problemi kao tebe, na klackalici sam. Zadovoljan zbog svih izgubljenih kilograma a opet malo smoren od jednolične hrane. U poslednjoj nedelji nekoliko puta sam prekršio dijetu ali sam se sad vratio na pravi put a i tvoj tekst mi puno znači.
    Inače 1. septembra sam imao 127.5 kg, sad imam 113 kg, a moja magična granica gojaznosti je 110kg.

    Samo nastavi da pišeš i da nas motivišeš

    [Reply]

  7. jasmanac 26 October 2010 at 10:46 #

    Svaka cast matori!

    Nadam se da i ja danas izlazim iz gojaznosti, videcemo u 15h :)

    [Reply]

  8. Ninurina 26 October 2010 at 10:49 #

    Bravo!!!! Dakle BMI je sad Normal, a šta ćeš bolje od toga!
    Samo napred, dostigao ili ne 83kg do zacrtanog roka, uskoro sigurno hoces. I da, primetila sam da si me ogovarao! :)

    [Reply]

  9. Debeljuca 26 October 2010 at 10:58 #

    Hvala drugari… puno…

    @Tamara – ispravljeno

    [Reply]

  10. Milica 26 October 2010 at 11:22 #

    Prvo da se pridružim čestitkama, bravo! Čitam ovaj blog redovno već više od dva meseca, naravno nadoknadila sam i propušteno. Uspeh koji si postigao je izvanredan, pri tom ne mislim samo na broj izgubljenih kilograma. Svaka čast na hrabrosti da to podeliš javno i na istrajnosti u motivaciji drugih.
    A sada, ono što me zapravo interesuje je koja je ˝strategija˝ za postizanje tog sledećeg cilja? Malo ću da se bavim računicom, slobodno me ispravi ako grešim. Da bi došao do cifre od 83kg za 16 dana, tj. da bi izgubio 8.6kg za 16 dana trebalo bi da potrošiš oko 60200 kcal (7000 kcal za gubitak 1 kg), što dnevno dodje oko 3700 kcal? S obzirom na tvoj trenutni BMR ti moraš dnevno da unosiš najmanje oko 2000 kcal. Npr. i da smanjiš koju stotinu opet ostaje veliki broj za potrošnju… Nisam nutricionista :), samo me ovako kao čitaoca interesuje kako je to moguće? U svakom slučaju, koliko god da izgubiš, samo napred! Pozdrav

    [Reply]

  11. Tanja 26 October 2010 at 11:24 #

    bravoooo!!!

    [Reply]

  12. Debeljuca 26 October 2010 at 11:29 #

    @milica – ja verujem u to, nema tu matematike iskreno, onako laicki… najvise sto sam skidao je oko 3,5kg nedeljno, ostaje dve i nesto nedelje, mislim da mogu, ali bas je tu fora, hocu li ili ne…

    [Reply]

  13. Milica 26 October 2010 at 11:40 #

    Hoćeš, ali mora svakodnevna fizička aktivnost (još da poslušam svoj savet :)).
    Ja ću evo da tipujem na 85 kg.

    [Reply]

  14. Dino 26 October 2010 at 12:05 #

    Da se i ja ukljucim u pogadjanje – 85.7kg :)

    [Reply]

  15. Mrsavljenje 26 October 2010 at 14:27 #

    Debeljuco cestitamo ti na uspesnom mrsavljenju i istrajnosti u tom poduhvatu. Ovaj blog ce biti inspiracija mnogima!

    [Reply]

  16. bluesman 26 October 2010 at 15:38 #

    Gde reče da je ta picerija sa sočnom picom? Moram to da overim kada je već tako dobra. :)

    [Reply]

  17. Iva 26 October 2010 at 16:20 #

    Pekara “Aleksić” je na uglu Takovske i Draže Pavlovića, preko puta Botaničke bašte “Jevremovac”. Inače, to bi trebalo da je i najstarija pekara u Beogradu, a zgrada u kojoj se nalazi je pod zaštitom države, iako ju je vreme odavno pregazilo.

    I čestitam. :)

    [Reply]

  18. Marko 26 October 2010 at 16:52 #

    ja imam 90-95 to se stalno menja i totalno sam gojazan i debeo!

    [Reply]

  19. Cyber Bosanka 26 October 2010 at 20:30 #

    Svaka cast na istrajnosti i upornosti :)

    [Reply]

  20. iggy-slap 26 October 2010 at 20:48 #

    svaka ti čast!!!

    [Reply]

  21. Padabre 26 October 2010 at 22:42 #

    Čestitam, samo napred.
    Šta ima novo u vezi sa knjigom? U toku je sajam i čini mi se da ima novih izdavača kao nikada ili mi se samo čini…

    [Reply]

  22. Sonja 26 October 2010 at 23:07 #

    evo cestitke i sa nase strane, tri put ura za upornost, srcanost i iskrenost – ura! ura! ura!

    [Reply]

  23. debeljuca 27 October 2010 at 12:58 #

    Hvala drugari, vasi komentari me samo guraju napred…

    @padabre radim na njoj ali nisam hteo da zurim za sajam knjiga jer nameravam prvo izdanje da prodam samo preko neta, onda cu drugo prodati nekom izdavacu za “velike pare” hehehe

    [Reply]

  24. dadica 2 November 2010 at 00:37 #

    Svaka čast Ivane! Samo nastavi! Neću da tipujem, koliko god da smršaš i da se pri tom osećaš odlično, sasvim je dovoljno. Uspećeš, verujem.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači