Godišnjica koju neću zaboraviti

Kažu da ljudi u poodmaklim godinama krenu da zaboravljaju bitne datume; rođendane, godišnjice i slično. Nikada mi to nije bilo jasno, nisam bio dovoljno širokouman da prihvatim da je senilnost nešto što se dešava. Pored svih godišnjica i bitnih datuma koji će me pratiti u životu mislim da ću ovu, posebnu, teško zaboraviti. Neki ljudi slave poseban dan, kada su izbegli sigurnu smrt ili kada im se desilo nešto bitno u životu – kao drugi rođendan. Ja ću možda slaviti deveti februar na isti način. Na današnji dan pre godinu dana, počela je moja dijeta i trud da promenim svoj život.

Kako je sve počelo?

Neke stvari i neki ljudi “dođu tiho i neočekivano” i obeleže nas za čitav život. Ovo nije bilo niti tiho, niti neočekivano, bilo je dugo planirano. Kada sam popričao sa sestrom koja je prošla program, shvatio sam da rešenje postoji. Dugo sam od svoje težine kreirao svoj “brend” i bio ponosan što mogu najviše da pojedem u kafani, što uživam u jelu, naročito u količini istog, ponosno sam se nazivao “hedonistom”, mada sam bio daleko od onoga što to stvarno predstavlja. Lagao sam sebe, a nesvesno povređivao ljude – oko sebe.

Gojazni ljudi jako mnogo kompenzuju, svojim šarmom, humorom, inteligencijom. Time uspevaju da učine da ih neki ljudi vole bez obzira na to kako izgledaju. Realnost je da se često previše trude. Posle nekog vremena shvataš koliko neki drugi, sa druge strane, iskorišćavaju tvoje slabosti i iz razloga što želiš svakome da se dopadneš, oni koriste to što “teško kažeš ne” i što želiš da pomogneš. Realnost: u većini slučajeva prihvatiš da uradiš i više nego što možeš da postigneš, što opet proizvede reakciju da je to “zato što si nesavestan i lenj”. Gojazna osoba tone sve dublje i dublje i na kraju se otuđuje, jede kradom, i tone u svoju gojaznost koja je sve više udaljava od ljudi.

Ja sam ponosno iznosio sve svoje kvalitete, smatrajući da moram svima da se dopadnem, ali ipak nisam proizvodio traženi rezultat. Želeo sam da oslabim, duboko unutra, ali nisam znao kako, bio sam sklon da u šali kritikujem pokušaje reklamiranja raznih proizvoda i programa u koje nisam verovao. Kada sam shvatio da moja draga, cela porodica, moje zdravlje, sve to trpi zbog mene, da prijatelji više ne žele da rade zajedničke poslove samnom, da me kolege trpe zato što moraju i da nisu sigurni da mogu da se oslone na mene, rešio sam da to promenim.

I eto. Uradio sam. Vi ste svedoci tog puta. Ovde je dokumentovana velika većina toga. Za detaljnije, biće potrebni neki Asanž ili Insajder, ali sasvim dovoljno ličnih informacija je postavljeno ovde.

Nekoliko puta su me pitali zašto toliko detaljno i lično iznosim neke stvari kojih se i ne ponosim. Možda je iznošenje nekih frustracija i kompleksa bilo previše lično. Smatrao sam da ću biti jači ako to podelim. Smatrao sam da ću biti mnogo bolji čovek, ako napišem, dokumentujem i pobedim sve te frustracije, komplekse i strahove u kojima sam živeo do tada. Smatrao sam da ću biti ponosniji ako ih pobedim zajedno sa svima vama. Nisam želeo da pravim “dve priče”, jednu za javnost i jednu privatnu, plašio sam se nedoslednosti i paranoje “kome sam rekao šta?”. Smatrao sam da ću samo ako dotaknem najmračnije tačke svog bića, biti u stanju da pokrenem druge na akciju.

Mislim da sam uspeo. Kako kroz komentare ovde, tako i kroz poruke koje dobijam, ponosan sam na “armiju” ljudi koji su se uhvatili u koštac sa problemima u životu. Jeste primarna gojaznost kao glavna tema ovog bloga, ali postoje slučajevi kada su ljudi i neke druge stvari promenili kod sebe.

Jedan od moje braće imao je običaj da pobrka neke pojmove i jednom je rekao da ga smaraju ljubavni filmovi i komedije koje baš sve završe sa Hendikepom. Mislio je na HappyEnd. Ova priča može da se nastavi sa HappyEnd-om i Handicap-om, evo ih obe, jer nekako pripadaju ovde.

HappyEnd nastavak – 41,8 kilograma za godinu dana

Za godinu dana izgubio sam 41,8 kilograma, smanjio obim grudi za 24cm, a obim struka za 27cm. Da ne smaram sa ostalim informacijama, prepolovio sam višak. Uspeo sam da od svog puta napravim zajednicu ljudi koji žele da promene svoj život. Ovaj blog je jedan od retkih gde procenat ljudi koji sa njega odu jer nisu našli ono što ih je interesovalo (bounce rate) ispod 2%. Mada se blog nije “primio” u širokim narodnim masama, broj ljudi koji ovo mesto redovno posećuju i osećaju ga svojim je stvarno nešto na šta sam ponosan.

Na neke stvari nisam ponosan, te ih prikrivam, nerado priznajem, ali sam ih svestan:

Hendicap nastavak – 1,8 kilograma za šest meseci

Svestan sam. Tužna je istina da sam poklekao kada sam dostigao prvi postavljeni cilj. Mesecima sam pričao kako je to samo prolazno, kako ću moći da postavim novi cilj i posvetim se bolje i jače kako bih prebrodio teškoće, kako je to lako, još samo deset kilograma. Stalno su me susretali prijatelji koji su me uljuljkivali govoreći da i sada izgledam skroz u redu i da ne treba da nastavljam dalje, samo da se ne gojim. Plašio sam se svakom prilikom kada bih naglo dobio par kilograma, ali i bio srećan kada bih za samo nedelju dana opet taj nagli rast anulirao. I tako sam se klackao, i pisao, i lagao sebe. Negde u pola priče sam odustao od podešavanja skale gore za po sto grama gore dole i odustao od toga. Na blogu sam glumio velikog motivatora, a u sebi, prema sebi samom, nisam bio iskren i udaljio se od svega. Ipak smatram da je i to priča za blog. Nisam siguran u kraj te priče. Tokom vremena ubedio sam sebe da “mogu malo” da kupim neke stvari koje nisu “mnogo štetne”,  a zapravo ispustio sam kontrolu iz ruku. Tu je bilo integralno ovo, zdravo ono, ovde se opustim, onde se zategnem, i tako sam se klackao. Istina je da nisam imao rezultata, i da nisam imao snage da istrajem do kraja. Održavao sam, što je pohvalno, nisam se vratio nazad, sve se dešava u zoni od četiri kilograma, ali opet nije to to. I dalje se osećam kao da sam sve ovo vreme bio na dijeti, a nisam ništa postigao.

Ovde i danas ipak ne lamentiram nad svojom sudbinom. Ovaj dan je simbolički dan jednog novog početka. Nadam se i mog novog početka na ovom finalnom putu. Hvala vam što ste ispratili šta se dešavalo u mom životu u ovih godinu dana.

© Image: flickr:pkingdesign


• Prethodni tekst: Prijatno iznenađenje iz Kolektive

• Sledeći tekst: Debeljuca u medijima

38 komentara na “Godišnjica koju neću zaboraviti”

  1. maja r. 9 February 2011 at 09:46 #

    cestitam prvi rodjendan!
    nemoj biti nezahvalan, iako si za poslednjih 6 meseci skinuo 1.8kg, pomisli na to da je moglo da bude i +1.8kg, ili plus 10.8kg, a nije – znaci uspeh u svakom slucaju! da ne nabrajam ostale pozitivne stvari koje si sebi priustio poslednjih godinu dana… bar ono sto si podelio sa nama, a sigurno ih ima i vise!
    ja mogu samo da ti cestitam i da ti kazem hvala :)
    sve najbolje!

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Hvala Majo i nema na čemu

    [Reply]

  2. Ninurina 9 February 2011 at 09:48 #

    Srećan rođendan! Sve u svemu, jači je Happyend od hendikepa tako da je ovo bila jako uspešna godina. Samo nastavi i sve najbolje!

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Hvala Nina. Tvoj primer TED > Debeljuca > Trčanje me je oduševio tokom ovih godinu dana.

    [Reply]

  3. Tanja 9 February 2011 at 10:01 #

    Srecan rodjendan! Kakava je to godina bila! Hvala ti sto si je podelio sa nama.
    Cela godina je fenomenala, a sest meseci su deo nje.

    [Reply]

  4. Maja 9 February 2011 at 10:03 #

    Imas izbor sad: da kukas u blogu i gubis vreme na pisanje tuznih prica ili da krenes u sasvim novu borbu koja ce biti jos teza od prve, jer su ciljevi drugaciji i odgovornost je veca.
    Kao sto i sam znas Life Begins At The End of Your Comfort Zone.
    Ono sto je najvaznije je da ni ovu borbu ne moras da vodis sam….

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Slažem se

    [Reply]

    majawins Reply:

    u sredu krecem kod doktorke :)

    [Reply]

  5. Biberlee 9 February 2011 at 10:32 #

    Sretan rođendan!
    Znaš šta mene zanima, i možda bih laički rekla da te to i kočilo tih zadnjih 6 mjeseci – koliko ti je lako da se privikneš na novog sebe? Vjerujem da su ljudi ipak mnogo lakše prihvatili tu novu sliku nego ti sam u svojoj glavi, pisao si par puta o tome. Treba da se trudiš ostati pozitivan, kakav si bio svo ovo vrijeme (nikako da nađem vremena da pročitam sve postove od početka) i tih 1,8 kg u minus ti je trebalo da psihički prebrodiš taj gubitak težine u jako kratko vrijeme. Izvini što možda malo previše zadirem u lične stvari, ne zamjeri :)

    [Reply]

  6. D 9 February 2011 at 10:46 #

    Hmmm… ljudski je da si poklekao, jer heej smrsao si 40 kg, dobijas podrsku i hvalu sa svih strana i normalno je da se osecas mozda i nepobedivo :D I u fazonu, ma daj ako sam mogao 40 moci cu i tih deset, a uz to dobijas i ohrabrenje da je i ovo dovoljno…mozda i jeste, mislim zdraviji si, bolje izgledas, lepse se osecas…ali ovih poslednjih deset, oni su cisti mind game, oni su Ivan vs. Ivan, sa mog gledista tih poslednjih deset vredi vise od ovih 40, tih 10 su nokaut za protivnika i on vise nema da ustaje, tih poslednjih deset su potvrda resenosti, doslednosti, istrajnosti, simbol celog ovog projekta, a ovih par meseci stagniranja…ma to je klasicna dramatizacija pred kraj filma. Ajde Ivane, samo napred, baci trojku 00.1 pred kraj meca :) Iscekujem kraj i saljem ti virtuelnu pozitivnu energiju ;)

    [Reply]

  7. […] This post was mentioned on Twitter by Miloje Sekulic and Debeljuca, Ivan Cosic. Ivan Cosic said: Godišnjica koju neću zaboraviti http://t.co/C8F3HRe via @debeljucacom […]

  8. Igor NS 9 February 2011 at 11:06 #

    Cestitam na prvom rodjendanu. Ako ti kazem da si pozitivno uticao na mene da promenim neke stvari u zivotu, nadam se da ces tu naci malo snage i pomoci da i dalje nastavis tim putem kojim si krenuo i uspesno gazis.

    [Reply]

  9. mile-gaj 9 February 2011 at 11:19 #

    Sretna godišnjica!
    Kad se sve sabere i svede samo na proste brojke i tada si u prednosti.Ako se tome doda sve ono kroz čega si prošao i ti i oni koji su ti bili bliska podrška i dalje ”vodiš”.
    Ako se tome doda da si svojim pisanjem uticao na mnoge da o tome razmišljaju ili da su neki pošli tim putem, ipak pobeđuje HeppiEnd.
    Hendycap može samo biti podstrek da se ne odustaje.
    Samo napred!

    [Reply]

  10. mirjana 9 February 2011 at 11:19 #

    bravo!!!!
    link sam poslala svim mojim prijateljima, jer zaista mislim da tvoje iskustvo vredi svima nama. čestitam od srca i navijam za tebe !

    [Reply]

  11. Ratko Božović 9 February 2011 at 11:50 #

    Čestitke na jednoj sjajnoj godini, veliki je put iza tebe!
    Što se tiče ostatka puta, to je verovatno najteži deo, ali ne sumnjam da ćeš i to proći. Obzirom na malo dužu stagnaciju, razmisli o nekoj radikalnijoj promeni u dijeti ili načinu života, godišnjice su prava prilika za to.

    [Reply]

  12. Pedya 9 February 2011 at 11:52 #

    Bravo, majstore! :) Što si manji, to si veći. ;)

    [Reply]

  13. Veroljub 9 February 2011 at 12:33 #

    Kao što kaže Ratko pravo vreme za promene!

    Ajde, neka jednog dana debeljuca bude blog o fitnesu!

    [Reply]

  14. zorx 9 February 2011 at 12:59 #

    Ah, najzad. :) Radujem se daljem razvoju situacije, posto sam u istom sosu. :) Ipak je vazno neke stvari dovesti do kraja. Bravo za trud! A spremi se, put je jos tezi (meni bio i sada je), nego ona prva etapa…

    [Reply]

  15. Maja 9 February 2011 at 13:50 #

    Cestitam na godisnjici!!!!
    Proslavi je uz tu divnu tortu i od sutra okreni novi list, i postavi novi cilj, kao i vreme za ostvarenje istog, i okoncaj zapoceto.
    Ja sam vec treci put u istoj situaciji, sad nakon drugog porodjaja finisiram poslednjih 7 kg, i vec radim na tome (kod iste doktorke sam u sva tri naleta). I obecavam sebi da je ovo kraj, necu se vise vracati na stare navike.
    Srecno Ivane! Sve najbolje ti zelim!
    A najvise zelim da ne odustanes.
    Veliki pozdrav :)))

    [Reply]

  16. Dadica 9 February 2011 at 19:52 #

    Reći ću i ovde ono što sam ti već rekla.
    Fantastičan post! I blog!
    Ja nemam problema sa težinom, ali sam uz tvoje postove dobila veliku motivaciju da promenim neke druge stvari u svom životu i da radim na sebi što više mogu. Hvala Ti na tome! Uz divnu podršku, uspećeš i u narednoj godini da ostvariš to što si zacrtao.
    Srećan! ;)

    [Reply]

  17. bednopiskaralo 10 February 2011 at 07:27 #

    Čestitam na blogo rođendanu! Uradio si veeeliku stvar, i normalno je da na tom putu ima uspona i padova, sad je vreme da podvučeš crtu i postaviš novi cilj!
    Nadam se da ćeš nastaviti ka tom zacrtanom cilju i verujem da sve što učiš uspust o sebgi i svetu će ti biti itekako korisno. Zamisli samo pre godinu dana, kad je bio Dan 1 da li si mogao i da zamisliš da ćeš biti OVDE :)

    [Reply]

  18. Cyber Bosanka 10 February 2011 at 07:54 #

    E Ivane, koliko puta svako od nas poklekne pa ni sebi ne prizna, kamoli nekom drugom. Ti ces uspjeti jer si iskren prema sebi a to je prvi i osnovni korak.

    Sretna godisnjica i samo naprijed :)

    [Reply]

  19. Ksenija 10 February 2011 at 13:50 #

    srećan rođendan, debeljuco!

    srećna sam što si konačno rešio da izvedeš na čistac nešto i da se posle dugo vremena iskreno pozabaviš pitanjima koja su te brinula.

    raduje me ovaj novi post, jer ima tu dozu šarma i iskustva na koju smo navikli i zbog koje smo se zapravo zaljubili u debeljucu.

    ako mene pitaš, motivacioni tekstovi su bili potrebni, ali sam više volela tvoja putešestvija i doživljaje. i, kad kažeš “Na blogu sam glumio velikog motivatora, a u sebi, prema sebi samom, nisam bio iskren i udaljio se od svega”, to je neki utisak koji sam i ja stekla, i koji će se promeniti, sigurna sam!

    samo napred&samo hrabro!
    K.

    [Reply]

  20. Sava 10 February 2011 at 17:26 #

    Dobro bi bilo da ostvariš svoj cilj i postigneš željenu težinu, mada i ovo je veliki uspeh, jer si sad zdraviji i lepši čovek. Mislim da pre svega treba da se trudiš da održavaš postojeću kilažu, odnosno da ti se kilogrami ne vraćaju.
    Čestitam na hrabrosti, što se tiče deljenja ličnih životnih trenutaka na blogu.

    [Reply]

  21. Nena 11 February 2011 at 08:53 #

    Neću da pametujem, pogotovu što prvi put komentarišem, ali ukatko. Svako od nas ima svojih slabosti, mana ali i vrlina. Po meni, svoju težinu treba da smanjiš samo iz zdravstvenih razloga ako ti remeti nešto. Da li je neko mršav, debeo, ružan, lep… potpuno je nebitno, bitno je da je čovek. Ako su te izbegavali zbog tvog fizičkog izgleda, neka ih je sramota, njih ne tebe. Svi mi imamo neke strahove, frustracije ali trudimo se da ih vešto prikrijemo. Ne gubi volju i nastavi sa svojim postavljenim ciljem ako je to tebi lično bito.
    Ovo sada nije reklama ali probaj iz oriflejma proizvode wellness za gubljenje težine. Ja se uverila lično! Pozdrav!!!

    [Reply]

  22. […] ivancosic Sumiranje učinjenog. Cilj, postignut, ali potrebno je i sagledavanje trenutnog stanja i opomena samom sebi da nakon prvog cilja postoji i onaj drugi, zacrtan za duži vremenski period. Ovim tekstom Ivan dokazuje da ne staje, da nastavlja jer novi cilj je pred njim. Godišnjica koju neću zaboraviti […]

  23. Marica Kulić 11 February 2011 at 22:42 #

    Poštovani Ivane,sigurna sam da većina ljudi i ne pomišlja na to koliko je teško istrajati na nekom nazovimo ga programu ishrane čitavu godinu dana???Sve što mogu reći je DIVIM TI SE jer sam i ja *probala* i bila kod tvoje doktorke 5 puta a onda je došla nova godina i božić i ….šta reći nego nisam bila dovoljno istrajna i poklekla sam…Više se nisam pojavila kod doktorke jer me je bilo stid same sebe…Mogu misliti kroz kakve krize si pregurao prošlu godinu…I ZATO ZNAM DA ĆEŠ IZGURATI SVE DO KRAJA-MOŽDA SPORIJE ALI TO NA KRAJU NIJE NI VAŽNO.VAŽNO JE DA TI BUDEŠ ZADOVOLJAN SOBOM.POŠTOVANJE ZA TVOJU UPORNOST I ISTRAJNOST KA CILJU…

    [Reply]

  24. Sandra Zmua 11 February 2011 at 23:36 #

    rekla sam ti to nebrojeno puta i ponoviću ti svakom prilikom: ti si jedan divan čovek, i mnogo je lepo imati te makar i za virtuelnog prijatelja.

    postigao si mnogo, i to je upravo ono što ti pravi problem. kada postignemo veliki uspeh, teško je posle toga uraditi nešto što će nam dati i približno istu satisfakciju.

    jasno je (ili ćemo barem verovati zajedno u to) da više nikada nećeš (imati potrebu) da skineš 40kg za 6 meseci.
    ali će ovaj tvoj blog zauvek ostati motivator ljudima da promene nešto na sebi, u sebi, oko sebe.
    a promeniti nečiji život na bolje – to je uspeh koji se vrednuje dvostruko više nego bilo koji drugi.

    to što nisi bio uvek iskren ni prema sebi, ni prema nama – ha, čik da mi neko kaže da ne slaže sebe makar jednom dnevno!

    samo ti budi to što jesi bi biće sve okej ;)

    [Reply]

  25. Kuhinje 14 February 2011 at 04:09 #

    Ja mislim da i nije strasno ako se po nekad zaboravi neka godisnjica. Ljudi su previse optereceni svasta dozivljavaju…

    [Reply]

  26. Lidija 14 February 2011 at 11:46 #

    Cestitke na postignutom uspehu,na skinutim kilogramima kao i motivaciji koju pruzas ljudima oko sebe,samo tako nastavi,najbitnija je upornost a cesto cujem da zadnji “visak”tesko ide dole,tako da samo napred….ima nas koji smo tek poceli :)))

    [Reply]

  27. sanja 19 February 2011 at 20:58 #

    a što volim te nazovi prijatelje koji mi uporno govore kako nisam debela iako sam bila tačno duplo teža nego što bih trebala a onda počnu da kukaju kako imaju 5 kila viška i ne mogu da ih skinu- ti su jedna kategorija a druga su oni koji i ako znaju da sam na dijeti me nutkaju kojekakvim slatkišima i ako ne daj bože odbijem pokušavaju da me nagovore pričom kako mi neće smetati taj jedan kolač, torta ili šta već. grrrrr
    još je žalosnije kad to isto pokuša moja mama ili mi skuva zašećerenu kafu pa me nagovara da je popijem jer je mrzi da kuva drugu a i šteta je ovu baciti a ona baš ne može da je popije….
    hvala im na takvoj podršci

    [Reply]

    zorx Reply:

    hahah, sanja, dobro poznajem obe kategorije. i potpuno se slazem po pitanju ove druge. ja ih zovem ‘nutkare’. isti je tekst jedan kolac nece nista bla bla bla (sta bre jedan kolac nece nista??!? pa meni posle kad se otvori dizna, ja cu da pojedem jos deset. a onda kad pojedem tih deset, onda cu da se setim sta mi se jos slatko jede, pa cu da pojedem i to. bolje da me neko ubije nego da me tera da pojedem jedan kolac, ili ne daj boze jedan zalogaj).
    a sto se prve kategorije tice, nekada sam imala isti stav. samo sto, sada razumem i te ljude. zamisli devojku koja je ceo zivot bila mrsava bez grama sala, i sad joj se pojavio neki stomak (koji mozda tebi ne izgleda strasno), ili mozda je farmerke zatezu. njoj je to strasno. zar mislis da ona nema prava da se oseca kako se oseca samo zato sto ti imas mnogo veci visak? moze neko da saoseca sa tobom sto si na pola puta, a treba da izgubis jos toliko, ali svacije se racuna. i tebi treba puno truda i ulaganja da skines 5kg. zasto mislis da se tudjih 5kg ne racuna? naravno da ti i ti ljudi niste u istoj poziciji, ali to ne znaci da niko ne sme da ima problem sa tezinom jer ti imas mnogo veci.

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    Prvi uvek otvori diznu i posle nema “nazad”

    [Reply]

    zorx Reply:

    zato ja izbegavam taj prvi. :)

  28. sanja 19 February 2011 at 21:05 #

    još nešto da dodam…
    ja se upravo nalazim na toj klackalici, sreća drži me tek dve nedelje i nadam se da ću je uspešno prebroditi ali se i bojim da ne pokleknem a tek sam na pola puta…30 kila otišlo,čeka me još 30. zato mi mnogo znači obav blog i nadam se da ću u njemu naći snage da izguram do kraja te te molim da i ti izdržiš u svojoj nameri da svoju borbu uspešno okončaš :) puno pozdrava i samo napred :)

    [Reply]

    zorx Reply:

    e i svaka cast na 30kg! to je ogroman posao! (zamisli kako izgleda 30kg svinjske masti u velikom buretu).a klackalice su nezgodne stvari. ja bas umem lepo sebi da objasnim da sam toliko dugo na dijeti da boze, pa dozvoljeno mi je malo da danem dusom, a i umorna sam od svega blabla bla. ali da budemo iskrene, klackalica je jednoveliko psiholosko prodavanje muda za bubrege. podsetim sebe da sam sama sebe tovila 25 godina (ili recimo 15, pre toga sam bila suvise mala), da ako cu ikada da zavrsim sa time, to mora da bude sad odmah sad, inace ce sve da se vrati na staro (vremenom), i nikada necu uraditi tu stvar koju toliko zelim ceo svoj zivot. nadam se da ti ovo nesto pomaze.

    [Reply]

  29. povremeni citalac... 23 February 2011 at 15:03 #

    Cestitam na godisnjici… ali ako ne skines i tih 10 kao da nista i nisi skinuo, a VELIKAAAA sansa je da se vrati i prebaci za dodatnih 10 kg…

    Nauceno iz sopstvenog iskustva

    [Reply]

    Debeljuca Reply:

    čujem te, znam šta mi se sprema ako se pokolebam.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači