Drugačije

Kilogrami ne padaju, i mada sam oborio još jedan procenat masti (sada sam na 28), još uvek mi je krivo da nisam uspeo da dođem u dvocifrenu kilažu. Mnogi kažu “Dosta je, nemoj više“, pretežno stariji, ali ja želim da dođem do tih nekih cifara od 85, pa da imam 5-6 fore do 91kg što je maksimum neki koji sam zacrtao.

Kada sam završio sa Mozart dijetom od prošle nedelje učinio sam sve kako bih skinuo dovoljno kilograma, povećao sam količinu vežbi, radio neke nove super vežbe za leđa i vrat, koje se preporučuju ljudima koji rade u sedećem položaju i slično, ali nisam oslabio, nisam, jer se ne slabi uvek u kilogramima i ja sam ove nedelje istopio masti, ali nisam skinuo kilograme. Oslabio sam, ali drugačije. Tako isto, večeras sam gotovo odustao od pisanja teksta, jer nemam inspiraciju, ali sam odlučio da nešto uradim drugačije, da promenim rutinu.

Drugačije, drugačije, drugačije. Tri puta. Profesorka srpskog iz srednje škole mi je jednom dala slabiju ocenu jer sam u jednom pismenom zadatku svaku novu rečenicu započinjao na isti način. Nije shvatila, ali vi već hoćete. Zašto navodim “drugačije“? Zato što se u proteklih par nedelja desio niz situacija koje su me navele na razmišljanje. Prvo je Apple na svojoj konferenciji za “developere” objavio novi iPhone, predstavljajući niz novih tehnoloških dostignuća. Naravno, jedna od vrhunskih inovacija dočekanih mentalnom ekstazom prisutnih fanova je bila nova antena, koja je smeštena u rubu telefona. Sve je dočekano sa oduševljenjem i konačno je Apple prodao veliki broj novih telefona istog dana kada su pušteni u prodaju.  Apple to dobro radi, već godinama. Ali ovog puta je doživeo problem. Naime, kada se na određeni način drži telefon, signal pada i telefon postaje potpuno neupotrebljiv. Apple je izašao sa saopštenjem da korisnici “pogrešno drže telefon”, što je tek izazvalo salvu smehotresnih komentara na Internetu. Naravno, druga opcija je bila kupovina specijalne futrole koja bi neutralisala problem, ali je bilo evidentno da je Apple napravio grešku, jer nije predvideo kako korisnici drže telefon.

I zašto ja sad smaram sa tehno problemima na ovom blogu? Pa evo – devetog jula se navršava pet meseci kako sam započeo sve ovo. Nadam se da ću do tada biti “dvocifren”, ali analiziram koliko stvari koje sam smatrao za standardne navike, sada radim drugačije.

  • Budim se ranije
  • Doručkujem
  • Pijem čaj (a nisam bolestan)
  • Ne unosim u sebe slatko, gazirano, testa, svinjsko meso
  • Jedem više voća (što je pomak, jer nisam jeo uopšte)
  • Uživam u komplimentima
  • Radije prihvatam nove zadatke na poslu
  • Osećam se bolje, a ne umorno
  • Retko šta me mrzi (prokrastinacija je još uvek prisutna)

Mnogo stvari radim drugačije. Jako mnogo. Danas me je Doktorka zamolila / preporučila / prepisala mi, da pre svakog obroka popijem čašu vode, a tokom obroka još jednu. Bilo mi je simpatično. Pre par meseci me je posetio prijatelj, kojeg sam spominjao, koji je oslabio sa 160 na 80 kg. Tada mi je rekao kako je on išao u običnu bolnicu kod nutricioniste, kako je dobio program od pet obroka, količine hrane i tip koji treba da unosi, sistem ishrane sa pijenjem vode i slično. Pričao je o krizama koje je imao, i koliko mu je teško bilo, koliko je propatio tokom perioda od dve godine koliko mu je bilo potrebno da oslabi. Uspeo je. Ali nagla promena je bila to što mu je smetalo. Upravo o tome jako mnogo razmišljam danas. Da li bih odavno odustao da sam imao naglu promenu, koja bi donosila rezultate, ali zahtevala veliku žrtvu. Pre šest meseci ne bih mogao da zamislim da se budim ranije, da doručkujem jednu hrenovku (čemu onda doručak?), da imam pet obroka, da mogu da ostanem budan bez Guarane, da mogu da držim dijetu, a da nemam problema i kriza. Ne bih mogao. Ali sam menjao navike. Radio sam stvari drugačije, jednu po jednu.

Shvatio sam koliko je bitno upravo to, raditi stvari drugačije, ali ne naglo i odjednom. Lako je reći šta ne valja u životu, i kakva je ishrana ispravna. Ali je jako teško to i postići, jako je lako nekome reći da nešto radi pogrešno, ali je jako teško naučiti ga da nešto radi drugačije, ako je čitavog života navikao na jedan, određeni način.

Zato savet za ovu nedelju. Uradite nešto, što nikad niste uradili, uradite nešto drugačije, i recite kako vam deluje život kada neke stvari uradite drugačije. Napišite u komentaru šta ste to uradili. Samo jednu stvar, toliko je dovoljno… Za početak…


• Prethodni tekst: Mozart dijeta

• Sledeći tekst: Dvocifren konačno

8 komentara na “Drugačije”

  1. NS 6 July 2010 at 22:31 #

    Pa da probijem onda led i uradim nešto drugačije… :-) Ja sam inače prilično introvertna osoba i ne volim da govorim o sebi i svojim problemima, ali ću sada poslušati tvoj savet i napisaću nešto o sebi i o tome kako sam doživeo ovaj tvoj blog i kako je on delovao na mene.

    Počeo sam da čitam tvoje postove od samog početka, čak sam ti i postavio par pitanja u vezi cene tretmana, spiska namirnica koje ti je Doktorka prepisala itd. U početku sam te čitao iz radoznalosti, jer i ja patim od istih problema kao i ti kad si bio na početku ovog programa. Međutim, svakim tvojim novim tekstom, u meni se budila želja da i ja promenim nešto u svom životu… Nije da to ranije nisam pokušavao, ali nikad nisam dovoljno istrajao i uvek mi se sve na kraju još i pogoršalo… Sada sam rešio da se poput tebe, malo uozbiljim i polako počnem da menjam svoje navike…

    Inače, imam skoro 30 godina, takođe sam Vojvođanin (lepo si objasnio šta to znači u kontekstu hrane :-)) i od malena patim od viška kilograma, mada se to na meni ne vidi baš preterano. Mislim, vidi se, jesam bucmast, ali ne kao sumo rvač i po izgledu mi nikad niko ne bi rekao da imam oko 125 kg. Visok sam oko 176 cm. Sve ove brojke su približne, jer se nisam merio već godinama.

    Držao sam razne dijete, ali se uvek pojavio jo-jo efekat i “dijetu” sam uvek završavao sa nekoliko kilograma više…

    Kada si počeo da pišeš o svom novom načinu ishrane i kada si spomenuo šok terapiju sa kupusom i jogurtom, rešio sam da i ja probam taj recept. Skuvao sam kupus sa paradajzom i jeo sam to dva dana. Treći dan sam napravio salatu od kupusa i jeo sam samo to. I tako je sve krenulo…

    Znam da ovo što sad radim nije preporučeno od strane nutricioniste (nemam sad para za to), znam i da nije baš najzdravije što na svoju ruku pravim sebi dijetu, ali je neka promena ipak nastupila.

    Već skoro 3 meseca, 70% moje ishrane se sastoji od kupusa i drugih salata (krastavaca, paradajza…), hleb sam skroz izbacio iz jelovnika, slatko takođe (koliko-toliko), smanjio sam gazirane sokove, od mlečnih proizvoda pijem samo jogurt itd. Preko nedelje živim na ovakvom meniju, a vikendom se malo opustim, zbog porodičnog ručka sa roditeljima itd., ali ne previše. Jedem češće, ali manje, i sve više pazim na to šta unosim u svoj organizam. Nisam tako precizan kao ti, ali polako, nigde ne žurim, ovu promenu hoću da izvedem do kraja, i idem korak po korak…

    Kao što sam rekao, nemam vagu pa se nisam merio, ali izgleda da sam ipak malo oslabio, jer su mi mnogi rekli da bolje izgledam, čak me je jedna poznanica zaustavila na ulici i pitala me kako sam uspeo tako lepo da smršam. Naravno, komplimenti mi prijaju, ali ja znam da imam još mnogo posla do koliko-toliko normalne linije. Svestan sam da nikad neću biti mršav, niti to želim, ali hoću da izgledam makar pristojno.

    Za ova tri meseca, smanjio sam konfekcijski broj sa 3XL na 2XL i po mojoj proceni, oslabio sam oko 10-15 kilograma. Napomenuo bih još i to da sam kupio sebi neke sprave za vežbanje, tako da sam i fizički aktivniji, a pored toga svakodnevno prepešačim oko 3-5 kilometara. Verujem da mi je i to dosta pomoglo u skidanju viška telesne mase.

    Znam da je ovo sve amaterski u odnosu na tebe, ali meni ipak puno znači jer sam počeo da menjam neke stvari u svom životu (a ova stvar sa viškom kilograma me najviše muči od svega), i obećao sam sebi da ću istrajati i da ću vremenom potražiti i savet stručnog lica, kako bih na pravilan način regulisao svoju telesnu težinu. Ovaj eksperiment smatram kao uvertiru za taj proces, makar da mi bude lakše kad budem krenuo sa tretmanom, da mi ta promena ne bude suviše nagla i ne padne suviše teško, kao tebi na početku.

    U svakom slučaju, hvala ti što si me inspirisao i želim ti sve ono što i ti želiš sebi… :-)

    Svako dobro!

    [Reply]

  2. deda 7 July 2010 at 16:36 #

    Da bi se pokrenula lavina treba pokrenuti male delove koji je čine.Ti si to pokrenuo,BRAVO !

    [Reply]

  3. Debeljuca 7 July 2010 at 18:17 #

    @NS Covece, ovakve sto si ti napisao mene jos vise ubedjuje da radim pravu stvar. Hvala!

    [Reply]

  4. David Darko 7 July 2010 at 18:57 #

    Debeljuco, odličan ti je ovaj tekst.:D Moram da priznam da sam se danas prvi put susreo sa ovim blogom. Sve ovo me je podsetilo na dijetu koju sam držao pre deset godina.

    Tada sam imao 105 kg, krenuo u teretanu, vozio bicikl, ali nisam napravio veliki pomak sve dok nisam potpuno izbacio hleb iz ishrane, počeo da preskačem večeru ili da večeram samo povrće, ili češće voće. Naravno, tu je uslov bio i raniji odlazak na spavanje.

    Za veoma kratko vreme, ja sam sišao na 90 kg. Dijetu sam nastavio i dalje da primenjujem, a prestao sam da odlazim u teretanu. Naredne godine sam imao svega 83 kg i tada sam već izgledao pomalo anoreksično, ali sam mogao da se uvučem u svaku odeću koju poželim. :D

    Izdržao sam još godinu dana. Sredinom 2002. godine sam prestao da primenjujem ovu dijetu i od tada sam počeo polako da dodajem kilograme. Povremeno bih pokušavao da se vratim starom režimu ishrane, bez hleba, i sa puno voća, ali to nikada nije trajalo duže od par nedelja, a bilo je sve više obaveza, što kod kuće, što na fakultetu. Nisam mogao da spremam ispite i istovremeno da razmišljam šta sam poslednje jeo, koliko, i kada ću ponovo jesti. Srž dijete jeste da se jede više puta dnevno i da obroci budu što manji. Ja to više nisam mogao da ispratim, a i sve kasnije sam odlazio na spavanje.

    Danas imam oko 120 kg, možda čak i 125. Ta težina variria, a nekad se spusti do 115 kg. Pre dve godine sam imao 0d 110 do 113 kg konstantno jer sam čitavo leto vozio bicikl, svakodnevno, i tu sam stekao dobru kondiciju.

    Ponekad se pitam zašto se brže ne gojim, s obzirom da nekad jedem baš preterano, ali mogu da zahvalim sebi što sam još uvek fizički aktivan. Ne bih voleo da stignem do 130 kg, a svakako bih voleo da se spustim na 95 kg. Po mom mišljenu, to je moja idealna težina.

    Jedan od mojih prijatelja je prošle godine radio nekakav test intolerancije (valjda se tako zove). Na osnovu njegove krvne grupe, doktori i nutricionisti su mu odredili koje namirnice sme, a koje ne sme nikako da konzumira. Mislim da je smršao 20 kg sa tendencijom daljeg mršavljenja.

    [Reply]

  5. […] Reakcije na ovaj blog i samu tematiku uspešnog vođenja dijete možete npr.  pročitati na ovom i ovom forumu, na FB stranici bloga Debeljuca.com, kao i u komentarima na samom blogu. […]

  6. Marija 12 December 2010 at 00:44 #

    Za početak već sam večeras uradila nešto drugačije-u sred renoviranja kuhinje i velikog spremanja napravila sam “kratku” pauzu i sela za kompjuter da konačno pogledam “debeljucu”. To je bilo u 20,00 časova, pauza i dalje traje. Inače nisam mogla opušteno da sedim dok je nered oko mene.
    Čitanje ovih divnih tekstova me je toliko opustilo da nezavršenu kuhinju ni ne primećujem (do sutra)

    [Reply]

  7. milka 27 January 2011 at 14:18 #

    kod mene je slicno kao i kod tvog kolege.isla sam u DZ kod nutricioniste,dobila program od 16obroka, kolicine hrane i tip koji treba da unosem,naravno uz pijenje vode i hodanje od 60 minuta. pocetak je bio obecavajuci,sa 106 kg spala sam na 93 i tada je nastupila kriza.koliko prijekora,koliko patnje,koliko jada u mojoj duši se skupilo,to znam samo ja.sretna sam sto sam vjerovala u sebe pa sam uspjela da izadjem iz krize i ponovo krenem ali sada od 96kg.
    sem ovog ponudjenog programa ishrane,nisam dobila nista koa sok terapiju,neko osvjezenje u dijeti,neku promjenu.zato mi se dopada dijeta tvoje doktorke.
    malo me buni što nikad nije ni pokušala nešto da promjeni iako sam ja na tome insistirala.bar da jelovnik uskladi sa godisnjim dobom.

    [Reply]

  8. Tash 21 June 2011 at 12:59 #

    1. Pijem čaj (a nisam bolestan) – i meni se to dešava po prvi put u životu.

    2. Radio sam stvari drugačije, jednu po jednu. – E, to je ono što i ja pokušavam u posljednje vrijeme. Sad već mogu da kažem i da uspijevam – neke stvari sam promijenila. Međutim, nije džaba rečeno da ako želiš da stvoriš naviku – moraš to da radiš oko tri mjeseca – i to jeste tako! Ta tri mjeseca jesu ključna – tu volja prolazi teške ispite, važno je izdržati!

    Vidim i među ljudima koji komentarišu kako već ima nekih pomaka i kod njih :D i to je divno!

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači