Ja sam srećan – poslednji tekst

Ovo je poslednji tekst, ne na blogu, već ove godine. Red bi bio podvući crtu. Dosta je toga već prošlo stranicama ovog bloga i mnogo ljudi je tu protutnjilo, većina je pročitala priču, neki su samo svratili, ali vi koji ovo čitate dok se spremate za doček ili dok se oporavljate od istog, vama dugujem još jedan mali deo sebe. Čestitku ste, nadam se, “dobili” i nadam se da pravite ili ste spremni da napravite svoj plan šta ćete u svom životu promeniti.

Planovi i šta sa njima

Začuđujuće, kod mene novogodišnji planovi funkcionišu.

Priča prva – 2008. Posle godinu dana veze, sada već davne 2004. odlučio sam da je moja draga osoba sa kojom želim da provedem svoj život i na romantičan, pomalo egzibicionistički način sam je i zaprosio. Pronašao sam juvelira entuzijastu koji je napravio prsten po mojoj skici, sačekao pravi trenutak i to i uradio. Od toga je prošlo četiri godine i uvek smo čekali neko bolje vreme. Para nije bilo, ja sam bio u dugovima o kojima ću kasnije i jednostavno to “pravo vreme” nikada nije došlo. Oko dočeka 2008. godine rešio sam da prekratim muke i za Božić saopštio svojima da je suludo čekati dalje i da želim da to uradimo te godine. Imali smo šest meseci za pripreme, sve je prošlo kako treba i na kraju smo to i uradili. Venčanje je bilo divno, došli su skoro svi nama dragi ljudi, obzirom da roditelji nisu hteli ni da čuju da deo novca koji smo dobili vratimo za organizaciju istog, uložili smo sav novac u verovatno najlepše putovanje koje smo mogli da priuštimo i proveli se divno na Santoriniju odmah posle venčanja. Upoznali smo i neke ljude sa kojima se do dan danas družimo. Jednu stvar sam završio ali su neke ostale koje su me sprečavale da uživam u životu.

Priča druga – 2009. Na Harvardu postoji interna šala da ako nisi pokrenuo svoj biznis do dvadeset treće godine, zakasnio si. Interesantno, to sam pročitao nedavno, ali ja jesam pokrenuo svoj biznis u dvadeset trećoj. Trajalo je neko vreme, uspešno. Onda je otišlo u svom pravcu, nisam se posvetio, bilo je tu nekih problema i slično, počeo sam da živim sa mojom dragom, dobio posao ponovo u Beogradu postalo je bitno da zbog kirije imam svoj redovan prihod i slično. Da ne dužim, radio sam druge poslove, tu agenciju koju sam imao ostavio po strani, nisam znao baš kako to sve funkcioniše i zatvorio je posle dve godine postojanja. Posle nekog vremena ljubazna gospoda iz državne administracije su me obavestila koliko sam dužan za doprinose, zdravstvo i slično. Standardni porez sam plaćao, ali o ovom delu da moraš da plaćaš sve kao da si zaposlen čak i kad nemaš posla, nisam baš ozbiljno shvatio dok nisam video kolika se količina duga nagomilala. Para nije više bilo da se toliko plati odjednom, kamata se nagomilala, a ja nisam znao šta da radim. Razmišljao sam da li da novcem od venčanja isplatim deo duga ali to je bilo suludo. Onda su pred kraj 2008. godine objavili čudnu ponudu: “Ko isplati sva dugovanja (osnovicu) otpisuje mu se kamata”. Da li treba da navodim koliko je ceo taj proces nosio sa sobom stresa. Aktivirao sam neke ljude koji su mi značili, tražio pomoć i slično. Ponuda je bila takva da ju je teško odbiti. Osnovica za moja dugovanja je bila oko 180.000 dinara, a ukupan dug (sa njom) 560.000, od dve godine postojanja firme, jer je nisam zatvorio na vreme, ostalo je godinu i po dana neplaćenih “doprinosa”. Sve svoje budžete i poslove usmerio sam na ovo i uspeo da sve isplatim. Par meseci kasnije sam još vraćao delove koje sam pozajmio, ali sam i to uspeo.

Priča treća – 2010. Zatvorio sam sve rupe, rešio se vojne obaveze nekoliko godina ranije, priredio venčanje, rešio se duga. Šta je ostalo? Nezadovoljstvo sobom i prepreka u nekom daljem ostvarivanju samog sebe. Sa svih strana su se gomilali “trigeri” koji su me samo dublje ubeđivali da je neophodno da se posvetim ovom cilju. To sam i uradio. Priču već znate: za Novu godinu sam rešio da je to godina kada treba time da se pozabavim, ali sam bio daleko od prvog koraka ili konkretnog plana akcije. Za slavu, krajem januara, kada sam otkopčao poslednje dugme na farmerkama koje su bile inače najveće u ponudi shvatio sam da je to kraj i da krećem. Priča koja se nastavlja ove godine i ulazi u sledeću vam je dobro poznata. Ono što eto mogu da podelim sa vama je da je do sada ovaj blog posetilo preko 16.000 ljudi. Ono što se u web statistici naziva “unikatni posetilac”. Neki su svraćali i odlazili, neki ste ostali, neki su kasno svratili, ali su rešili da pročitaju priču od početka i da se pridruže onima koji redovno čitaju. Dokaz da ono što delim sa ljudima stvarno vredi dobijam svakog dana. Teško se ljudi odlučuju da se uključe u diskusiju, ali svakodnevno dobijam poruke i pitanja od ljudi koji se rešavaju da urade nešto sa svojim životom. Trudim se da odgovorim svima, i drago mi je da većina onih kojima je gojaznost primarni problem, konkretno nešto i rade po tom pitanju. Mnogi su se rešili da prate isti put, pa su došli kod Doktorke na program i veoma su uspešni u tome, neki su rešili sami da urade nešto, postepeno, i takođe im ide dobro. Neki su tu samo zbog uopštene motivacije za neke druge stvari, ili da pronađu način kako da aktiviraju nekoga iz sopstvene okoline. Neobično mi je drago i zbog njih, kada sam ovo počinjao o njima nisam ni razmišljao kao o potencijalnoj ciljnoj grupi.

Nova godina, vreme za novi početak

Ponovo je to doba godine. Vreme kada se pravi lista stvari koje će nam biti u fokusu. Došao sam do informacija šta je broj jedan na listama kod ljudi koji postavljaju sebi plan: iz godine u godinu, ljudi koji traže bolji kvalitet života, postavljaju sebi kao broj jedan cilj da žive zdravije i izgube na težini. Ipak, bez obzira na tu odluku oko 68% i dalje ostaje gojazno, od kojih je negde oko 34% medicinski klasifikovano kao “gojazno”. Informacije su iz Američkog instituta za zaštitu zdravlja, ali svet i mi u njemu nismo daleko od toga. I zašto je toliko teško kada imamo cilj, da dođemo do rezultata?

Zato što ciljevi zahtevaju korišćenje olovke i papira, a rezultati zahtevaju akciju!

Kako da napravite akciju?

  • Popišite stvari koje vam smetaju u nečemu (trigeri)
  • Definišite cilj
  • Opišite sami sebi kako ćete u svojim očima sebi izgledati kada rešite taj problem. (nije TheSecret, ali nije loše shvatiti da treba da imate u vidu to kao ostvarenje cilja)
  • Potražite stručnu pomoć ili se opskrbite kvalitetnom literaturom
  • Pronađite krug ljudi koji će vam dati podršku i pratiti vaš progres, (podsećati i pitati kako ide, a ne dovoditi u pitanje pre nego što krenete)
  • Napravite konkretan plan akcije
  • Oslobodite se svega što bi vas omelo. (pre nego što sve počnete, prva stavka neka vam bude da se oslobodite svega što bi vas omelo: Gojaznost – isprazni frižider, uspeh u poslu – otkaži sve poslove koji te ne ispunjavaju i troše vreme i slično)
  • Pridržavajte se plana i stalno ga unapređujte

Nagrada za najveću inspiraciju u 2010

Već ste čuli o nagradi sajta trčanje.rs, posle glasanja, lobiranja i aktiviranja vas, izabran sam za najmotivatora 2010 u pričama koje su potekle sa njihovog sajta. Ja sam lično jako zahvalan sajtu Trčanje.rs i ljudima okupljenim oko njega, koji su prepoznali ono što radim kao nešto u skladu sa onim za šta se i oni zalažu i drago mi je da sam se povezao sa njima, zajedno možemo aktivirati i motivisati veliki broj ljudi da se pozabave sobom i svojim zdravljem.

Ivan Ćosić je sa svojim blogom Debeljuca.com napravio jedan ogroman pomak u našoj blogosferi, a svojom akcijom skupio veliki broj fanova, ali i osoba koji se spremaju na poduhvat sličan onom koji je i on učinio.

Ja sam srećan!

Posle svega ovoga što se desilo ove i poslednjih nekoliko godina, mogu konačno da kažem da sam srećan. Sada već neki davno veliki ciljevi postaju samo stavke na planu akcije do nečeg većeg. Svestan sam da nije uvek dobro pisati o sreći i uspehu, jer ima mnogo ljudi koji zbog toga počnu da te mrze. Međutim tu postoji nekoliko razlika

  • Ja sam srećan u odnosu na tebe. Ti nisi.
  • Ja sam srećan i srećan sam zbog toga i želim da to podelim sa tobom da bi i ti postao.

Želim da proširim ovo drugo. U tome je sva razlika. Pridružite mi se.


• Prethodni tekst: Prave stvari

• Sledeći tekst: Dobra godina

15 komentara na “Ja sam srećan – poslednji tekst”

  1. […] This post was mentioned on Twitter by Šnajderaj NS. Šnajderaj NS said: RT @ivancosic: [novi / posledni blog post] Ja sam srecan – poslednji tekst http://t.co/aH2UaWe (via @debeljucacom) […]

  2. […] Debeljucin tekst o planiranju […]

  3. Marica Kulić 1 January 2011 at 16:17 #

    Kada bi znao kako uživam-o u čitanju tvojih tekstova?Čini mi se da kod tebe reči teku lako i pitko…a uvek kažeš važne stvari i *nateraš* nas da razmišljamo više o sebi…Jer malo ljudi u ovom ludom tempu života shvata bit života-a to je zdravlje i unutrašnja sreća i zadovoljstvo-nama samima i našim dragim bićima.A nije to ni lako ostvariti jer je puno prepreka na tom putu.Takođe neznamo sve te vrednosti da cenimo sve dok ih ne izgubimo.A u životu je sve prosto smo mi sami sebi iskomplikujemo život.Ti si vidim našao put do svoje sreće i srečna sam i ja zbog toga.Želim ti zdravlje jer si već srećan i ostvarenje svih tvojih planova i želja.

    [Reply]

  4. Debeljuca 1 January 2011 at 17:20 #

    Hvala Marice, drago mi je si našla vremena za čitanje tokom praznika, hvala na komentaru.

    Interesantna stvar se desila istog dana, pa ću malo više o tome za ponedeljak pisati. Kada definišemo male činioce koji su osnova onda valjda možemo da vidimo šta je to što nas stvarno čini srećnima.

    [Reply]

  5. Ema 2 January 2011 at 17:33 #

    Debeljuco,
    Molim te da mi posaljes broj telefona Doktorke.
    Njena pomoc mi je neophodna.
    Tekstovi su ti fantasticni. Sve tvoje dileme, strahovi su zajednicki svima nama koji muku mucimo sa kilogramima.
    hvl

    [Reply]

  6. Ratomir 4 January 2011 at 16:19 #

    Po prvi put ovde. Tesno malo u toj kozi debeljuce… I ja sam imao taj problem, pa ga resio, pa se opet vracaju kilogrami. A s njima i naravno, negativne misli i vrednosti…

    Kako da napravite akciju?
    Ova lista ti je sjajna… Podsetilo me na nesto sto sam nekad radio – pravio liste :)
    I motivise da ovog 4. januara pravim novu listu…
    Pozdrav

    [Reply]

  7. Debeljuca 5 January 2011 at 01:48 #

    Hvala Ratomire, dobrodošao.

    Podeli sa nama ako želiš svoju listu.

    @Ema, pogledaj ostale tekstove na blogu, često je pominjanje Doktorke linkovano na njen blog.

    [Reply]

  8. Natasha 5 January 2011 at 10:22 #

    blago nama sto imamo tebe… :)

    [Reply]

  9. Nedim Šabić 6 January 2011 at 10:23 #

    Ja nisam ništa bio zacrtao, ali sudbina me natjerala da promjenim neke stvari. Ovdje ću iznjeti one vezane za ishranu, iako su i druge stvari zanimljive, ali bilo bi propširno. Naime zacrtao sam smršati kako doktor kaže “sigurno, ali polako”. I evo tri dana se držim tih nekih pravila i gle, smršao 3kg. Šta sam uradio? Samo izbacio slatkiše skroz (osim kockicu čokolade kada mi zariba mozak pred PC-om), zamjenio bijeli šečer sa smeđim, mlijeko na kahvi, dodatno soljenje u hrani, jako masnu hranu kao suho meso. Pošto više nema slatka ni grickalica, sada grickam jednu jabuku dnevno. :)

    Baš me interesuje hoće li ovako nastaviti. Uskoro krećem na duge šetnje i kada doktor dozvoli opet u fitness.

    Imao sam ideju da sve slikam što pojedem i popijem tokom dana pa nisam baš siguran da li je to efektivno. Šta ti misliš?

    [Reply]

  10. Debeljuca 6 January 2011 at 11:12 #

    Dodaj obavezan doručak sta vremena po ustajanju.

    Uvek gledaj ono što jedeš, nemoj jesti za računarom.

    Slikanje baš svega što jedeš može biti malo previše ili da počne da zamara.

    Nemoj posustati kada prestanu kilogrami da padaju (3 dana / 3kg je uglavnom na početku zbog vode)

    [Reply]

  11. Nedim Šabić 6 January 2011 at 12:31 #

    Doručkujem odmah kada ustanem. 99% ne jedem za računarom. Slikanje, neće me smoriti, samo je pitanje je li korisno? Posustati ne smijem, ovaj put nemam tu alternativu.

    [Reply]

  12. Marija 6 January 2011 at 23:57 #

    Zapisan cilj imaja mnogo veći značaj i težinu nego ciljevi ili želje koje imamo u glavi ili smo ih samo usmeno izgovorili. Samo dobro definisan cilj i konkretan plan za ostvarenje vode ka uspehu.
    Ja se divim Ivanu što je svoje iskustvo podelio sa svima nama. Verovatno nije ni sanjao da će njegovo iskustvo čitati toliki broj ljudi i da će posatiti najmotivator.
    Ivan nije samo podrška ljudima koji imaju višak kilograma, njegovo iskustvo je motivacija svima koji su spremni da naprave korak više u očuvanju zdravlja i promeni loših životnih navika.
    Držanje dijete samo u cilju vitke linije i skidanja kilograma bez suštinske promene životnih navika i načina razmišljanja neće doneti zadovoljstvo i sreću. Zato su većine dijete neuspešne. Možda se kile i istope, ali nezadovoljstvo ostaje, a najgore je što se kilogrami veoma brzo vrate.
    Ivan se svojim iskustvom trudi da pomogne svima da dođu do pravog puta ka postizanju cilja.
    Jako sam ljuta kada ispod Ivanovog odličnog teksta, punog korisnih saveta naiđem na komentar u kojem se samo traži doktorkin broj telefona.
    Branka Mirković je fantastičan nutricionista i njene tekstove sam i ranije čitala u mnogim našim časopisima.
    Ivan je postigao uspeh uz pomoć doktorkinog porograma i on je taj koji je glavni u ovoj priči.
    Vi ste glavni u ostvarivanju vašeg cilja i nije važno da li će vam program voditi Ivanova doktorka ili neki drugi nutricionista ili ćete sami voditi svoj progrma ishrane, važno je da ste spremni za trajnu promenu režima ishrane i načina života.
    Dobar broj devojaka ili žena ne razmišlja o zdrvalju, jedini cilj je biti mršav. Nedavno je moja prijateljica skinula preko 10 kilograma. Dijetu je počela kada je momak pronašao drugu. Sada izgleda izmučeno, na telu ima 10 kilograma manje na licu 10 godina više. I nesrećna je i dalje.Bivši momak i dalje voli novu devojku.
    Ivane, ja ti se pridružujem u “biti srećan i podeliti to sa drugima kako bi oni bili srećni”

    [Reply]

  13. ana 8 January 2011 at 10:53 #

    Impresionirana sam tvojim rezultatima. I ja imam dobre rezultate u mršavljenju na LCHF ishrani.

    [Reply]

  14. ana 8 January 2011 at 12:33 #

    Pa dobro, čovječe, što si mi uradio? Ne mogu se odljepiti od tvog bloga, a imam posla! Izvrsno pišeš.

    [Reply]

  15. Ratomir 10 January 2011 at 13:50 #

    Evo me ponovo…
    Da prenesem neka moja iskustva vezana za mrsavljenje. I ja sam nakon zdravstvenih problema poceo tako sto sam se obratio sestri od tetke, koja je uvek imala vaznu ulogu u mom zivotu. I odvela me kod meni nepoznate lekarke doma zdravlja u Nisu koja me izmerila i prepisala neku medicinsku dijetu koja propisuje pet obroka dnevno.
    E sad ja sam se toga veoma striktno pridrzavao sa sve kuvanjem i nosenjem jela i uzine na posao uz grmaze koje su propisane. Izbegavao sam slatkise svih vrsta, boja i oblika :). I hleb sam sveo na meru da mi bude parce po glavnim obrocima kao poslednji u nizu. Jer, zaista bez hleba ne mogu.
    Najvaznija stvar mi je bila da uz hranu, oprostice mi valjda zena moja, i svalerka. No kako ce mnogi vec sada skociti, da dodam da sam ih imao vise. Jednu biciklu i nekoliko lopti, fudbalsku i kosarkasku. I Bio sam s njima makar jednom dnevno, svaki dan neki 6 meseci. Sa lepih preko 100 kila sveo sam se mna 85 koje sam uspeo da odrzavam narednih par godina. Problem u ovom mom receptu je posao, jer dosta sedim a i u poslednje vreme sam zapostavio doticne, prethodno navedene svalerke… Malo sma vratio ali i gubim kile, kad bas resim da se pridrzavam tzv dijete. Tih 85 je jako tesko odrzavati…. Elem, ta dijeta nije nista posebno salate, voce i sto manje masti, ali da ih ima… I ja sam sveo mesa na najmanju mogucu meru, kao lek.
    Eto, toliko… pozdrav

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači