Jo-jo efekat ili ne?

Eto mene opet, protekle nedelje ste čitali malo moju dragu, malo Doktorku, bio sam na otvaranju WebFest-a, prijavio sam Debeljuca blog, uskoro ću vas pozvati da glasate, pozvali su me na još jednu konferenciju, uskoro više vesti o tome. I naravno centralni događaj nedelje su bili Dani vina u Vršcu. Festival tokom kojeg se pije vino, peku kobasice, jede grožđe i dobro se provodi  sa svojim prijateljima. E, pa sve sam to radio, umereno, ali sam kraj nedelje dočekao u neviđenom osećaju da je sve što radim uzaludno i da je Jo – jo efekat neminovan…

Pripremne radnje

Nedelja je prošla obično, zalihe iz diskonta su bile tu, a moja draga mi je redovno pripremala obroke koji su bili u skladu sa mojim programom. Kao voćni segment ove nedelje sam na programu imao grejp, koji uglavnom do sada nisam baš voleo. Moj stav je da od četiri ukusa, svaki čovek gotovo sigurno ne voli jedan. Tako ja ne volim gorko. Često to dovede do fanatičnosti, pa sam počeo da potpuno ne shvatam ljude koji vole biter lemon i pelinkovac na prvom mestu i sve gorke slične stvari. Tako ja nisam voleo grejp. Neko je u nekom trenutku uspeo da mi poturi da probam crveni grejp, on je valjda kombinacija pomorandže i grejpa, nisam siguran. On je kod mene dobio prelaznu ocenu, u fazonu “može da prođe”. I tako sam ja tokom ovog programa cvileo svaki put kada je Doktorka želela da mi preporuči grejp tokom mog programa. Onda sam probao crvenu verziju, i još sam čitao par tekstova koji ga hvale na sva usta i pre nekog vremena kada je ponovo želela da mi “poturi” grejp, upitao sam za taj, specifičan. I dobio sam potvrdu da je sa njenog stanovišta isto da li je crveni ili žuti. Ok, prihvatio sam. Tokom ovog programa uvek sam jeo sezonsko voće, i par nedelja, poslednjih, kada sam imao grejp, mogao sam da prebacim na limunadu i slično. Međutim, živeo septembar, stiglo je grožđe, jedan od mojih omiljenih izbora kada je voće u pitanju. Bez pitanja sam nekoliko puta kada nisam imao grejp, pribegavao grožđu, naročito tokom poslednje nedelje. Komšija piljar, nabavlja sve sezonsko, i on nema grejp, pa kada zaglavim do kasno u veče, a nisam obezbedio voće, onda odem do njega i kupim nešto. Tako sam ove nedelje baš zaređao po grožđu. Rasplet nešto kasnije…

Moja draga piše…

U četvrtak sam objavio tekst moje drage. Dugo je trebalo da je nagovorim na to, i vi ste konačno bili ta kap koja je prelila čašu. Kao vrhunac, njen tekst je do sada najčitaniji tekst na blogu u prvom danu po objavljivanju. Drago mi je zbog toga, i malo krivo, ali opet, sujeta je čudna stvar. Sa druge strane ovaj projekat je zajednički, i trudim(o) se da pišemo ono što čitatelji žele. I ovo je definitivno primer kako na dobar način možeš odgovoriti na želje čitalaca. Par komentara sa twitera:

“jao ovaj post sam jedva cekala”

“cute overload”

I tako su pljuštali dobri komentari, preporuke za čitanje i slično i ovaj post je generisao 675 poseta u danu objavljivanja, najviše do sada. Jako mi je drago da je tako dobro primljen.

GrožđeMbal

U petak smo se pripremili za odlazak u Vršac i to i uradili. Konačno sam ćaletu odneo majicu, moji su bili na odmoru i veče je prošlo u standardnom razgovoru. Moja majka je, naravno, već spremila količine hrane za manji vojni odred, ali sam ja to uredno odbio, i opet, uzeo grožđe da bih odoleo tim iskušenjima. Odmah sam se izmerio po dolasku i vagao sam 94 kilograma. Pre mesec i nešto, bio sam potpuno oduševljen činjenicom da sam uspeo da obučem majicu koju mi je ustupio mlađi brat (on ima 14 godina). Ovog puta je bio veći šok. Moj Ćale je često bio osnova za pitanje “na koga si ti toliki?” koje su mi ljudi postavljali celog života. Mršav, gimnastičar iz mladosti, nije se uklapao u sliku sina od 120+ kilograma. Ali sada se slika menja. I dalje je daleko mršaviji od mene, ali on često ima neku garderobu “koja mu ne stoji baš onako kako je on zamislio”. Tako je kupio trenerku, dobru u dužini i struku, ali malo mu “landara” u nogama, tako da je ostavio da ja probam. Tradicionalna porodična modna revija je počela. Trenerka je bila crna, Reebok. Prvi put sam obukao nešto što je em crno em taman, i u toj kombinaciji, smanjio sam se vizuelno za dobrih dodatnih deset kilograma instant. Trenerka mi je bila taman, i “stojala” je perfektno. Dobio sam svoj novi omiljeni deo garderobe. Keva mi je kupila neki super duks, isto crni, i za kratko vreme imao sam novu komplet trenerku. Gledao sam se u ogledalo, i stvarno, počeo da se sviđam sam sebi. Bio sam mršav. Konačno počinjem da stvarno mislim o sebi kao o nekom ko nema problem sa kilogramima i treba da razmišlja šta bi voleo da nosi, a ne da nosi ono što može.

Ćale se spakovao oko 12 sati (skoro ponoć) i otišao da ispeče kobasice. Toliko o njegovoj kontroli ishrane. On je u fazonu da i ako treba da umre da hoće da umre sit. Njegova ishrana odražava se na njegove krvne sudove, ali se ništa ne vidi fizički. Uvek sam želeo njegov metabolizam samo na jedan dan, da se najedem ko čovek.

Knjiga

U subotu sam ustao 15 minuta pre nego što mi je zvonio telefon. Od kako sam na programu trudim se da spavam okvirno oko sedam sati, što sam pronašao da je idealno za mene. Tako da sada i vikendom, bez obzira kada legnem, montiram telefon da me budi na okruglo sedam sati. Uspeva. Čak sam počeo i da se budim malo ranije. Potpuno odmoran. Jedan od najvećih problema “onih” dana mi je bio neredovan ritam, i konstantan osećaj umora. Iskoristio sam subotu ujutru da obavim nekoliko sitnica, dok ne dođu kumovi. Tako sam otišao kod prijatelja koji vodi jednu od najboljih štamparija kod nas i dobio fantastičnu ponudu za knjigu, na kojoj radim, sa tekstovima (i komentarima svih vas) iz prvih šest meseci. Sada, je izlazak knjige mnogo izvesniji. Poklopile su nam se priče, on se sa nekih 120 kilograma spustio “ispod stotke”, ali samo treningom, i dobro izgleda. Bilo mu je zanimljivo da sluša kako sam ja izveo malo veći poduhvat. Meni je bilo super da vidim uživo primer da se na različite načine može doći do sličnog rezultata.

Kumovi ovog puta nisu kasnili, uvek, na primer, omaše početak slavske večere, ali ovog puta su rano krenuli sa pakovanjem pa su stigli na vreme, taman kada smo ih očekivali. Muška ekipa je otišla da ispeče kobasice i kum se oduševio sa konceptom. Doneli smo ih kući, jer sam ipak želeo da jedem bez hleba, da bar neke sisteme dijete prenesem. Kupili smo i vino. Mnogo volim Vršačka vina tokom Festivala. Tada se mogu kupiti mlada i stara vina, ona konzumna, između, možeš da kupiš tokom cele godine. A ovo je prva prilika da probaš vino “od pre dve godine”, pred izbacivanje na tržište, i da vidiš kakvo je. Izbor je pao na Muskat Otonel iz 2008. i super je legao uz ručak. Ženskoj ekipi sam kupio Mistelu, belu vermut/bermet verziju koju takođe proizvode Vršački vinogradi. Prateći program u režiji moje majke nije slutio na dobro. Čorba, pa sarma (krčkana preko 10 sati), prasetina, salata i naravno kobasice koje smo mi ispekli. Erm, dobro, ko preživi pričaće. Trudio sam se da ipak održim neke svoje principe. Pojeo sam čorbu, poklekao pred sarmom, jer mi je rekla da ju je specijalno za mene napravila sa junetinom, pa nisam imao srca da odbijem, ali sam pojeo jednu, bez hleba. Meso sam preskočio, jer sam godinu dana čekao na kobasice. Grožđebalska kobasica, sistem pečenja, doživljaj i konačno ukus, su nešto što se ne da opisati rečima. Ako ikada imate vremena, trećeg vikenda septembra, svratite u Vršac da probate. Zalite svaku mladim belim vinom (lično preferiram tu kombinaciju mada je nelogična) ili crvenim i uživaćete. Vikend sa kumovima i mojima, u paketu sa mojim manekenisanjem po gradu (kako ne uživati kada te neko vidi i vidiš mu u očima da je zapanjen promenom, rekoh već da sam blagi narcis) protekao je divno.

U subotu uveče smo izašli na mesto koje ima posebno mesto u mom srcu, gde sam odrastao praktično. To mesto se zatvara i potpuno pretvara u muzejski prostor, pa su ljudi iskoristili trenutak da se oproste sa njim i zvanično ga zatvore. Kiša nas je omela i vratili smo se kući. Ostali smo budni do pet sati ujutru, overavajući od smeha. Stvarno vrhunski provod. U nedelju smo opet ustali, jeli i super se provodili. Skočili smo do grada da pokupujemo neke poklone, našao sam za Doktorku Banatski rizling, ali specijalnu, kasnu berbu 2004. Vina iz edicije kasne berbe su vrhunska, jer se u dobroj godini grožđe ostavi do prvog mraza i onda se bere, i u njemu ostane najviše šećera. Ova vina su tada punog ukusa, veoma slatka i pitka, i brzo udaraju doduše.

Jo-jo frustracija

Pre polaska stao sam na vagu. Pokazala je 97 kilograma. Bio sam preneražen. Nisam do detalja pisao o tome, ali kada smo se vratili iz Beča, imao sam 2 kilograma više posle vikenda provedenog tamo, i sada sam posle dva dana provedena u Vršcu imao preko tri kilograma više. U mojoj glavi je odzvanjalo “JO – JO“. Nemam mnogo stručnih podataka o tom efektu, ali znam koliko ljudi pričaju o njemu. Vikend u Vršcu je bio super, ali sam ja veče proveo u agoniji. Svašta mi se vrtelo po glavi; da ću ceo život morati da provedem na dijeti ako želim da normalno izgledam, da ovo nema svrhe, da ću čim stanem sa dijetom da se vratim na staro i slično. Vozio sam nazad skoro na “autopilotu”, isto tako sam i danas proveo dan dok nisam došao na pregled. Stao sam na vagu. Pokazala je 95,3kg. Ok, nije strašno, nešto malo više od prošle nedelje, ali i dalje loše. Obimi su ostali na istom, masnoća je još uvek između 24 i 25 procenata. Onda sam ušao kod Doktorke i dugo smo pričali. Prvo mi je objasnila da to što ja mislim nije uopšte Jo-jo efekat, da je to potpuno druga priča. Da dok mršavimo masne ćelije koje smo ispraznili jedva čekaju da se ponovo napune i da je ceo organizam labilan da to uradi. Zato je, kaže ona, jako bitno da održavamo jednom postignutu težinu, posle dijete bar na period od šest meseci do godinu dana, da se te ćelije skupe i smanje, one koje smo ispraznili. Da naviknemo telo na novu težinu. Zaključili smo da je ovaj period borba organizma da prevali tu težinu koju sam verovatno imao dosta dug period tokom srednje škole i da sada moram da zapnem jače i bolje. Onda smo došli do grožđa i blago me je prekorila. Program koji mi daje, daje mi sa svrhom, bez dodatnog tumačenja. Da je grejp dat sa namerom, da grožđe ipak ima mnogo više šećera i da ne mogu grejp zameniti grožđem bez posledica, da je, na primer, znala da ću imati grožđe u ishrani, dala bi mi drugačiji program. Oduševila se sa vinom koje sam joj doneo, a ja sam otišao ipak sa osećajem da nije to toliko strašno što mi se dešava, ali i sa uverenjem da ću se sledećih par nedelja mnogo detaljnije pridržavati programa.

Eto toliko. Tokom nedelje sam (za prijatelje blogere) dodao plug-in koji automatski čita poslednji tekst sa sajta koji ostavite u komentaru, nažalost nisam uspeo da ga nateram da radi retroaktivno. Svi komentari koji su do prošlog meseca bili na tekstovima iz prvih šest meseci će biti objavljeni u knjizi, odlučio sam da i to uključim, ipak ste i vi deo cele ove priče, hvala vam… Komentari i deljenje linkova prijateljima su dobrodošli.

image © nkzs


• Prethodni tekst: Cilj

• Sledeći tekst: 20 posto bolji

10 komentara na “Jo-jo efekat ili ne?”

  1. Dino 21 September 2010 at 15:18 #

    iako sam tek poceo sa dijetom koju mi je prepisala nutricionista vec sam imao strah od vracanja kg tj. jojo efekta. Super sto si ovdje napisao ovo za masne celije. Kad jednom skinem 30kg viska treba da odrzim tu kilazu jos narednih 6mjeseci do godinu, jesam li u pravu?

    [Reply]

  2. Jovana Stancic Jeremic 21 September 2010 at 17:26 #

    ja i ne razmisljam o jo-jo efektu,jednostavno…ovo je sada moj nacin zivota.Vec 4 godine zivim sa tom ishranom koju mi je Branka predlozila i osecam se ODLICNO!Sta da vam kazem 105kg manje,pa ko ne bi bio zadovoljan???

    [Reply]

  3. debeljuca 21 September 2010 at 18:39 #

    @dino Da, to je negde koncept, mada ne treba preterivati ni posle tih 6 meseci. Telo mora da “zapamti” novu težinu kao podrazumevanu, da se masne ćelije skupe i odustanu od ponovnog popunjavanja.

    @jovana – Vi ste čuvena žena koju Doktorka stalno pominje? Rekorder sa cifrom od 100+ Čast mi je što ste svratili. Jako bih voleo jedan gostujući tekst sa vaše strane, šta znači tolika količina kilograma i koliko promeni život.

    [Reply]

  4. Jovana Stancic Jeremic 21 September 2010 at 21:48 #

    Meni je drago da je neko uradio ovako nesto za nas,hvala Bogu,bivse DEBELJUCE koje imaju zelju da pricaju o svojim iskustvima i pomognu svima koji zele da skinu od 5 pa do 105 i vise…
    Da,svakako cu napisati nesto opsirniju pricu a sto se tice recepata,imam ih 1000 000 u malom prstu!!!
    POZDRAV!!!

    [Reply]

  5. Jelena 22 September 2010 at 00:51 #

    Da se javi bivsa debeljuca koja je pomocu sporta uspela da skine 20kg..Elem, ja nisam mogla da se resim nekih slatkih navika posto ne umem da drzim dijete, nikako :(

    Pocela sam jako lose, ukinula sam hranu i zivela da povrcu, kafi i cigaretama..mnogo los plan.. Na taj nacin sam izgubila 10kg i odmah sam pocela da se cascavam i vratila 8kg za jako kratko vreme, ali ne i deo izgubljenog imuniteta..

    Kasnije sam uspela..mnogo znoja i odricanja je bilo potrebno, ali vredelo je videti poglede na plazi proslo i ovo leto :D

    Kilazu odrzavam redovnim treniranjem i (prilicno) zdravom ishranom..devojke ce razumeti sta secer sve moze ;)

    [Reply]

  6. Dino 22 September 2010 at 11:31 #

    @jovana ti recepti bi svma nama dobro dosli zato slobodno pisi. Napravi i blog ako treba :)

    Da se pohvalim sa rezultatima prvog mjerenja – 4.3 kg (poslije 15 dana) veoma sam zadovoljan. Sad sam na 120kg, a cilj je 92, mada bih ja bio zadovoljan sa svim ispod 100.

    [Reply]

  7. I tako je to pocelo! 22 September 2010 at 21:08 #

    Evo i ja da se prikljucim gomilama motivisanih citalaca :) Upravo se vracam sa dzogiranja, na koje me je inspirisao ovaj blog :) Dugo vremena sam to odlagala i izgovarala se ovim ili onim, ali vise nema povratka. Trenutno imam oko 30 kg viska, sto se na moju visinu i ne primjeti toliko, ali vrijeme je da se pokrenem. Hvala Debeljuci na blogu i rijecima inspiracije, od danas jos jedan vjerni citaoc :) Pozdrav svima!

    [Reply]

  8. Padabre 22 September 2010 at 21:35 #

    Ćao Debeljuco (mada ovo ime sada nije adekvatno), probaću da budem što kraći, ali ne obećavam.
    -Za GroždjeMbal u nedelju pre podne, sretnem tvoje roditelje u gradu.Reč po reč, a nismo se skoro videli i upita tvoj ćale mene: vidim da si smršao, da li si to namerno ili…mislim šta će čovek obziran nikad se ne zna da me nije obuzela neka bola nedaj bože.Rekoh da sam na posebnom režimu i stilu života, i tako sam smršao oko 20 kg za šest meseci.Tada mi je on rekao za tvoj blog i normalno onako ponosno i on i majka počeše priču o tome koliko si ti smršao.Da budem iskren očekivao sam na blogu jednu priču, nešto malo komentara i poneku sliku, znaš ono kao sa TOP-ŠOPA slika pre-posle.Kad ja tamo a ono medjutim
    Supruga i ja smo ga paralelno čitali i nakon što smo pročitali sve u jednom dahu ostali smo fascinirani.Čestitam ti ali ne toliko na tome što si smršao to je ipak samo jedna od posledica izmenjanih životnih navika, već ti čestitam što si se promenio.A promeniti navike to je jednako teško kao i izlečiti se od zavisnosti, ako ne i teže.Takođe ti čestitam na tome kako si to ispratio na blogu, zaista autentična priča o svakodnevnoj temi, za koju si i sam konstatovao da je jedna od najaktuelnijih, sudeći po Googlanju.
    U narednom periodu opisaću ti ukratko i moje iskustvo, koje neverovatno sliči tvom ali da ne bi ovaj komentar bio duži od tvog teksta gore za sada puno pozdrava tvojoj dragoj i tebi.

    [Reply]

  9. I tako je to pocelo! 10 October 2010 at 15:09 #

    Upravo gledam live streaming, svaka cast! :) Da obavijestim da sam i dalje na dijeti, u ovih 13, 14 dana – 4 kg manje! :):):)

    [Reply]

  10. debeljuca 10 October 2010 at 18:47 #

    upravo sam stigao u stan, prezentacija je ocigledno imala efekta, svaka cast na uspehu, pozdrav

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači