Federerove lekcije o dijeti

Obzirom da se poslednji tekst koji je imao za temu tenis dobro primio, vidim da ima dosta fanova ovde, rešio sam povučem još jednu paralelu. Znate da volim da pronalazim inspiraciju i vezu između najčudnijih stvari. Pa, evo jedne.

Kako pobediti Đokovića?

Tokom gledanja mnogih mečeva primetio sam da se kod dobrih igrača jedna matrica ponavlja. To, na primer, Đokoviću donosi mnogo više dobijenih poena po meču, ali često ga košta pobede u samom meču. Kako funkcioniše matrica? U prvom setu uzmeš jedan brejk i osvojiš set. U drugom pustiš da istroši svu snagu, a ti se ne mučiš. Pustiš ga da dobije lako i da ima osećaj da pobeđuje. Onda u trećem opet uzmeš samo jedan brejk i opet uzmeš set. U četvrtom ponoviš drugi i na kraju, u petom daš sve od sebe i osvojiš po principu iz prva dva seta. Zašto sam se sada setio ovoga? Pa pogledajte polufinale American Open-a od ove godine, od pre par nedelja i videćete sledeći rezultat.

Đoković 5 6 5 6 7
Federer 7 1 7 2 5

Rezultat se okrenuo u poslednjem setu, Đoković se potrudio malo više, a Federer nije uspeo opet da uradi ono što je naumio.

“Federerov” tip dijete

Kakve to sad veze ima sa dijetom? Veoma velike. Ovo je čest razlog zašto ljudi u nekim trenucima u životu samo preteraju i naglo se ugoje, i često ostanu sa novom težinom; jer se rezultat “zabeleži”. Prvi scenario je čest među nekim ljudima koje poznajem, dok sam drugi sam iskusio na ovom putu mršavljenja i dijete. Prvi se svodi na to kako se neko ugoji, neko koga znate godinama, prvo se pojavi sa stomačićem, pa počne da mu raste podvoljak, i posle shvatite da je jednostavno takav. Drugi deo je kod ljudi koji su na dijeti i super im je počelo, ali vidite da posle nekog vremena posustaju i za tren oka su se vratili na mesto odakle su krenuli.

Evo prve situacije:  dobili ste par kilograma, ali dobro, stiže leto – brzo ćete to izgubiti.  Leto je stiglo, sveža hrana, više aktivnosti, dobijenih 5 kilograma viška se istopi, ako ste imali sreće pa niste početkom leta otišli na odmor, niste ni primetili da vam kupaći ne stoji onako kako bi trebalo. Sve to lepo prođe i shvatite da možete sebi da priuštite da se tokom slava i novogodišnjeg praznovanja malo opustite sa rodbinom, kumovima i prijateljima. I to postaje rutina – jedne zime, druge zime, treće zime. Dobijene kilograme koje nagomilate, tokom leta izgubite i super vam je. Onda dođe leto kada imate više posla, manje prilika da sami spremate hranu, loš ritam spavanja. I nekako, niste uspeli da izgubite kilograme. Zima stiže, kilogrami nisu izgubljeni, ali sledećeg leta ćete uspeti da odradite posao za oba, zar ne? Došlo je i sledeće leto, verovatno sa mnogo više poslovnih prilika, dobili ste malo jači apetit, ali to će sve proći, od ponedeljka ćete krenuti na trčanje zar ne? I tako prolazi sledeće leto, a vi niste vratili vašu staru težinu kojoj ste se stalno vraćali? Ok, kupite malo komotniju garderobu, jer je stara već izanđala… I tako mic po mic, počinjete da doživljavate novog sebe, desetak kilograma više, ali ne vidi se zar ne? Tužna vest – vi ste sad gojazni. Nema lakog puta nazad. Onako kako mislite da bi trebalo neće ići, jer je potrebno mnogo više napora od jednostavnog leta koje briše sve.

Drugi scenario je za ljude na dijeti. On obično počinje kada smo izgubili dovoljnu količinu kilograma i kada smo svesni “da to možemo“, da je lako, da to možemo uvek. Postoji neka vrsta samopouzdanja koja se razvije kada izgubimo prvih nekoliko kilograma, ali je u pitanju varka. Ma nije važno, vidim da mogu, sada ću se opustiti sa prijateljima. Kada sam mogao da izgubim ovoliko – izgubiću opet. Sve su to rečenice koje služe da bismo opravdali šta radimo. Prvo lažemo sebe, pa sve ostale. Dobra dijeta, međutim, ne svodi se samo na gubljenje kilograma. Mnogo više se svodi na razvoj navika i rituala u svakodnevnom životu. Ti rituali nam pomažu da naviknemo telo na novo stanje stvari, na novi poredak. Te navike će nam pomoći da shvatimo da je bolje da sačekamo sat-dva da dođemo do kuće i spremimo obrok, nego da svratimo do prodavnice brze hrane. Te navike nam pomažu da obrok spremimo, da ne jedemo pored frižidera. I te navike i rituale treba negovati. Uspešnu dijetu opasnosti čekaju iza svakog ugla. Okidači koji su nas pokrenuli na dijetu ne igraju ulogu, jer smo uspeli nemoguće. Ali telo jedva čeka da se vrati u stari balans, masne ćelije su se ispraznile, ali se nisu zatvorile, te jedva čekaju da se opet napune. Stare navike, kao i staro loše društvo, jedva čekaju na priliku da vam pokažu kako je lepo bilo nekada kada niste brinuli o svakom zalogaju. I tu padamo.

Zašto je Federer izgubio poslednji set? Zašto je čoveku koji odlazi svaki dan u kladionicu, ili se kocka svaki dan, sve teže da se “izvuče”?. Zašto je čoveku koji svaki dan radi sve više i više, ispred očiju trenutak da će, samo kad završi još ovaj posao, posle biti opušteniji i mirniji? Zašto je nekome ko je dobio par kilograma svake godine odjednom teško da se vrati na staro? Zašto neko ko je uspešno ušao u program dijete, odjednom posustane i desi mu se jo-jo efekat? Zašto nam je tako lako da posustanemo?

U razgovoru sa prijateljicom juče, dobio sam odgovor koji poprilično definiše zašto skrećemo sa bilo kog puta, ali bih voleo vas da čujem, koliko primera imate iz sopstvenog iskustva, kada nas ritam zavara i kada nemamo snage da pobedimo ili barem da se vratimo na staro. Pa da popričamo malo pred vikend, očekujem vaše komentare…


• Prethodni tekst: Poslednja nedelja gojaznosti

• Sledeći tekst: Kako sam izgubila 105 kilograma

11 komentara na “Federerove lekcije o dijeti”

  1. Ninurina 30 September 2010 at 13:58 #

    Nisam neki fan tenisa, ali na svu sreću većina u Srbiji jeste. Isto tako, većina ljudi ima tu tendenciju da odustaje, da ne istrajava. Ni ja nisam cvećka, ne mogu da kažem…
    Ono što mi je zanimljivo je da je ono gde se najčešće failuje ili odustaje upravo na nama samima. Pre će neko završiti neki veliki posao, nekome nešto odraditi i sve to uz često veliku muku, a za sopstveno telo i psihu iz nekog razloga nemamo vremena, a po najviše volje. Možda će neko to i da spozna, ali kao što znaš nije lako promeniti navike.
    Mogao bi da otkriješ tu tajnu zašto nam ne ide! :)

    [Reply]

  2. Debeljuca 30 September 2010 at 18:20 #

    Deo odgovora je da moramo videti cilj, a ne put. Kada znas cilj, lako je definisati put. Kada vidimo samo put, onda je lako skrenuti sa njega, cim nam se nesto ucini kao dobra precica

    [Reply]

  3. Tanja 30 September 2010 at 19:58 #

    e da, ciljevi odredjuju puteve. i kada skrenemo s “pravog” puta mislimo da idemo na onaj “ispravniji”.tesko je i odrediti sta je ispravno koracanje, a sta skretanje koje cesto bude i D-tour koji donosi neka neocekivana znanja i iskustva.
    skrenemo, popustimo, propustimo, ali se i vratimo, nastavimo, i probamo ponovo!

    [Reply]

  4. Debeljuca 30 September 2010 at 20:05 #

    to opustanje je najgore

    [Reply]

  5. Padabre 30 September 2010 at 21:23 #

    Pre 6 meseci imao sam 106 kg, pritisak mi je, iako sam bio pod terapijom, bio u rasponu od 170/110 do 150/90 kada je najbolji, osećao sam se bezvoljno i loše, sve mi je bilo teško.Sada, tačnije od pre dva meseca imam 86-88 kg, ne pijem lekove za pritisak, jer sam ga regulisao i veoma dobro se osećam.
    Inače imam 47 godina, hedonista sam i uživam u životu.Nikada nisam bio mršav ali sam poslednjih godina preterao. I ranije sam držao kojekakve dijete i pokušavao da smršam i vrlo često sam uspevao pa onda jo-jo efekat i sve po starom.
    A znate li kako sam sada uspeo?Jednostavno tako što mi cilj nije bio da smršam već da potpuno promenim navike i stil života.Inače mislim da je to teško kao i izlečiti se od zavisnosti.Po savetima doktorke-nutricionistkinje, ali moje iz državnog Doma zdravlja, promenio sam ishranu, počeo sa fizičkim aktivnostima…etc etc
    Dakle kao što je IĆ napiasao: moramo videti cilj a ne put.Takodje mislim da ukoliko se odlučite za tu promenu onda to mora da Vam bude apsolutni prioritet u jednom periodu života.Nema uspeha ukoliko na tom putu često zastajkujete, skrećete ili se vraćatae unazad.
    Koliko god u životu morate da pravite kompromise, i to je inače pozitivna ljudska osobina, ovde nema mesta kompromisima.

    [Reply]

  6. Debeljuca 30 September 2010 at 21:32 #

    Nikako da odgovorim na onaj prethodni komentar, tek sam se juče video sa mojima pa su mi rekli ko je u pitanju. Baš mi je drago što si ovde.

    Slažem se da ne postoji samo jedan način, u smislu ova ili ona doktorka, ovaj ili onaj način, i da mora postojati taj neki pravi cilj, ne samo vizuelni, ne samo statistički, već pravi i dublji cilj. Svaka čast na tvom uspehu…

    Vezano za hedonizam, često ljudi hedonizmom opravdavaju uživanje u hrani i piću, ali je hedonizam u uživanju u kvalitetu a ne kvantitetu… Znam da imaš mnogo iskustva, mogao bi neki gostujući tekst baš na tu temu da pošalješ…

    [Reply]

  7. Padabre 30 September 2010 at 22:44 #

    Pozdrav

    Ovo za doktorku iz DZ, izmedju ostalog napisao sam i zbog onih “nevernih toma” koji ovo čitaju ali ipak misle da ti radiš za tvoju doktorku.Smatram da je stručna pomoć kod ovakvih promena neophodna,a ljudi i ne znaju da u domovima zdravlja postoje i doktori nutricionisti. Svestan sam da njihov kvalitet i predanost poslu nisu na nivou doktorke kod koje ti odlaziš, ali ipak oni nisu kao ovi šarlatani i prevaranti koji nude kojekakve preparate i egzotične dijete od kojih bežite glavom bez obzira.
    I ja kada kažem hedonizam ne mislim na prejedanje i opijanje, već na osećaj zadovoljstva i uživanja.Ništa ne može da zameni zadovoljnu facu u ogledalu kada se pogledam i tek onda shvatim pravi smisao sentence “ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh”.
    Hedonizam u mom slučaju je to što idem redovno u fitnes centar , pa se nakon vežbi malo opustim u bazenu i saunama, zatim to što u ishrani koristim neke namirnice koje do sada nisam i slično.Cigarete sam ostavio pre 7 godina (sada ponekad na slavljima zapalim neki tompus), pijem vrlo retko i to samo ona vina koja mi se svidjaju(vršačka naravno) i u svemu tome uživam.Kada sam govorio o prioritetima izmedju ostalog mislim i na ekonomsku stranu tj na kućni buzdet.U praksi to znači ovakvu računicu: bolje da dam 10.800 dinara za dvoje koliko je neograničeno korišćenje spa centra za mesec dana nego da kupim nešto od garderobe ili da potrošim u kafani..
    Da ne zaboravim u svemu tome imao sam neizmernu podršku i pomoć supruge, koja poslednjih sto godina ima kada je normalno 64 kg a kada se jako ugoji 65 kg i kojoj nije neophodna ni dijeta ni vežbanje ali sve radimo u tandemu.
    Što se gostujućeg teksta tiče nemam ništa protiv,ukoliko uspem da nešto uz tvoju pomoć sklepam a da može da prodje što da ne.Takodje voleo bih da se vidimo kada dodjete u Vršac pa da se ispričamo malo oko svega toga.

    [Reply]

  8. Debeljuca 30 September 2010 at 22:56 #

    :) Upravo to, ja sam samo protiv onih koji nude instant resenja, ona ne postoje.

    Od kako sam na dijeti ja na primer volim da kupim neku aromaticnu instant kafu, umesto obicne iz piksle, priustim sebi gold/aroma/monarch sta god… To sto jedes jeste skupo ali ne jedes sve ono sto kosta jako jeftino a i ne vidis da si bacio pare…

    Vidimo se obavezno

    [Reply]

  9. […]  Meni je veoma interesantno koliko je Ivan u procesu mršavljenja naučio o ishrani ali i o nekim važnim lekcijama iz psihologije (postavljanje ciljeva, motivacija…) koji možemo upotrebiti u svim […]

  10. Ivanuska 9 January 2011 at 02:56 #

    da li se sme znati kako se Doktorka zove? :)

    [Reply]

  11. Tash 21 June 2011 at 20:37 #

    Neki put sam prvak svijeta u laganju sebe! Mada, red je da priznam da sve bolje prozirem te laži, valjda to ide s godinama :)

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači