Finalno ogoljavanje

Pre nekog vremena sam u tekstu “proklizavanje” organizovao dodelu karata od strane Etargeta za biZbuZZ onome ko postavi interesantnu temu. Nagrade su dobili Ivan tražeći detaljan opis razlike između hrenovki i viršli, i Zorana koja je postavila temu “ogoljavanje” iliti odgovor na pitanje “Koji to teret ostaje kada težine prestane da bude teret”. Jako mnogo razmišljam o ovome i nisam znao gde da počnem. Iskreno Zorana je već provalila da su teme koje sam pokrio u poslednje vreme bile delimično u skladu sa tim, ali eto, pravi odgovor na ovo pitanje još uvek tražim.

image © http://www.stockvault.net/

Višak kilograma je dobar izgovor

Uvek je dobro imati univerzalni izgovor za sve. Živimo u državi koja je sama po sebi izgovor. Za sve danas možeš da kažeš – pa to je zato što smo ovde, sve je loše. Jeste, ali da li se smorimo na pola puta i odustanemo samo zato što imamo izgovor? Da li je tako lakše?

Najteža stvar koju često dožive oni koji krenu na program ovog tipa, promene sebe i slično, jeste to da posle toga više nemaju izgovor za neke stvari. Imam utisak da ljudi često sebe ušuškavaju u neke situacije koje su same po sebi depresivne ili destruktivne samo da bi to mogli da koriste kao izgovor za neke stvari. Razmislite, šta vam je prvi izgovor za nešto u svom životu? (ne mora to da bude gojaznost)

  • Da li vam je izgovor što niste počeli novi posao to što treba još malo da uštedite?
  • Da li vam je izgovor što niste počeli da menjate svoj život to što sad nije prava situacija?
  • Da li vam je izgovor što ne radite nešto što volite to što je ova zemlja problem i situacija u njoj?

Pitanje ostaje “A kad ćete?“. Đinđić je još rekao “nikada nije pravo vreme”, ako tražite izgovor pre nego što u nešto uđete, nikada nećete početi. Najnovija vest – vreme koje imamo na ovom svetu je suludo ograničeno, što ranije počnemo, brže ćete završiti to i krenuti u nove izazove i iskustva.

Onda dolazimo do neracionalnog straha. Ona prva kočnica od gore je uslovljena i živi na pesimizmu i strahu od uspeha. Jer izlazi u nepoznato. Ne poznajemo prostor iza zavese. Kad se probijemo kroz taj neki mrak i dođemo do zavese, mada je potreban još samo jedan pokret da razmahnemo zavesu, mi to ipak ne radimo. Ipak je sigurnije u mraku. Ko zna šta je iza.

Drugi problem je lažni optimizam. On je sakriven i zapravo mnogo više liči na prethodne strahove, ali je gotovo marketinški spakovan. Kada pogledamo ogoljeno, potpuno je isto kada pesimista kaže “to neće uspeti, nemojmo da se zavaramo, suludo je i pokušavati”, i pored njega imate optimistu, koji kaže “ma hej, nema veze, nije frka ako ne uspe, sve će to na kraju ispasti dobro”. Nažalost surova realnost je da ni pesimista, ni lažni optimista neće nikada ništa uraditi. Dokle god nešto konkretno ne uradimo, i samo smo okruženi strahovima ili izgovorima, nikada ništa nećemo ni uraditi.

Definisanje najgoreg

“Šta je najgore što može da vam se desi?” Ovo pitanje me je poprilično utuklo dok sam čitao poslednju knigu u svom arsenalu. Mnogo puta sam bio svedok, dok sam ili ja ili neko drugi prenosio super ideju svojim prijateljima, odmah se postavljaju gore-pomenuti “problemi”, svako ti odmah predoči gde su moguće kočnice. Drugi tip su oni koji dodaju sve i svašta na prvobitnu ideju pa je onda prošire do takvih mogućnosti da je nemoguće izvesti je.

U praksi sam shvatio da nije baš poželjno otkrivati mnogo ono što planiraš da radiš. Ako naletiš na te koji imaju negativnu energiju, poješće tvoju energiju koju si imao i nećeš imati dovoljno da je razviješ. Radeći na projektu upravo sa prijateljima, vođa projekta je mene često opominjao da sve dodatne stvari treba zapisivati i ostavljati za kasnije, a da treba početi od malog, osnovne funkcionalnosti i posle dodavati i unapređivati. Koliko puta sam do sada pomenuo balans na ovom blogu? Izgleda da je svuda neophodan.

I imajući tako sve to u vidu dolazimo do tog pitanja koje u stvari ne postavljamo sebi gotovo nikad “šta je najgore što može da se desi” Bilo koji projekat, bilo koja ideja, bilo koji posao. Koje su to akcije koje bismo morali da sprovedemo da dovedemo svoj život u normalu. Sve ono za šta nismo pripremljeni. Kada bismo se igrali sa ovim pitanjima zapravo bismo kao društvo bili mnogo pripremljeniji za problematične situacije.

  • Šta bi se desilo kada bismo izgubili posao? Da li imamo rezervni plan, koliko dugo bismo mogli da živimo od ušteđevine? Nemamo ušteđevinu, nemamo spreman CV, nemamo kontakte, i za sve imamo opravdanja. Pa zašto ne investiramo u svoj miran san? U manje stresa, u manje mogućnosti da te maltretiraju na poslu ili da radiš za crkavicu ili da čekaš platu mesecima? Kada bismo sve ovo predupredili bolje bismo se osećali i na svakodnevnom poslu i verovatno imali bolje rezultate
  • Šta bi se desilo kada bismo ostali bez krova nad glavom? Da se ne lažemo može se desiti svakome, pogledajmo primer Kraljeva. Da li imamo spisak stvari koje su nam neophodne. Da li imamo spisak svih ljudi koji su nam bitni lako dostupan da se brzo snađemo?

I možemo da idemo kroz mnogo, mnogo primera. Uvek smo u problemu sa strahom. Sa tim malim problemima koji nas sprečavaju da krenemo dalje. I onda neko tako lepo napiše na jedom mestu i shvatim da sam 30 godina živeo u izgovorima.

Nikada nije dobro vreme

  • Ne venčavamo se još uvek, jer nemamo dovoljno para za venčanje kakvo bismo želeli i a i nije pravo vreme
  • Ne radimo na prinovi jer je teško vreme, posao, pare, stan… ništa nismo sredili… nikada nije pravo vreme
  • Ne odustajem od stalnog posla, jer je teško vreme za počnem svoju firmu, čekam da se još malo sredi situacija
  • Ne uzimam kredit za stan, nisu dobre kamate, još samo malo pa će to da se sredi…

Ovo su četiri najčešća izgovora koja sam čuo u životu. Skoro svaki od njih sam iskusio i na sopstvenoj koži, možda ne u detaljnoj formi napisanoj, ali verujem da će se svako prepoznati, ili prepoznati situaciju.

Zvezde se nikada neće složiti, i semafori neće nikada svi biti u zelenom talasu (u isto vreme). Univerzum nema ništa protiv tebe lično, ali isto tako neće izaći iz svog koloseka samo zbog tebe. Uslovi nikada nisu idealni. “Jednog dana” je bolest koja tvoje snove i ideje nosi sa tobom u tvoj grob. - Tim Ferris

Ne volim da ga citiram, ali očigledno u svemu što je taj čovek uradio, postoji deo koji vredi iskoristiti, meni je bilo žao što njega čitaju oni koji zapravo ne žele da pomognu sami sebi, ali u njegovim tekstovima može se pronaći dosta toga što se može praktično primeniti. Ako želiš nešto da uradiš – kreni, napravi prvi korak i upravljaj dok si na putu.

Ogoljavanje

Šta reći o nekome ko je proveo šest meseci, izgubio 40 kilograma, i 4 meseca se bori u krugu od 5? Sve sam rekao u tih poslednjih 4 meseca. I sada kada pogledam te tekstove zapravo vidim da često neki vrve od opravdanja koje sam imao. Postoje dva problema: jedan sam definisao na biZbuZZu kada me je prijateljica pitala “kako ja da oslabim 10 kilograma, motiviši me” i ja sam bio u dilemi, jer ja imam milion motivacija da pokrenem nekoga ko treba da oslabi 30+ kilograma da ne bi ugrozio svoje zdravlje i slično. Onda shvatim da nisam na prvom mestu sebe ubedio zašto ja treba da oslabim tih svojih 10 finalnih. Od straha šta je iza? Možda…


• Prethodni tekst: Plan za preživljavanje slavskog meseca

• Sledeći tekst: Pun mesec nad Beogradom

17 komentara na “Finalno ogoljavanje”

  1. Sandra Zmua 22 December 2010 at 12:10 #

    obožavam tvoje tekstove, pa tako nije ni ovaj izuzetak.

    ne volim one klasične “self-help” knjige, ni naracije u tom stilu, i drago mi je da ne pribegavaš time, zarad poplularizacije.

    iskren si, otvoren i – udaraš tamo gde se ne sme.
    jer niko ništa ne sme da uradi, ne zato što mi neko drugi brani, već zato što se plaši.

    lepše je i lakše biti uljuljkan u onoj maksimi ovog naroda koju organski ne podnosim, a koja kaže:
    ćuti, dobro je, samo da nije gore od ovoga.

    ma, kud ćete gore?!

    tačno. nikada nije pravo vreme.
    samo je prava stvar koju treba uraditi…

    [Reply]

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Dragan Radović, jasmanac and others. jasmanac said: Izgovori nisu resenje vec novi problem u nizu, procitajte zasto. RT @debeljucacom: [Novi tekst] Finalno ogoljavanje | http://ow.ly/3t2VT […]

  3. Draganita 22 December 2010 at 12:39 #

    Sjajno je kako se kod tebe vidi da jedna velika promena u zivotu neminovno vodi ka preispitivanju svega i pronalaženju novih stvari koje treba menjati. U stalnoj promeni je suština, to je usavršavanje nas samih kroz introspekciju, promisljanje ciljeva, stalno pitanje – ko sam ja, ko zelim da budem sutra, a ko za 5-10 godina i šta ću da uradim da stignem dotle.

    Od svakodnevnih obaveza i neorganizovanih života u kojima samo kukamo da nemamo vremena, zaista i dolazimo do stanja u kome se ni po nekoliko godina ne zapitamo – šta ja želim i gde ja želim da budem za 5 godina. I onda za tih par godina budemo i dalje nesrećni, neispunjeni i izgubljeni.

    Borba sa prokrastinacijom i sređivanje svakodnevnog života su put ka tome da upravljamo svojim životom, a ne da nas on samo voza. Zato sam počela da se bavim GTD-jem, trudim se da se oslobodim stresa i da zaista mislim o važnim stvarima u životu, da ih ne odlažem.

    [Reply]

  4. Soulstormer 22 December 2010 at 13:30 #

    Odličan tekst Ivane! Ovde samo treba dodati maksimu iz emisije “Peščanik”: ” Ako vam je dobro onda ništa!”

    [Reply]

  5. zorx 22 December 2010 at 15:54 #

    Pa ja jos nisam nasla odgovor na to pitanje. Za sada, tamo negde iza duge je velika nepoznanica. Ali ono u sta jesam sigurna jeste to da ako se ne pozabavimo teretom koji je ispod kilograma, kilogrami ce se vratiti, bez obzira na to koliko to trenutno izgleda neverovatno.

    [Reply]

  6. Marija 22 December 2010 at 23:14 #

    još jedan od “Top” izogova koji se često čuje na ovim prostorima je
    “neću da se odreknem pušenja, to mi je sve, ne izlazim, ne pijem, ne idem…”
    Odličan tekst Ivane, a i citat je baš pravi.

    [Reply]

  7. Debeljuca 23 December 2010 at 00:54 #

    @sandra – slažem se ali postoji mnogo ljudi koji su u fazonu “today is the first day of my life” i uvece kazu “ipak sutra”

    @draganita – zovite na neki GTD program

    @soulstormers – baš naprotiv

    @zorx – slažem se, mada kod mene je postojala samo uvek neka ljubav prema jelu, nema te neke dubokog psihološkog razloga, već samo navika… celog života sam bio gojazan.

    @marija Kad dođem do pušenja, tek će to da bude tema za sebe

    [Reply]

  8. Ivan Rečević 23 December 2010 at 11:35 #

    Sledeći korak – life couching :)
    Bravo

    [Reply]

  9. zorx 23 December 2010 at 11:37 #

    pa ok, ali je vrlo velika razlika izmedju toga da imas par kila vise jer volis da pojedes i toga da imas 30, 40, 50kg viska. i ja samo volim da jedem, mada nekako bas i ne znam da stanem… :D

    [Reply]

  10. Sandra Zmua 24 December 2010 at 01:15 #

    pa ne mogu da žalim te ljude, iskreno.

    to što oni nemaju snage/volje/želje to je samo njihova slabost.
    rado bih ih povukla sa sobom, ali je, nažalost, uvek upravo suprotvno – jača je njihova sila poniranja…

    [Reply]

  11. […] Ćosić je napisao tekst “Finalno ogoljavanje” koji me je naterao na razmišljanje. Uspelo mu je to po drugi put. Prvi put sam se raspisao […]

  12. Zoran Olujić 25 December 2010 at 17:35 #

    Počeo sam da pišem komentar ovde, ali sam se previše raspisao i otišao možda malo izvan vaše tematike pa sam postavio tekst na svom blogu. Ali svakako bih želeo da ga pročitaš jer je inicijalno odgovor trebao biti ovde.

    [Reply]

  13. Judy 29 April 2016 at 23:57 #

    Façon je pense que c’est la seul alternative car l’expérience &lna;ou Sensatioa &rqquo; en peut la retrouver sur un DHD ou HD2 avec une Rom approprié, Donc pas de grosse réel nouveauté sur le Sensation qui reste une bonne alternative quand même !

    [Reply]

  14. Mina 30 April 2016 at 00:30 #

    I don’t really like it. It’s not flattering in any way. I hope this style’s 15 minutes of fame can end with the likes of under aged, over opinionated Taylor Momsen and the rest of them.There’s a reason you don’t see Angelina, Aniston, Penelope, Posh and the rest of the LADIES wearing it, and thats cause it’s the Ңtrend࣯ of the young and underaged. Welcome: Old Lindsay, Momsen, Miley, Avril and Ashley followers.

    [Reply]

  15. http://www.readunscene.com/ 1 May 2016 at 03:11 #

    I remember those days, and broguht back some good memories. I remember ski,Barney (Sgt. Barnes) Rodriguez. Rodriguez, Are you the same who had a little bicycle incident? Do you all remember Edward Hudson? I just got hooked up with him a year or so ago….

    [Reply]

  16. car insurance 16 May 2016 at 03:29 #

    Politicians never seem to bother themselves much with genuine evidence.Or, in a quote often attributed to one of Chancellor Merkel's predecessors: "Laws are like sausages: best enjoyed in ignorance of how they are made."Mind you, a more dignified quote more solidly attributed to the same politician also noted that "Politics is the art of the possible." Much of the criticism directed at the project of the Unified Patent Court and unitary patent seems to ignore that aphorism…

    [Reply]

  17. http://www./ 10 September 2016 at 16:57 #

    skriver:En stor kram till dig och jag håller både tummar och tår för att du snart ska bli frisk. Fokusera på att bli frisk och allt som redan finns här inne är till stor hjälp för många. Krya på dig!

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači