Najveći car

Pre nekog vremena dobio sam tekst od Doktorke, jer sam joj objasnio da mi je potrebno štivo za nedeljni “gostujući” tekst. I interesantno je da je tekst nosio ime “Čekajući pravo vreme“. Pročitao sam ga u cugu i podsetio me na nekoga. Onda sam, posle kontakta sa Jovanom, ženom koja je oslabila 105 kilograma na Doktorkinom programu, dobio njen tekst i njime sam vam ulepšao nedeljno čitanje. Onda je došao BlogOpen i nekako sam morao da prostor za vikend tekst ustupim za najavu moje prezentacije, dosta vas je iskoristilo link da me gleda uživo. I tekst sa tim magičnim naslovom je “čekao pravo vreme”. I spremao sam se da ga pustim danas, i onda je došla viralna akcija Istoka Pavlovića… Fascinantno je koliko se neke stvari poklope u životu… Ova akcija ima za cilj vezivanje reči najveći car za ime Dr. Zorana Đinđića, čoveka čije ime mi je sinulo u glavi kada sam prvi put pročitao Doktorkin tekst. I dok sam se pripremao da napišem ovaj tekst, pod ruku mi je došla kratka švedska izreka koju delim sa vama isto. Dakle, dobijate 3u1.


ČEKANJE “PRAVOG” VREMENA

(Branka Mirković)

Obećaj ljudima da imaju vremena,
reče trinaesti svojim podanicima,
i ja ću vladati svetom.
Kretoše glasnici,
izgledaše isto kao gomila,
ubediše ljude nije pravo vreme,
da imaju vremena…
za sreću, radost, ljubav,
za promene…
i stalno su ljudima govorili,
još malo nije sada pravo vreme…
još malo ima vremena…
još malo, samo malo…
a ljudi su verovali,
skoro do pred sam kraj života,
i tada izgubiše nadu,
a tada, tada više nije bilo vremena,
da nešto promene…

* * *

Ovaj tekst me je podsetio na Đinđića, i na njegovu priču da nikada nije bilo idealno i što dalje odlažemo svoje odluke zapravo time uskraćujemo sebe za vreme uživanja koje dolazi posle.

Najveći car – Dr Zoran Đinđić

Elem, Đinđića sam upoznao 1996. godine na Tari, na nekom letnjem kampu, sedeo je sa nama klincima i pričao o budućnosti koju ima Srbija. Da će biti teško, ali da je izvodljivo. I osećao sam se dobro. Onda sam kada sam počeo da studiram, 1999. godine, dok sam išao sa žurke u Domu Omladine na žurku dole na Dorćolu, nekoliko sati posle ponoći, pored Studentskog trga, zagledao sam se u poznatog čoveka koji je sa zadnjeg sedišta auta iznosio sinčića, trudeći se da ga ne probudi. Video me je, i mahnuo. I ja sam otpozdravio. Dok sam silazio niz Višnjićevu čudan osmeh mi je bio na licu. I osećao sam se dobro. I više ga nisam sreo “izbliza”. Vreme je prošlo, i došla je zima 2002-03. Moji roditelji su po ko zna koji put rešili da se sele, i mi smo čergarski bili smešteni kod strica i strine. Stric je u to vreme sprovodio jedan od svojih mnogobrojnih projekata i ja sam mu pomagao u tome. Obzirom da smo obojica bili sa viškom kilograma, stigla je priča da je Đinđić rekao da ne želi debele ljude u svom okruženju, jer ako oni nisu u stanju da se posvete sebi, kako će onda rešavati tuđe probleme. Dijeta je stigla i do nas, radi se o Citrus dijeti, gde jedeš stvari u ciklusima od 15 dana, ali svaku stvar jedeš posle prethodne i slično. Obzirom da smo stalno bili u putu, strina je rešila da nam sprema i pakuje hranu. Tada sam fantastično oslabio, nekih 15ak kilograma i to je bio jedini moj pokušaj dijete, ali se nisam zadržao na tome, već sam kilograme relativno brzo vratio. Te godine je Đinđić ubijen, te godine sam se razočarao u zemlju u kojoj živim. Ali nikada nisam otišao iz nje. Niti ću. Smatram da svako može da doprinese pozitivnim promenama i da prvo krene od sebe. Posle sedam godina ja sam se opet probudio. I svaki put kada me neko pita o trenutku odluke, ja ostavim ljudima da sami izaberu kada će početi, jer je meni trebalo dve godine da počnem sa ovim, da nađem dovoljno motivacije i volje. Ali svaki put mi nešto odzvanja u glavi i ne znam kako da kažem. Pa evo…

Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš, progutaj je odmah! …ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu!

To znači da ako moraš da rešiš neki problem, odmah mu priđi. Nemoj da čekas da on dođe do tebe. Nemoj da ga čekas da ga rešavaš posle pod pritiskom. Ako imaš nekoliko problema, prvo počni da rešavaš onaj najteži…

Divna noć

Ovo je jedna divna noć, obično mi nedelja dođe suviše brzo i to veče sam u fazonu “joj sutra je ponedeljak, tako je brzo prošao vikend“, večeras sam prvi put imao onaj osećaj da mi je subota ispunjena i da imam još vremena. Pričaću vam u utorak već o svemu što se dešavalo ove nedelje, ali večeras posle divnog i ispunjenog dana (mada je bio grozan napolju), preko ekrana kompjutera došle su mi sledeće reči, pa eto da završimo sa njima.

Manje se plaši, nadaj se više

Jedi manje, žvaći više

Manje se žali, diši više

Pričaj manje, reci više

Manje mrzi, voli više

i u životu ti se dobro piše…

Vaš krug… Podeli i komentariši…


• Prethodni tekst: Vetrenjača se bije srcem

• Sledeći tekst: Proklizavanje

10 komentara na “Najveći car”

  1. Deda 17 October 2010 at 10:16 #

    Uh, stalno napominjem kako je Dragana Djermanovic dala svima nama zadatak kako treba blogovati, ali si ti svojim sadrzajem i usmerenjem jos jedan odlican primer!!! Svaka cast, respect.

    [Reply]

  2. Sonja 17 October 2010 at 12:07 #

    koliko dobrih reci i secanja na jednom mestu. Svaka ti cast na energiji i dobrom zdravom stavu. Otvoricu nalog na fb-u samo da bi mogla da prosledjujem tvoje linkove…

    [Reply]

  3. Debeljuca 17 October 2010 at 12:59 #

    Od Dede uvek sve nesto lepo

    Jedva cekam Sonja

    [Reply]

  4. Istok Pavlović 17 October 2010 at 14:32 #

    Bravo za text, ne samo da si podržao našu akciju već si i napisao odličan text o Đinđiću!

    [Reply]

  5. Debeljuca 17 October 2010 at 14:35 #

    Grupisi na jednom mestu sve tekstove molim te da procitam i sta su drugi pisali

    [Reply]

  6. Cyber Bosanka 17 October 2010 at 15:16 #

    Citav post je odlican i pun pozitivne energije, ali ova zadnja pjesmica me raskucila :) Sve mi se cini da ce mi nakon osnovne skole ovo biti prvi put da neku pjesmu ucim napamet

    [Reply]

  7. Debeljuca 17 October 2010 at 15:29 #

    Hvala Hana,

    Dok sam je prevodio, palo mi je na pamet kako bi dobro izgledala odstampana na zidu u kancelariji neke moje buduce firme…

    [Reply]

  8. Zoran Olujić 17 October 2010 at 16:02 #

    Izbegavam političke teme, ali ovde su u pitanju oteti snovi i istrgnuta nada.

    Savršeno se sećam tog dana. Nisam bio u školi, ležao sam u krevetu bolestan, kada je sve stalo. Često se pitam da li sam ikada ozdravio taj dan.

    Akcije kao ova zagolicaju nadu. Šapuću da jednoga dana mora biti bolje i slažem se. Ali previše toga nam je predugo uskraćeno.

    Ukrali su detinjstvo u mraku, zatim su se svetla upalila ali mrak je ostao, a mladost za koju sam se borio maloletan, lepeći plakate i ubeđujući svog dedu da ne glasa za onog ….., je izbledela.

    Nema vremena za spavanje i nisam spavao, ali sam postao malo umoran.

    Da, pojaviće se neka smešna vlada koja će reći ajmo u Evropu… da nije odveć prekasno?

    Nadam se da će se ova akcija izroditi u nešto još veće. Mnogi i dalje spavaju.

    [Reply]

  9. Debeljuca 17 October 2010 at 16:35 #

    Komentar kao jedan omanji post…

    Mislim da jos uvek ima nade, imamo nove alatke… Svako ako promeni jednog i svaki nov promeni po jednog… eto rEvolucije

    [Reply]

  10. Jovana Stancic Jeremic 17 October 2010 at 18:02 #

    Kao prvo,velika je cast bila upoznati te,a ta cast mi se cini sve vecom posle svakog novog teksta.
    Ja inace imam jako malo vremena i pored kompjutera dnevno provedem 10-ak minuta.Sada,kada postavis neki novi tekst,sve ostavim i posvetim se citanju.I zamisli…niko nije ostao gladan,sve je ipak na kraju oprano i opeglano,a ja sam bogatija,raspoloznija i sa novom temom za razmisljanje koja nije vezana za dosadnu svakodnevnicu.Hvala ti na tome!!!

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači