Napisati stoti

Da, dragi čitaoci, ovo je stoti tekst objavljen na Debeljuci. Prošlo je više od godinu dana od prvih četiri koji su obeležili početak mog deljenja svojih iskustava sa vama. Malo sam usporio u poslednje vreme, jer je blog doneo mnogo toga, prvenstveno lični povratak na Internet scenu što je opet sa sobom povuklo mnogo raznih drugih obaveza. Za ovaj post je trebalo dobro razmisliti i videti šta je sve potrebno da bi se on napisao i konačno pružio vama na čitanje. Stotka. Velika cifra. Magična za gojaznost, jer je nekako trocifrena kilaža znak da si preterao. Ipak napisati 100 tekstova na blogu za mene lično znači da sam istrajao.

100 tekstova

Ovaj blog je do sada čitalo 25.000 ljudi. U periodu od 13 meseci oko 360.000 stranica je pogledano, i svako se zadržao na sajtu duže od 5 minuta. Do maja meseca broj ljudi koji su u samom startu odlazili sa sajta je bio veliki, ali je onda drastično pao i ovo je jedan od retkih blogova sa veoma niskim procentom ljudi koji sa njega odlaze jer nisu našli ono što ih interesuje. Ukupan “bounce” je 6% i danas je daleko niži, ali ne želim da fejkujem ni statistiku kao što nisam fejkovao ništa drugo u prethodnih 99.

Blog je do sada ocenjen kao jedan od najboljih blogova 2010 godine, osvojio je drugu nagradu na Web Festu, i drugu nagradu na PC Press-ovom izboru za sajt godine u pripadajućoj kategoriji. Predavanja koja sam održao na Aktivnom letu, Blogopen-u i biZbuZZu su neke ljude privukla da čitaju, a neke motivisala da nešto konkretno urade sa svojim životom. Sve to je začinila nagrada sajta Trčanje.rs za najmotivatora 2010. Opisi u novinama i na drugim medijima su pomogli da neki ljudi dođu prvi put i postanu deo “zajednice” koja se polako gradi oko sajta. Ne postoji ništa lepše kada vidim obaveštenje da je neko postavio neko pitanje i dok se pripremim da odgovorim stigne mi drugo obaveštenje da je neko već uleteo i pomogao nekome ko je postavio pitanje. Sve ovo me uverava da je pravo vreme za formiranje zajednice ljudi koja bi se pomagala uzajmno u svojim ličnim nastojanjima.

Ponekad se zapitam da li mi je sve ovo trebalo i da li je to bio pravi način, a onda stigne mail ili komentar koji kaže “inspirisao si me da započnem i ja da menjam svoj život, hvala” i onda znam da je to prava stvar, i to mi da snage da nastavim dalje i vidim da sam i sam dao snagu drugima da nastave dalje. Da mi je neko rekao “imaš godinu dana da napišeš 100 tekstova o dijeti” verovatno bih se uplašio, i ne bih ništa uradio, krenuo sam srcem, nizvodno, “gde me odnese tastatura” i eto došao do tog broja bez da sam i znao. Slučajno sam pogledao, pre ovog teksta je pisalo “objavljenih 99 postova” i shvatio da sam tu.

Lična zarada

Prva “sporedna” stvar koju te ljudi uvek pitaju oko svega ovoga jeste “ima li zarade od bloga?” Odgovor često zvuči demagoški, i nekad mi prosto bude teško da ga objasnim, ali ja smatram da ima. Doduše, ne izražava se u direktnom novcu.  Postavio sam google oglase na primer i za godinu dana zaradio 3 dolara. Van te basnoslovne zarade, učestovao sam u kampanji za Maggi začine, i dobro postavljenom pričom i optimizovanjem za pretraživače izborio se da tekstovi sa ovog bloga budu uvek na prvoj strani Google pretrage za termin “magi začini“. Rekao bih da je Magi ovde uradio dobru stvar, jer je direktnom investicijom uspeo da ima dobar opis svog proizvoda uvek na prvoj strani Google pretrage. Sada će me neki kritikovati, i treba, zbog toga što nisam objavio knjigu koju planiram već više od šest meseci koja bi donela prihod.

Objasnio sam ranije da je kroz moje “pisanije” došlo do toga da Doktorka uvidi koliko sam posvećen ovom projektu i da u trenutku kada sam bio u nezavidnoj situaciji donese odluku da ne plaćam sesije (koje su se odužile) kod nje. Bez obzira što nije direktna zarada, vratilo se s obzirom na to da je u pitanju trošak o kojem nisam morao da razmišljam i svakako je ušteda. Sa druge strane, nije bilo osnove za komercijalni element u startu, ali se vremenom pokazalo da mnogo ljudi izražava želju da ako su u prilici krenu istim putem koji sam prošao.

I konačno, nekako ono što je najbitnije, jeste lična promocija i povratak na scenu. Često mlađim kolegama objašnjavam potrebu da se “bude na radaru“. Da se bude prisutno na sceni. Kada sam počeo da pišem blog nekako sam želeo da objasnim da mi nije u interesu da ljudima “prodajem” nutricionističku priču, već da se razumem u Internet scenu. I uspeo sam i u tome. Postao sam deo velikog broja interesantnih Internet projekata kao što su JaZaKraljevo kampanja, 20after20 kampanja, Tefter aplikacija, neformalna zajednica uticajnih Internet profesionalaca, i dalje, lančanom reakcijom, deo organizacionog odbora Dana Internet domena Srbije, prisutan sam na brojnim skupovima i konferencijama, što otvara prostor za mnogo novih projekata u kojima sam u kojima mogu da se lično i profesionalno ostvarim.

Konačno, kada sam izgubio posao i napisao to na blogu, jedan od prijatelja koji čita ovaj blog pozvao me je i rekao da u njegovoj firmi postoji interni konkurs za dizajnera. Otišao sam na razgovor i dobio posao. Da li bi se to desilo da nisam pisao blog, da nisam bio “vidljiv” prijatelju? Verovatno ne. Da li blog o iskustvima tokom dijete da ti donese posao dizajnera u jednoj od najstabilnijih IT kompanija kod nas? Može. Čudno, ali funkcioniše.

Kod Dragana Varagića na blogu i u njegovim predavanjima možete pronaći mnogo elemenata priče “kako da blogom pokažete ono što znate da radite“. To je jedan od načina. Ono što pokušavam da prenesem ljudima ovde jeste da ako ste stvarno dokoni (nemojte me pogrešno shvatiti)  dovoljno je da započnete priču o bilo čemu, dok se ne usmerite i “brendirate” za ono što stvarno želite da radite. Družite se sa ljudima koji se bave sličnim stvarima kao i vi. Budite prisutni i aktivni i probudite se iz svog sna. Ako želite i ovde da napišete nešto što će motivisati druge i preneti neko vaše iskustvo, biću više nego srećan da vam dam prostora za tako nešto.

Psihološki aspekt

Najbitnija stvar koju sam negde naučio tokom svog puta jeste da za sve probleme koji se manifestuju “navučenošću” (adikcijom) na nešto postoji duboki psihološki momenat negde u pozadini duboko skriven, duboko zakopan. Dva najbitnija pitanja koja sam postavio sebi i na koje još i dan danas tražim prave odgovore su:

  • Šta me čini srećnim?
  • Šta me čini nesrećnim?

Ako me čini srećnim kompulsivno konzumiranje hrane, pića, droga, odavanje u kocku, gubljenje vremena sapunicama ili reality emisijama, onda nešto debelo nije u redu i postoji neki razlog koji me čini nesrećnim. Tada kompulsivnom reakcijom kreiram prividno stanje sreće, koje je samo trenutno, i njime kompenzujem za ono zbog čega sam nesrećan. Za ovih 100 tekstova i u pronalaženju tema za pisanje, otkrio sam jako mnogo kompulsivnih poremećaja koji su direktno rezultat toga što se osećamo nesrećni i lažemo sebe da smo srećni zbog nečeg drugog što radimo, ili gubimo vreme jer će neko bolje vreme doći i nismo jaki da se suočimo sa realnim životom.

Dijetalni element

Sa strane dijete, uvideo sam da je daleko lakše jesti zdravo i kontrolisati ishranu kada je okruženje prilagođeno tome. Vremenom sam uvideo koliko je okruženje formirano tako da nisi u stanju da na dobar način sprovedeš sistematsku životnu promenu. Sve je okrenuto brzoj hrani, sve je okrenuto pukom organizovanju vremena oko posla. Živimo da bismo radili i da bismo se hranili, umesto da radimo i jedemo da bismo živeli. Interesantno je koliko ljudi ovo shvataju kao oslobađanje od odgovornosti pa “teško mi je da se organizujem” zvuči kao validan odgovor ili izgovor, jer te i sagovornik razume, u sličnoj je situaciji. Usađeno nam je da greške u sistemu vidimo kao opravdanje za svoje postupke, da njima podupiremo razloge za svoju nemarnost, nikada ne pokušavajući da promenimo sistem. Sa druge strane, organizacija posla, nabavke i pripreme hrane, čin hranjenja na radnom mestu, totalno doprinose očajnoj situaciji. Potrebno je da se temeljno pozabavimo ovim problemom, jer je to nešto što u finalnom obliku smanjuje naše rezultate na poslu, smanjuje produktivnost i pojedinaca i firmi u kojima rade, a u poslednjem ishodu, donosi i sve će više donositi troškova što u domenu zdravstvene zaštite što u domenu pada produktivnosti usled izostajanja zaposlenih zbog zdravstvenih razloga.

I tužna istina je… Da se time niko ne bavi.

Motivacioni element

Ovaj blog je uvek imao motivacioni element. Nekad kroz afirmativnu priču, nekad kroz prezentovanje posledica. Razne stvari uspevaju da probude reakciju kod čitalaca i retko kada neki tekst navede baš sve da se uključe. I to je u redu. Zato treba da bude raznih tekstova i da se svi u njima pronađu. Ali je svakako krajnje vreme da se iza ovog projekta, koji će, i dalje, ostati lice cele priče postavi “zajednica” ljudi koji, uzajamno se pomažući, aktivno menjaju svoj život.

Hvala vam što ste bili uz mene i dali mi snage da napišem čitavih 100 tekstova. Tu smo jedni za druge.

 


• Prethodni tekst: Panta Rei

• Sledeći tekst: Za najlepše stvari potreban je napor

20 komentara na “Napisati stoti”

  1. Ninurina 15 March 2011 at 10:22 #

    Bravo! Sad si NA 100, ISPOD 100 i neka bude još mnogo puta PO 100!

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    stotka stotka stotkica…

    [Reply]

  2. Aleksandar 15 March 2011 at 15:23 #

    Честитам на 100-том тексту и посети, али нисам схватио поенту овог чланка…

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Htedoh da zaokružim prvih sto sa statistikom i rezultatima, temama koje prate dosadašnje stvari i da najavim koje teme se otvaraju za dalje i neka razimišljanja na razne životne aspekte.

    Nisam valjda bio toliko konfuzan?

    [Reply]

  3. Sonja 15 March 2011 at 18:12 #

    Svaka cast prijatelju. Divan jubilej i odlicni rezultati. Samo nastavi :)

    [Reply]

  4. Miodrag Ristić 15 March 2011 at 18:31 #

    Mislim da si zaslužio jednu nagradu! Izaberi sam:

    http://www.deto.rs/m_proizvodi..html

    [Reply]

  5. Marica Kulić 15 March 2011 at 22:10 #

    Lep jubilej i još lepši uspeh i na privatnom-dijetalnom režimu i na poslovnom planu.Svaka čast na upornosti i istrajnosti i samo napred.Uverio si se da sve dođe na svoje mesto samo ako veruješ i guraš napred a nekriješ se po *mišjim rupama* gde te niko neće videti…veliki pozdrav…

    [Reply]

  6. Filip 16 March 2011 at 09:58 #

    Jako lepa brojka. :)

    Svaka cast, samo cepaj! ;)

    [Reply]

  7. Marija 16 March 2011 at 21:27 #

    Čestitam na stotom tekstu i na svim uspesima!

    [Reply]

  8. Masha 17 March 2011 at 23:15 #

    Cestitam:)! Nema niceg lepseg nego zaista voleti sebe. A ko se voli, taj se pise.

    [Reply]

  9. CyberCat 19 March 2011 at 11:41 #

    Čestitke za stotku i želim ti da istraješ još sto puta po sto tekstova. Prava si motivacija!

    [Reply]

  10. martičak 19 March 2011 at 17:39 #

    Čestitam na 100-om tekstu. Najveća pohvala je osim broja tekstova broj ljudi koji redovno ili povremeno čita tvoj blog.Iskreno priznajem da si me motivisao da ozbljno razmislim o svojim prioritetima u smislu zdravlja i nadam se da ću te počev od 1.aprila u potpunosti slediti. Ovo nije aprililili. Želim ti da ostvariš svoj postavljeni cilj i možda da pokušaš da ostvariš saradnju sa ljudima koji su zahvaljući Doktorki ili drugom načinu zdrave ishrane oslabili. Samo napred!

    [Reply]

  11. Zena u najboljim godinama 24 March 2011 at 09:42 #

    Dugo znam za ovaj blog, tek sad sam ga iščitala…I ja sam se, kao mnogi, prepoznala u dosta situacija i razmišljanja. Pridružujem se čestitkama! Molim kontakt sa Doktorkom. Hvala!

    [Reply]

  12. maja 25 March 2011 at 15:05 #

    cestitam, konacno jedna stotka kojom mozes da se ponosis :)

    [Reply]

  13. Tamara 26 March 2011 at 14:52 #

    Pa sve cestitke za stoti i da ih bude jos mnogo tekstova, a malo kilograma :)

    POZDRAV

    [Reply]

  14. Jovana 1 April 2011 at 09:23 #

    Ja evo pišem prvi put, a čitam blog već jako dugo! Sve čestitke na volji i upornošću- ti si dokaz da se zaista isplati! :)
    Imam jedno pitanjce, ali mislim da nije zgodno ovde ga postaviti, pa ako bi mogao da mi pošalješ mail, bilo bi super…? (nije nikakva nepristojna ponuda, ne brini :) )

    [Reply]

  15. Sasa Jovanovic 11 April 2011 at 01:07 #

    Odlicno. Primer sa bounce rate pokazuje da je pametnim profilisanjem bloga moguce profilisati i steci vernu publiku.

    Interesuje me sta je prethodilo ovom drasticnom padu bounce rate? Vidi se da pad nije postepen. Slicno se desilo i na Edukaplus sajtu http://edukaplus.com/2010/07/primer-kako-frizirati-web-sajt/ i tamo je jedan od razloga promena dizajna i strukture bloga dan pre drasticnog pada bounce rate.

    [Reply]

  16. Suzana 13 April 2011 at 16:13 #

    Od pre par meseci pratim tvoj blog i moram da ga pohvalim. Čestitam na jubileju :)

    [Reply]

  17. keramicar 23 October 2011 at 10:20 #

    Svaka cast, nadam se da ce uskoro i hiljaditi :)

    [Reply]

  18. Stidljivko 16 February 2012 at 13:32 #

    Samo napred, tekstovi su ti jako dobri a procitao sam vecinu.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači