Maggi začini

Prošlo je već neko vreme od kako sam dobio pomenute Magi začine. Bilo je interesantno. Prvo sam se oduševio jer je to bio prvi primer da neko uopšte želi da na bilo koji finansijski način pomogne ovaj blog. Drugo što konačno kompanije počinju da uviđaju koliko uticaja imaju blogeri na publiku, iako brojčano ograničenu. Treće, dobar izbor od strane ljudi iz Snajpera omogućio je jednoj kompaniji da dobije analizu i preporuku četiri blogera, svih iz različitih sfera, sa različitim ciljnim grupama. U ovu mini blogersku kampanju su bili uključeni još i Dragana Pušica, Vladimir Stanković i Branko Đurković.

Maggi začini - Sočno pileće meso

Maggi začini u najavi

Kada mi je najavljeno da učestvujem u toj akciji, bio sam veoma zainteresovan, mada sam imao jako malo informacija. Nije se radilo o preparatima za mršavljenje, po prvi put. Drugo bio je u pitanju prvi realni primer monetizacije i konačno u pitanju su bili začini.

Zašto začini? Zato što je to jedan od aspekata ove dijete koji mi se najviše svideo od samog početka. To što sam prvo dobio količinu hrane koja mi je bila potrebna, da ne bih gladovao. Onda neke dijete učine da jedeš potpuno bezukusnu hranu, i obično još to nije baš ona hrana koju voliš i onda duplo zlo. Kada je prvi put Doktorka rekla da treba da jedem ukusnu hranu, da mogu slobodno da začinim (ne preterano naravno) koliko želim i slično, ja sam se oduševio.

Megalomanski sam otišao u prodavnicu i pokupovao začine. Za piletinu, za ribu, za povrće i beli luk sa sušenim povrćem. Volim beli luk. Ali me ne voli niko kada ga jedem. “To i na kožu izlazi”. Kada me je moja draga par puta udaljila od sebe zbog belog luka shvatio sam da je đavo odneo šalu i prešao sam na ostale začine. I tu je postojala kvaka: i ostale verzije začina mada su se drugačije zvale su imale veoma veliki procenat belog luka.

Uvek me je mrzelo da potrošim nekoliko sati da se raspitam koji su dobre, pa da obiđem nekoliko onih prodavnica koje prodaju zdravu hranu i začine, pa sam malo i odustao. Kupio sam samo bosiljak i origano i to su bili moji začini neko vreme.

Baš sam bio van sebe kada sam čuo da velike kompanije ulaze na tržište začina i jedva sam čekao da se domognem više zbog sebe nego zbog reklame. Čak smo ih i tražili po marketima ali njih nije bilo, do skoro, a tada su već stigli i meni.

Stiže Maggi

Kada smo se vratili iz Kraljeva, dobio sam začine. Gledao sam, bilo je tri vrste i već sam imao u glavi spremljen tekst do pola o belom luku i intimno emotivnim bračnim problemima posle konzumiranja belog luka, da pohvalim Maggi kako konačno je neko eto napravio začine bez belog luka, kad ono… Jedna od kesica je bila “Sa belim lukom”! Sreća, sreća, radost…

Ajde dobro, šta je tu je. Doneo sam ih kući, i do kraja sam nekako zaobilazio tu treću vrstu i na kraju sam probao i nju. Shvatili smo draga i ja da kada oboje jedemo u isto vreme i istu količinu da se nekako mirisi neutrališu. Nismo razmišljali šta bi bilo da nam je neko svratio.

Šta je ideja iza ovih začina? Nije samo u začinima. Već u celom konceptu pripreme. Ako se ne računa što se čeka sat vremena da se sve spremi, samo spremanje iziskuje jako malo posvete pripremi. Po sistemu “ispali i zaboravi“.

  • Kupiš meso
  • Otvoriš pakovanje (u gornjem delu je kesa)
  • U kesu staviš meso, pa iz donjeg dela izaspeš mešavinu začina po mesu
  • Tumbaš i prevrćeš dok se ne proširi svuda
  • Staviš u rernu na 200 stepeni, u pleh (celu kesu, zatvorenu sa mesom) i ostaviš tako sat vremena
  • Otvoriš rernu, izvadiš sve na poslužavnik i imaš kilogram (nešto manje, jer kalira) spremnog i sočnog mesa.

E sad, ja ne bih bio ja kada ne bih maltretirao svoju dragu da probamo sve žive kombinacije, pa smo ubacivali i povrće (video sam na blogu kod Vladimira Stankovića, ali on je stavio krompir), pa smo spremali standardno u tiganju, ostale nam kese viška i slično. Što se ukusa tiče mislim da su i mešano povrće (koje inače ima malo belog luka ali taman koliko treba i ni gram više) i paprika jako dobar izbor. Imaju dobar šmek, ispadne ukusno i slasno kako god da se priprema. Paprika je malo pikantnija, ali ne previše. Solistički beli luk neću komentarisati, ima toliko začina sa belim lukom da je izbor više nego dovoljan, ali baš ako neko voli, a pri tom živi sam, samo napred.

Kombinacija sa dijetom?

Glavna stvar jeste što ja nisam ni u jednom slučaju probao pun ukus. Ovi začini su po standardu namenjeni za batake ili celo pile. Sva moja eksperimentisanja se odnose na pripremu belog mesa sa ovim začinima, jer samo to jedem od piletine. Nisam testirao sa junetinom ili ribom, nije bilo vremena, a ni začina, ali ne sumnjam čak ni da će uskoro da se pojavi novi talas začina za ostale tipove mesa i povrća.

Ne mislim da sam nešto time izgubio, verovatno je celo pile još ako se probuši kesa malo hrskavije, a bataci su malo sočniji jer više izađe masti iz njih, ali nema veze. Mislim da je sasvim u redu i za ono što je meni potrebno. Takođe jako mi je bilo bitno to što se od jednom priprema kilogram mesa, pa je u tranziciji sa novim poslom bilo veoma lako da ponesem na posao već pripremljeno, tako da mi je olakšalo i taj deo priče.

Mišljenje Doktorke

Odneo sam i Doktorki. Lenj sam i ne volim da čitam sitna slova, pa da proveravam sastojke, napravio sam izuzetak sa hrenovkama, zbog čitalaca. Odneo sam njoj, čisto da vidi da li se menja gramaža zbog kalorijske vrednosti i slično i bio sam prijatno iznenađen da je prošlo kod nje. Ono što je, međutim, ona primetila jeste da ako se priprema ovako “u sopstvenom soku”, i kroz sat vremena pripreme, dosta meso gubi na svojoj hranjivosti, a kod belog mesa je to već dovoljno slabo. Onda sam se ja naravno pohvalio kako sam ja to spremao i u tiganju, pa je rekla da je to najbolja kombinacija. Bilo mi je drago da je prošlo kod nje na radaru.

Zaključak

Ono oko čega se možemo složiti je da je najbitnije to da se lako priprema, da smanjuje maltretiranje u nabavci začina i da štedi vreme oko pripreme. Pripremom po uputstvu dobija se sočno i slasno meso, ako ste gladni ukusa, a pripremom samo sa začina na roštilju ili u tiganju se dobija izuzetno ukusno meso, suvlje, ali i hranljivije, to odaberite ako treba da vas “drži” duže. Na kraju preporuka Magiju da ovaj beli luk prebaci u kategoriju začina za ribu, jer tu može da prođe bolje, da izbaci verziju u nekoj boljoj ambalaži bez kese za pripreme i na drugačiji način, a vama preporuka da probate, svakako vredi.

Pogledajte kako su Maggi začinime predstavili:


• Prethodni tekst: Klackalica

• Sledeći tekst: Piletina kod SajberBosanke – [Gostujući tekst]

5 komentara na “Maggi začini”

  1. […] This post was mentioned on Twitter by zubarica and Ivan Cosic, Debeljuca. Debeljuca said: Završeno "testiranje" Maggi začina – http://debeljuca.com/maggi-zacini […]

  2. Marouk 12 December 2010 at 08:56 #

    Evo da se ubacim ja ‘vako lajava :)
    Gotovi začini garantuju isti ukus svaki put i to je, naravno, odlično!
    Meeeđutim, sadrže obično pojačivač ukusa: mononatrijum glutaminat. A to može dovesti do gubljenja osećaja za ukus ako se često koriste.

    Imala sam skoro lošije iskustvo sa instant supom koja se reklamira kao zdrava, što i jeste po sastojcim ali nije po procentu pojačivača.

    Zato intenzivan ukus začina treba osećati i uživati u njemu, ali ređe. Potpuno se slažem da hrana za dijetu MORA imati ukus da bi se ljudi pridržavali. Ne sretoh do sada nikoga ko voli da žvaće karton :)

    [Reply]

  3. […] videti Dedin post na ovu temu, Debeljuca post, Moje-grne […]

  4. […] se setili Magija, je l’ tako? ) – više o ovome kod (pa odavno već bivšeg) Debeljuce na blogu; i ovom prilikom moj naklon glavi u kojoj se svorila ideja o ovome, mislim da su svi tviteraši i […]

  5. […] zelene boje ne sadrži pojačivače niti aditive) i malo soli i bibera. Može se dodati i jedna od Maggi  mešavina začinskog bilja za pečenje mesa. Ukusno je a nema pojačivača. Ko voli ljuto može dodati više bibera ili […]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači