Drugo lice prokrastinacije

Prošla je još jedna nedelja. Po subjektivnom utisku jedna od najfascinantnijih nedelja svih vremena. Na skupu koji sam organizovao ove subote, prijatelj i ja smo spomenuli kako, eto, imamo jako mnogo posla i ništa ne stižemo ljudski da završimo. Onda sam juče malo bolje analizirao i shvatio kako funkcioniše prokrastinacija. Ako niste do sada, pročitajte moj stari tekst o prokrastinaciji. Ako jeste – nastavljamo dalje…

Ponedeljak

Pre nekog vremena rekao sam sebi da ću raditi samo stvari koje me stvarno ispunjuju. One koje mogu da “zagrizem srcem“. Tako je igrom slučaja prvo do mene došla priča o informatičkoj modernizaciji poljoprivrede, jednom ne baš tako malom projektu koji bi između redova doprineo da na lokalnim pijacama i u lokalnim prodavnicama imamo više proizvoda koji su proizvedeni u blizini, koji su sveži došli do trpeze. Sve je deo jedne velike priče koja počinje uskoro i prihvatio sam da pomognem u svemu tome. Tako sam posredstvom jednog došao do drugog projketa koji se tiče obnovljive energije, putem grejanja na alternativni tip goriva koji se dobija iz ostataka poljoprivrednog porekla, biomase. Dok sam sa mojom dragom putovao Austrijom, bio sam fasciniran koliko lepo izgledaju vetrenjače koje su em korisne – em ne zagađuju životnu sredinu. Jako me nervira sve što se tiče globalnog zagrevanja, i saznao sam da neki ljudi već rade na tome da vetrenjače počnu da koriste vojvođanske vetrove za generisanje energije. Kada sam čuo za ovu drugu priču rado sam pristupio timu koji radi na promociji tog koncepta i konačno sam u ponedeljak išao da vidim na licu mesta o čemu se radi. Taj dan je dan merenja, i po navici, mada nije dobro, tada se trudim da sem doručka ne jedem ništa do merenja kako bih ostvario što bolji rezultat. Bio sam fasciniran onim što sam video toliko da sam se previše zadržao. Tako sam uspeo da baš dođem u stisku sa vremenom i krenuo sam navrat-nanos put Beograda. Shvatio sam da sa nekim obavezama koje sam upravo prihvatio ne bih mogao da uradim neke druge pa sam morao da pozovem prijatelja da mu otkažem ovo drugo. Tako sam uspeo da promašim pravac na petlji na autoputu i da umesto ka Beogradu odem ka Ostružnici. Mislio sam da je blizu. Nije bilo. I tako sam se ja vozao i vozao i nikad kraja. Stigao sam tačno kada je trebalo. Obaveze koje sam imao sam odložio do daljnjeg.

Utorak

U utorak je bilo dogovoreno da odradim neke stvari na svom budućem, novom radnom mestu. Otišao sam tamo. Parkirao sam se u zoni i platio parking za prvih sat vremena. Prvi posao sam odradio dovoljno brzo, ali je prilikom drugog pukao program. I tako sam ja pokušavao da ga nateram da radi, donekle sam uspeo, ali je tri sata parkinga isteklo. Imao sam već nešto dogovoreno za dalje i neželeći da delujem kao početnik ponudio sam da uradim sve što je preostalo kod kuće. Ko me pita koliko imam još poslova… Dok sam otišao do Novog Beograda na drugi sastanak u paketu sa svim regularnim gužvama, dok sam došao do kuće da pogledam šta ima aktuelno od komentara na tekstu od prošle nedelje, dok sam završio neke tekuće stvari… dan je prošao i nisam uspeo da završim posao koji sam poneo kući. Htedoh da ga počnem, ali je program pukao i shvatio sam da nemam vremena da ga završim…

Sreda

Nakon teksta Zorana Stanojevića u Vremenu da postoji mnogo Internet profesionalaca u Srbiji, ali da nekako ne deluje kao da se Internet koristi punim potencijalom, od avgusta se, povodom toga, neobavezno okuplja ekipa ljudi koji aktivno rade na Internet projektima. Druženjem i diskusijom se trudimo da stvari promenimo na bolje i pomognemo jedni drugima. Već posle prvog pomenuto je da bi taj skup mogao da se izmesti van Beograda kada za to bude prilika i ja sam predložio Vršac. Jedna od učesnica diskusije je odmah prihvatila, jer je pre pet godina imala mogućnost da bude provedena i da vidi sve ono što Vršac ima da ponudi i nas dvoje smo dobili u amanet da organizujemo skup u Vršcu. Kao datum je, još davno, definisan 13. novembar, jedini trinaesti u mesecu koji pada vikendom do kraja godine. Jako je brzo stigao. Već nekoliko nedelja nas nekoliko smo radili na finalnom planu za druženje u Vršcu i konačno je plan bio finaliziran. U saradnji sa dobrim ljudima rešio sam da umanjim troškove svima i da sve organizujem kako valja. Plan je bio sledeći:

  • Odlazak organizovanim prevozom do Vršca
  • Doručak
  • Obilazak Vršca
  • Poseta spa centru
  • Povratak na večeru
  • Povratak u Beograd prevozom

Trebalo je to sve organizovati. Prijatelji iz Erste Banke, koji često dolaze na druženja, su odlučili da pomognu finansijski, kontaktirao sam Famis, jer sam rešio da doručak bude tematski, u stilu mog bloga, i od njih dobio potrebne količine hrenovki i praške šunke, svidela im se ideja. Preko moje gospođa mame sam došao do njenog prijatelja koji je profesionalni turistički vodič u Vršcu koji je odlučio da nas pro-bono provede kroz uži centar grada i pokaže nam sve. Kontaktirao sam prijateljicu koja me je povezala sa ljudima iz Opštine Vršac, oni su organizovali prijem u gradskoj kući i u saradnji sa Vilom Breg častili nas boravkom u Spa centru. Uspeo sam da dođem i do ljudi iz Vršačkih vinograda koji su za ovu priliku izdvojili pozamašnu količinu najboljih vršačkih vina. Za hranu, piće i prostor se pobrinuo moj ćale, koji je već organizovao moj rođendan u junu i slike odatle su bile dovoljne da namame neke koji su se predomišljali da li da dođu. Sredu sam odvojio, doduše da obavim potrebnu nabavku, i po Famis proizvode i po vino je trebalo doći lično, a to nisam smeo da prepustim suboti, pa sam se rešio da to sve obavim u sredu i da sa ćaletom još jednom prođem sve detalje. U pet sati je bio organizovan sastanak ljudi koji će u četvrtak poći kao karavan u Kraljevo. Morao sam da stignem i nazad na vreme. Na sastanak sam stigao u pola šest, a po povratku kući nisam imao snage za bilo šta.

Četvrtak

Četvrtak je bio novi dan. Od ranog jutra smo krenuli za Kraljevo sa dvoje kola. Odmah po ustajanju sam se izmerio, vaga je pokazala cifru, pa sam objavio pobednika i novi tekst i uputio se do mesta za susret. U Kraljevo smo stigli nešto posle podneva, ali je trebalo brzo akcijati, jer smo došli da uradimo inicijalne fotografije, pokrenemo priču i nađemo lokalne kolege koji bi nastavili naš posao sa terena. Posetili smo gimnaziju, muzičku školu i kuće u najugroženijim delovima grada. Takođe smo dali izjavu za lokalne televizije i povezali se sa predstavnicima kriznog štaba. Poseta je uspela. Sajt www.jazakraljevo.rs koji je osnova naše akcije je tokom istog dana gotovo duplirao svoju prosečnu posetu. Ljudi su počeli da se pridružuju i šalju vesti. Po završetku posete svratili smo na večeru, bilo je velikih iskušenja, ali sam bio zadovoljan pečurkama na žaru i pilećim fileom, bio sam u fazonu “ma mogu bre da prekršim, izmerio sam se jutros, to sam završio“, ipak nisam hteo. Naručio sam ono što je bilo u redu za mene i bio zadovoljan time. Ipak sam na samom kraju pojeo jednu orasnicu… ali nemojte nikome da kažete, sva energija koju sam utrošio tokom tog dana je valjda bila dovoljna da je podmiri. Vratili smo se nazad za Beograd. Na rastanku prijatelj me je oduševio. Konačno je neko prepoznao vrednost ovog bloga. Dobio sam, putem kampanje portala Snajper, na testiranje Magi začine za piletinu sa kompletnom slobodom da pišem o njima šta mislim. Ovaj sistem već funkcioniše u svetu. Kompanije plate simbolično blogere da pišu šta misle o njihovim proizvodima, onda slušaju i prema tome oblikuju svoju dalju kampanju, blogeri imaju puno pravo da pišu i pozitivno i negativno o proizvodima koje testiraju.

Petak

Nekoliko dana ranije sam pitao prijatelje gde može da se iznajmi autobus i dobio sam nekoliko preporuka. Generalno – preskupo je. Za dvadesetak ljudi se više isplati da se ide sa nekoliko automobila nego da se plaća prevoz, ali sam ja želeo da napravim taj efekat ekskurzije i za to je bio potreban autobus. Takođe dobija se i 3 sata dodatnog druženja, što je neprocenjivo. Otišao sam do Erste-a, preuzeo poklon karticu, onda se vratio do prevoznika i izmirio obaveze i dogovorio sve za subotu. Po povratku kući poslao sam prijavljenima ukratko kako se spremiti za vikend i pokušao sam da odradim neke male stvari, ali ništa nisam stigao.

Subota

Subota je počela pogrešno. Planirao sam da parkiram u Cvijićevoj i da se prebacim do Crkve svetog Marka odakle je trebalo da krenemo, ali nisam uspeo. Proširili su zelenu zonu i na Cvijićevu. Onda sam skrenuo jednom ovde, jednom tamo, još jednom tamo… i obreo se skoro kod Novog Groblja. Smorio sam se. Pored mene je bilo prazno mesto i taksi stanica pored. Parkirao sam auto i seo u taksi. Dočekao sam sve prisutne, neki su već stigli ranije, a neke smo baš čekali… One koji su predložili da se tajming pomeri malo ranije kako bi svi stigli na vreme. Odazvalo se nešto više od dvadesetak ljudi, mnogo više smo pozvali, neke nepravedno zaboravili da pozovemo, neki su imali neodložne poslove i obaveze, ali šta sad. Prebacili smo se do Vršca i bio sam srećan što smo stigli tačno na vreme kada sam planirao. Tematski, Debeljuca doručak ih je iznenadio. Ja sam se iskreno plašio da će se ljudi iznervirati, i imao sam problem u stomaku sve do tog trenutka. Hrenovke su zamirisale ćaletovim podrumom, napravio je još i rolnice od niskomasnog sira i praške šunke, plus je samleo tu šunku i sir i napravio mus, a sa druge strane je od tucane paprike i istog sira napravio urnebes salatu. Masline, ajvar i senf kao prilog i nešto barenih jaja. Pitao Doktorku, sve je odobrila. Sem količina. Dobro de, nisam baš mogao ljude da smaram sa tim koliko treba da pojedu, a i bilo je važno da ih ono što pojedu drži do večeri. Uspelo je. Ćale mi je dobacio u jednom trenutku “baš tebe briga, ti obariš dve za svoj doručak, znaš li ti šta znači obariti dovoljno za 20 ljudi“…

Posle jedan nam se pridružio vodič koji nas je proveo do Katedrale, gde nam je pastor ispričao da u stvari to jeste Katedrala, ali da ne smeju da je zovu tako jer nema biskupa u Vršcu već u Zrenjaninu, i ostale priče o njoj, svirao nam na orguljama, što je zvučalo fantastično. Ja sam bio pre nekog vremena na jednom venčanju tamo i svidelo mi se, ali je ovo bio bolji doživljaj. Onda smo se prošetali preko nekoliko trgova dok je vodič pričao o ostalim stvarima o gradu, pored biblioteke i pozorišta i stigli do Vladičanskog dvora. Ovde nismo smeli da slikamo zbog problema sa krađama koje su se dešavale, ali smo dobili potpun obilazak unutrašnjosti dvora. Odatle smo se uputili ka Sabornoj crkvi, ali avaj, subota je bila. Ispred crkve su zasvirali trubači i pojavili su se gosti. Venčanje je bilo u toku, skratili smo priču i prošli kroz dvorište, obišli Sterijinu kući i konak u kojem je boravio Karađorđe, a onda nastavili do starog muzeja “Apoteka na stepenicama” gde su, između ostalog izložena neka od dela Paje Jovanovića. Tu se obilazak završio i uputili smo se u gradsku kuću. Tamo nas je dočekao Predsednik Skupštine Opštine, Stevica Nazarčić koji nam je bio domaćin sledećih sat vremena koji smo proveli u komunikaciji i unapređenju komunikacije putem Interneta između građana i uprave.

Usledila je poseta Spa centru. Dogovorili smo se da šta se desi u Vršcu ostaje u Vršcu, ali nije baš bilo tako strašno, mogu samo da se zahvalim ljudima koji su bili tamo, a koji se nisu bunili. Dva sata uživanja je sledilo. Konačno se više ne stidim svog tela, i mogao sam potpuno da se prepustim uživanju na jednom takvom mestu. Od svega što je tamo bilo ostavljam vam samo sliku u zaglavlju ovog teksta, to je bilo napolju dok smo se mi banjali unutra.

Vratili smo se nazad kod ćaleta, koji je opet prevazišao sebe. Ako se sećate teksta o hrani tokom mog rođendana, rekao sam mu samo da isto ponovi, i upravo se to i desilo i još je dodao neke sitnice koje su unapredile kompletan ugođaj. Vino je bilo tu, hrana je bila blizu. Ja sam bio blizu hrani. Preblizu u ponekim trenucima, ali je ovo bio trenutak kada sam znao da se jedan deo mog života završava i svo ostalo vreme ću utrošiti na konkretne projekte koje planiram. Vratili smo se u Beograd, i bio sam presrećan.

Tokom večere predstavljali smo šta sve radimo i ja sam krenuo

  • Projekat informatičke modernizacije poljoprivrede
  • Projekat promocije obnovljive energije
  • Knjiga
  • Zajednica oko Debeljuce
  • Pomoć akcijama KoJeSledeći i JaZaKraljevo
  • Učestovanje na domaćim Internet skupovima
  • Pokretanje novog softvera za programere, dizajnere i menadžere društvenih medija
  • Redizajn nekoliko sajtova

I šta stižem? Ništa. Šta sam radio pre godinu dana? Sve odlagao za sutra. Šta radim danas? Opet odlažem za sutra… Pre godinu dana me je sve mrzelo, sad gotovo ništa ne stižem da završim i da se fokusiram. Shvatio sam da je Prokrastinaciju jako lako predstaviti grafički:

Shvatio sam da postoji drugi deo skale, i da je prava stvar naći balans između onih stvari koje želiš da ostvariš, i onih koje odabereš da se na njih fokusiraš. Kada je pitanje čisto poslovno, o novcu, onda je lako, radiš samo one stvari koje donose najviše para i lako je. Kada radiš srcem nije tako lako… Sve prihvataš, jer svima želiš da pomogneš, ne znaš da kažeš ne, a možda neke od njih i ugrožavaš, jer da su angažovali nekog drugog možda bi dobili ono što im treba na vreme.

Nedelja

Nedelju sam proveo mirno, čitajući o Prokrastinaciji, pisaću mnogo više u sledećem tekstu o tome. Čitao sam utiske ljudi koji su bili u Vršcu sa nama i uživao u njima. Punio sam energiju za…

Ponedeljak

Probudio sam se i obukao pripremljenu garderobu. Krenuo sam ranije da bih našao mesto za parkiranje o kojem su mi pričali. Našao sam ga i stigao bez kašnjenja, na vreme, na novi posao. Nikada nemaš drugu šansu da ostaviš prvi utisak. To sam davno pročitao i usvojio. Bilo je mnogo sitnih poslića koje sam uzeo da radim i gotovo sve ih završio. Odmah sam stavio sa strane one koji nisu dobro definisani i koji nisu hitni i bitni. Pauzu sam iskoristio za dugačku šetnju po kraju da izvidim sve opcije za ishranu, jer firma radi na posebnom prostoru za ručavanje, ali nije još gotov. Završio sam sve one male posliće i par minuta posle kraja radnog vremena krenuo kući. Po dolasku čekala me je večera, piletina sa već pomenutim začinima. Moja draga je to spremila po njenom, bilo je super, ali ja to ipak želim da probam sam, kako sam ja zamislio… ali o svemu tome u nekom budućem tekstu…

Šta ste vi odložili ove nedelje?


• Prethodni tekst: Svi smo mi Kraljevo

• Sledeći tekst: Pobedimo prokrastinaciju

14 komentara na “Drugo lice prokrastinacije”

  1. Ninurina 16 November 2010 at 10:48 #

    Sve pohvale za Vršac! Bila je to prava ekskurzija, sa sve hranom, kupanjem i pevanjem, ali i sa elementima korisnog. Divno iskustvo!
    Što se tiče prokrastinacije, kapiram da je svi manje ili više proživljavaju, ali ti eksplicitno pričaš o njoj. Ono što se da očekivati, poznavajući te kroz blog i ovako, je to da ćeš u nekom trenutku doživeti prosvetljenje, kao sa početkom dijete. Intenzivno se informišeš o istoj, razmišljaš, pišeš, tako da će naići neki trentak ili situacija koji će ti otvoriti oči, i kada ćeš okrenuti novi list. Želim tti da taj trenutak što pre naiđe. A to želim i sebi i svima ostalima!

    [Reply]

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Zeljko Bibic and Nina Kostic, Ivan Cosic. Ivan Cosic said: Drugo lice prokrastinacije | http://t.co/UFIzYi0 | via @debeljucacom […]

  3. Tanja 16 November 2010 at 22:33 #

    Tek kad sam nedavno procitala http://debeljuca.com/prokrastinacija-sve-sto-mozes-danas-ostavi-za-sutra, saznala sam da i ta pojava (pade mi na pamet narodski izraz “lenjost”, ali mislim da je to malo komleksnije), ima i svoj naucni naziv. A cim ima naucni naziv, mora da je neko pravio i ozbiljne studije o tome. Moje iskustvo govori da je sve to u tesnoj vezi sa motivacijom. Kad sam bila klinka umela sam da svoju zelju da se bavim necim, pred roditeljima branim tezom “Kad se hoce, sve se moze!”. I danas mogu da tvrdim isto, samo sto sam vremenom naucila da nije bas sve uvek lako, i da dostizanje nekog cilja zavisi od toga koliko smo sposobni da se regenerisemo nakon eventualnih lomova na, cesto, trnovitim putevima do istog. Itd., itd.,…
    Da skratim pricu…
    PRIORITETI! – To mi je ostalo u pameti jos pre nekoliko godina od strane jednog mog direktora, koji mi je to ponavljao kad god bih uletela u haos sa svim obavezama i odgovornostima koje je umeo da mi natovari. I beskrajno mu hvala zbog toga!
    Ne kazem, i danas uhvatim sebe kako me ponese ludilo ali onda “povucem rucnu”, pa redom, jedno po jedno, prateci LISTU PRIORITETA.
    Sad se trudim da usavrsim tehniku “ubijanja dve ili vise muva jednim potezim” :)
    Sve ovo se, naravno, moze smestiti u razlicite kontekste.

    [Reply]

  4. Sonja 17 November 2010 at 00:20 #

    Odlaganje za sutra je svakako bolest danasnjice, ali sam se ja na to nekako navikla i shvatila da ne treba da se nerviram. Mene ubi jedna druga stvar – i kada uspem da uhvatim 5 minuta slobodno u toku dana osecam grizu savest ako samo sedim i nista ne radim. Onda se od silnog zbunjenog stanja slobode brzo uhvatim za internet ili za mobilni, pa makar zbog partije sudoku-a…Totalno strasno, ali vise jednostavno ne umem da se dosadjujem, kao da je na neki smesni nacin dosada postala luksuz! A to da nemamo vremena, samo se setim filma Dark city i tipova koji premestaju grad svako vece i prave jedan isti dan – uzas! Koliko smo zaista daleko od toga…

    [Reply]

  5. Verkić 17 November 2010 at 02:33 #

    Sjajan tekst kao i uvek!
    Kad razmišljam o prokrastinaciji moram jedno da kažem.
    Jedino što odlažem u životu je nešto u šta ne verujem a negde u dubini duše mislim da bi morala pokušati uraditi. Sve drugo, ono u šta sam sigurna da mogu i znam, radim zaista istog momenta bez bilo kakvog odugovlačenja.
    Možda grešim, možda bi ponekad morala isprobati i ono u šta sumnjam……ali ne mogu sebe ubediti.

    [Reply]

  6. […] je užasno zarazna stvar. Više o prokrastinaciji možete pročitati kod Ivana […]

  7. Kelli 30 April 2016 at 01:01 #

    Do not use Fioricet if you have applied an MAO inhibitor these as isocarboxazid (Marplan), phenelzine (Nardil), rasagiline (Azilect), selegiline (Eldepryl, Emsam), or trcyplanyromine (Parnate) in the previous 14 days. .

    [Reply]

  8. car insurance rate 5 June 2016 at 11:43 #

    This addition has already proven to be so helpful. Finally a meaningful method of seeing your "share" of click throughs for a particular query. I wonder how the new 3 column look to Google will affect everything…

    [Reply]

  9. I’m definitely a gloss girl myself, but nothing beats the color saturation and payoff of a lipstick. Who am I kidding? I love ALL things lip! I think you would look chic and elegant with a poppy lip. If you try it promise to post pics!

    [Reply]

  10. Basia , takie wspomnienia bezcenne, a tacy dziadkowie to skarb:))a chleb pierwszy sort i zdjęcie też p.s czy wy się z Moniką zmówiłyście ,żeby w jednej chwili alcie kusić dwoma chlebami?

    [Reply]

  11. kredit online privatkredit telefonnummer 21 January 2017 at 17:52 #

    As Charlie Sheen says, this article is “WINNING!”

    [Reply]

  12. http://www.jazzitupproductions.com/ 15 February 2017 at 18:12 #

    pix în Pilif: deci daca unu' e imbracat in politai,zice ca e politai – Nu, dar dacă e îmbracat în poliÈ›ai, zice că e poliÈ›ai, are legitimaÈ›ie de poliÈ›ai, când merge la secÈ›ie poliÈ›aii ceilalÈ›i îl recunosc ca poliÈ›ai, cel mai probabil e poliÈ›ai. (Te-ai prins de analogii? Ca dacă nu, îți explic.)

    [Reply]

  13. Bojana 24 February 2017 at 10:13 #

    Pohvale za tekst, pre svega.
    Bas ovako je i potrebno procitati da prevaidjemo “sve me mrzi” fazu. Tj. nije dovoljno, ali pozeljno.

    Pozdrav!

    [Reply]

  14. magret james 29 May 2017 at 03:40 #

    pozdrav,
    Trebate hitnu kredit? Vi ste u dugovima imate loše kredit? Vi ste odbijen od strane banke da je preciznost predloženi za inicijativu za povlasticu ?, Dajemo kredite kako bi ljudi bez obzira na njihovu lošem / loše kreditne rezultat. Nosszna dupleks pozadina uvjerenje uvjerenje da je riječ o dugu praksu sam prazna praksa u odnosu na njegovu sreću, i porez od 2% za prstenastih pojedince, tvrtke .. Naš kredit program koji se odvija i potvrđena, neposredna polje je natrag œOur otisak saziva, 100% garancija za kupce koji imaju zajamčena usluga. Za kontakt informacije, molimo kontaktirajte nas na e-mail: (MAGRETJAMES321@GMAIL.COM) i dobiti kredit danas.
    MRS. Magret James MD / CEO
    E-mail: (MAGRETJAMES321@GMAIL.COM)

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači