Mozart dijeta

Ove nedelje držao sam specijalnu, Mozart dijetu, po principu - jedeš sve osim Mozart kugli. Nadam se da je uspelo, nisam išao kod Doktorke, moram da nadoknadim, ali sam uživao u životu i mislim da treba da podelim sve ono što sam iskusio, kako bih još jednom pokazao da promena načina života, ma kakva, pa makar i dijeta kao dijeta, može doneti dosta dobrog i pozitivnog i učiniti da počneš da gledaš život sa znatno bolje i vedrije strane.

Nedelja je započela posetom okupljanja povodom organizovanja prve TEDx konferencije u Beogradu. Ova okupljanja imaju za cilj pripremu za lokalni, nezavisni događaj pod franšizom TED event-ova, koji su niz dešavanja sa akcentom na vrhunska naučna, poslovna, motivaciona predavanja uz veliki broj druženja u bogatim pauzama. Stvarno preporučujem da pogledate neke od TED govora na originalnoj adresi, a ukoliko ste u mogućnosti i da svratite na domaći TED. Poenta mojih poseta tamo je zapravo insistiranje mog kuma da učestvujem na prvom domaćem TEDx-u. On je redovan čitalac ovog bloga, pronalazi sebe u većini navedenih situacija i trudi se da me ubedi da držim predavanje na TEDx-u, jer smatra da bi moglo da motiviše mnoge. Obzirom da sam se sinoć kasno vratio iz Beča, nisam uspeo da odem na ovonedeljno okupljanje, ali ću sigurno otići na sledeće.

Poslednjih nekoliko godina proveo sam u situaciji “čekam da dođe bolje vreme”. Jednostavno, totalna prokrastinacija. Stalno sam zavaravao sebe da će nešto bolje doći. Međutim, u poslednjih par meseci shvatio sam da je sve to “nešto bolje” jako blizu, samo treba učiniti par koraka i doći do njega. Čak se i ne kreće, ne treba ga ni juriti, već samo treba da napraviš par pozitivnih koraka i tu je. Kada sam napravio pozitivan zaokret, pozitivne stvari su počele da se dešavaju. Tako sam u aprilu počeo da radim za kompaniju iz Beča, Balkanika Konzert, koja je organizovala naša kulturna dešavanja tamo, sa ciljem razvoja dobre kulturne razmene između Austrije i Srbije. Do sada su organizovali gostovanja Gorana Sultanovića, Laneta Gutovića, Balkanike, i konačno 28. juna, Gagija Jovanovića sa predstavom Zvezdara Teatra “Dobrodošli u Srbiju”. Za sve ove nastupe radio sam vizuelna rešenja marketing materijala i razvili smo dobru saradnju. U svim ovim dogovorima direktor firme iz Beča je spominjao kako bih mogao da svratim do Beča da vidim kako to sve funkcioniše. Kada sam čuo da je nastup Gagija Jovanovića zakazan na datum kada je meni i mojoj dragoj godišnjica braka, druga po redu, odlučio sam da spojim lepo i korisno i ponudio sam da sve tokom meseca juna radim bez nadoknade u zamenu za posetu Beču. Dogovorili smo se i čitav plan je bio izvanredan.

Naravno, trebalo je sprovesti u delo i sve što sam naučio tokom ovih četiri i po meseci dijete, kako ne bih preterao previše. Polazak je bio zakazan za nedelju ujutro, ispred Zvezdara Teatra. Ustali smo ujutru i pripremio sam svoj standardni “HWB” doručak (hrenovke+wasa+balans), nakon toga smo uzeli stvari, otišli taksijem do pozorišta  i konačno smo krenuli autobusom put Austrije. Par dana već pred polazak je bilo potpuno urnebesno porediti moj sadašnji izgled sa mojim izgledom iz pasoša koji je napravljen u decembru. Moja draga me je zadirkivala da me neće pustiti preko granice. Vremenom se pokazalo da je delimično bila u pravu, i mada nisam imao problema, policajci na granicama, dva u odlasku i dva u dolasku, su me jako čudno gledali, evo ispod dokaza.

Tokom puta sam grickao moj Wasa hleb, i pio limunadu. Nije predstavljalo problem. Došli smo u Beč, i naš domaćin, moj klijent, nas je smestio u fantastičan hotel sa pet zvezdica. Hotel pripada Marriott grupaciji hotela sa oznakom “A Renaissance Hotel” a krevet u kojem smo spavali deluje toliko raskošno, kao da je u njemu spavala lično Marija Terezija. Hotel je bio fantastičan, ali je moj san o održivosti moje dijete počeo da se raspada. Kao što sam naveo da je najlakše držati dijetu u svojoj kući, tako je najteže održati je kada si na putu, u stranoj zemlji, kada se hraniš po restoranima. Obzirom da smo stigli kasno popodne, moja draga i ja smo odlučili da iskoristimo deo dana i fantastično vreme (sve nas je poslužilo) da obiđemo jedan krug. I krenuli smo, ulicama smo probili do Karlsplaca, odmorili malo ispred katedrale na tom fantastičnom trgu, tek su pustili vodu pa je katedrala izgledala kao Tadž Mahal. Nastavio sam da vodim po svom sećanju sa Google Maps-a, obišli smo Belvedere palatu, i krenuli nazad ka hotelu. Sve je bilo ok, osim činjenice da hotel nije bio na mestu gde je trebalo da bude. I tako smo mi išli i išli, a hotela nigde, ulica u kojoj smo bili uopšte nije bila ulica gde se nalazi hotel, mada sam ja kada smo krenuli gotovo bio ubeđen da je tu. I tako smo skrenuli levo u sledećoj velikoj ulici trudeći se da pronađemo naš hotel. Onda smo sreli jednu super ženu, koja nas je vratila na ulicu (onu staru koja nije nosila ime koje je trebalo da nosi) i rekla da treba da nastavimo njom na dole, ka gradu. I to smo i uradili, ispostavilo se da ulica nosi jedno ime do te ulice u koju smo skrenuli, a od raskrsnice nosi ime ulice koja nam je trebala. Vratili smo se u nju i za par minuta bili u hotelu. Tuš i krevet je bilo sve što nam je bilo potrebno.

Sutradan smo otišli na kraljevski doručak i to je bio prvi ispit moje hedonističko-halapljive prirode. Sećajući se prethodnih godina, uvek sam uživao u apsolutno svemu što je u ponudi na Švedskom stolu, do trenutka dok ne puknem. Prvo sam poželeo da ispoštujem dijetu. Onda sam shvatio da je to nemoguće iz dva razloga, prvo što je to bilo nemoguće, nije bilo sastojaka koji su mi bili potrebni, drugo što nam je to bio obrok uračunat u aranžman, te je bilo šteta propustiti, a čekao me je dan prepun šetanja, u kojem je gotovo sigurno bilo dalje nemoguće ispoštovati moj redovni raspored. Tada sam poželeo da probam po malo od svega po starom običaju. Onda se prelomilo u meni i shvatio sam da sam konačno naučio. Uzeo sam po malo od najkvalitetnijih stvari, nisam mnogo birao da je nešto više dijetalno od drugog, ponašao sam se kao da sam završio sa dijetom i da ne marim da oslabim te nedelje, već da želim da unesem dovoljno od onoga što mi je potrebno da mi pomogne da funkcionišem tog dana. I uspeo sam. I bio sam jako zadovoljan sobom. Pobedio sam sam sebe.

Posle doručka smo se naoružali analognom staromodnom kartom, i krenuli u novi i bolji obilazak. Krenuli smo ka “prvom becirku” i išli redom. Vreme je prolazilo, a bilo je sve izvesnije da nećemo moći da obiđemo sve što smo zamislili obzirom da smo imali samo jedan dan na raspolaganju. Krenuli smo ka katedrali Sv. Stefana, Štefansdom, i tamo naišli na sightseeing bus, onaj kabriolet koji je vodio turiste u obilazak. U sekundi smo smislili pakleni plan; za kratko vreme ćemo obići sve bitne stvari, i onda ćemo znati kada se vratimo neki drugi put gde stvarno želimo da provedemo mnogo više vremena. I uspelo nam je. Autobus nas je vodio od Štefansdoma do Opere i tu smo prešli na drugu liniju, isto u njihovoj organizaciji koja je vodila do zamka Šenbrun, pa onda do Belvedere palate koju smo mi obišli već dan ranije, onda smo svratili do Arsenala, muzeja vojne istorije i nazad do opere gde smo se vratili u autobus prve linije koja je vodila u krug do Štefansdoma. Videli smo trg muzeja, Hofburg (trijumfalni trg sa palatom), zgradu parlamenta, gradski park i mnogo drugih lokacija. Bili smo oduševljeni. Za Šenbrun, samo, je potrebno oko 5 sati za obilazak, toliko nismo imali, a uspeli smo da vidimo sve po malo, nešto kao moj doručak tog jutra, sve pomalo, a taman. Bili smo ispunjeni, u potpunosti, grandioznost Beča, kao prestonice Austrougarske monarhije, je donekle u našim očima uvek bila ukaljana predrasudama o gastarbajterima koji tamo rade. Fantastičnost ovog grada je potpuno razvejala sve priče drugih ljudi koje su bile pune predrasuda o ovom gradu.

Otišli smo da kupimo neke stvarčice dragim ljudima i uglavnom smo kupovali Mozart kugle. Znam da nije baš kreativno, ali je jedan od najboljih načina. Moja draga je uzela par Mozart kugli sebi. Ja nisam planirao. Shvatio sam da je to moja nova Mozart dijeta, ješću sve osim Mozart kugli.

Po novom konceptu dijete seli smo u jedan lep restoran sa tradicionalnom Bečkom kuhinjom, pojeli smo neku tradicionalnu čorbu, Bečku šniclu i pitu od jabuka. Po pravilima dijete tražio sam da Bečka šnicla bude pileća, kada sam već imao izbor. Znam da ne menja mnogo u kompletnom kontekstu, ali mi je bilo interesantno da sam doneo takvu odluku.

Odjurili smo u hotel, jer smo morali da se pripremimo za predstavu na koju smo išli. Sve smo obavili na brzinu, seli u metro, koji nas je odvezao za manje od 15 minuta na drugi kraj grada, ispostavilo se da smo se švercovali, jer u samom metrou nije bilo opcije da se kupi karta, ali nije bilo kontrole, pa smo dobro prošli. I predstava je dobro prošla i publika je bila oduševljena. Ako niste do sada gledali “Dobrodošli u Srbiju”, Gagija Jovanovića, iskoristite priliku čim počne nova sezona. Posle predstave cela ekipa je otišla do grada, i mi sa njima, ali smo otišli svojim putem umesto sa njima, i opet smo šetali kroz grad, koji kao i svaki evropski grad u to doba noći, gotovo da ništa ne radi. Ali je nama šetnja prijala. Prosekli smo kroz centar i otišli ka hotelu.

Sutradan nas je čekao opet doručak. Tokom doručka otkrio sam da i oni imaju Wasa hleb, ali opis na nemačkom nisam protumačio tako da ga nisam probao, bili su drugačiji od ovih naših. Dobro smo doručkovali i ja sam odlučio da probam hotelski bazen. Bazen je bio mali, ali je predstavljao pravo uživanje. Malo sam odremao na suncu posle plivanja i otišao u sobu da se spremim za put nazad. U 12 smo krenuli i kasno uveče u utorak smo stigli nazad.

I što sam ja vas sad toliko smarao oko cele ove priče. Pa prvo da ubijem vreme između dva izveštaja o napredku dijete, a drugo da se pohvalim. Naime; pre godinu dana – ne postoji način kojim bi me neko naterao da se toliko šetam i da uživam u svakom segmentu svog puta. Težina, depresija i mrzovoljnost su me previše udaljili od apsolutno bilo kakve aktivnosti, svi oko mene koji me poznaju to mogu da potvrde. I drugo – da nisam napravio ovu promenu u životu, sada bih imao skoro 140 kilograma, i za godišnjicu braka bih izveo svoju dragu u neki domaći restoran gde smatraju da je najbolja ponuda da ti daju preko 600gr mesa u porciji da se najedeš i da ne možeš da dišeš posle toga. Mislim da sam izabrao opciju kojom se osećam znatno ispunjenijim. Mnogo je bolje biti ispunjen srećom nego ispunjenog stomaka. Verujte mi.

A šta vi mislite? Dajte neki komentar…


• Prethodni tekst: Nema više iskušenja

• Sledeći tekst: Drugačije

9 komentara na “Mozart dijeta”

  1. Dragana 30 June 2010 at 23:39 #

    Na sasvim drugačiji način razmišljaš o hrani, a samim tim joj i na drugačiji način pristupaš. Što se slika tiče, kao da se radi o dvema različitim osobama. Nebo i zemlja. Bravo, čoveče, trebalo je izdržati! :)

    [Reply]

  2. Orchid_girl 1 July 2010 at 10:52 #

    Bas mi je drago da si uzivao u svim pogledima…samo tako nastavi!!!
    A i drago mi je sto ti se Bec svideo, ja sam tamo zivela 7 meseci i nesto ga ne volim, a porodicno sam vezana, pa cesto idem.

    Kakvi su planovi za leto? More?

    [Reply]

  3. Debeljuca 1 July 2010 at 20:14 #

    @ Dragana – hvala puno

    @ Orchid_girl – Pošalji nas umesto sebe sledeći put :D Što se tiče mora, nešto ga ne planiram sad u špic sezone, moja draga radi u prosveti i imaju onaj super prolećni raspust kada je sve jeftino, a ja do tad spičim sav godišnji odmor, tako da sam planirao da malo prištedim (u oba smisla) i da se lepo negde provedemo na proleće. Tad je najjeftinije i može se otići na bruka mesto za male pare.

    [Reply]

  4. malibuda 2 July 2010 at 01:04 #

    apsolutno ne mogu da se setim koliko si otprilike kg imao kada smo se upoznali, ali ova sad slika koju si okacio su nebo i zemlja. Bravo covek, iskreno ti se divim na pozitivnoj promeni i verujem da ce ti doneti samo lepe stvari u zivot. Keep it simple!

    [Reply]

  5. Jelena 4 September 2010 at 23:12 #

    poslednji pasus – fantasticno.

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    hvala jelena

    [Reply]

  6. Marija 12 December 2010 at 00:20 #

    I ja mislim da je “Mnogo je bolje biti ispunjen srećom nego ispunjenog stomaka.”

    [Reply]

  7. Tash 21 June 2011 at 12:45 #

    “Težina, depresija i mrzovoljnost su me previše udaljili od apsolutno bilo kakve aktivnosti” – jako dobro znam šta ovo znači. Samo nastavi!

    [Reply]

  8. Justin SCD 12 May 2012 at 02:42 #

    Not sure if google translated your article properly but it looks like you found a diet that works for you and that is what is important. Everyone is different and figuring out what works for you is most important.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači