Dobra godina

Vidim da volite da čitate tokom praznika. Pa da završimo prethodnu i započnemo novu godinu. Ovo je bila jedna izrazito dobra godina. Ostavimo sa strane krizu i sve u paketu, stvarno je bila dobra. Ne mogu da se u ovom trenutku ne setim filma “Dobra godina”  koji jako dobro prenosi ono o čemu želim danas da pišem, o prioritetima u životu i koliko su neki prioriteti samo prividni.

Nesreće menjaju prioritete

Verovatno znate one trenutke u životu kada sve ostalo organizujete oko njih. Dva dana pred 2010. jedan od mojih najboljih prijatelja dobio je sina. Bili smo svi jako srećni zbog toga, on je sa nama i sa još jednim drugarom proslavio Novu dok mu je žena bila u porodilištu, bili smo uz njih kada su izašli, prvi odlazak u stan i slično. Tako su ovog 30. decembra, organizovali i prvi rođendan malenom. Taj datum je postao, tokom decembra, dan oko kojeg se organizujemo. Prvo sam čekao da vidim da li ćemo raditi poslednji dan uopšte. Čekali smo da vidimo da li će biti nekih kombinacija za proslavu u Vršcu, ili u Beogradu, već godinama slavimo u toplini svog doma, ali ako se pojavi ponuda koju je teško odbiti, ne držimo se svog plana striktno. Na poslu se nije baš ni znalo da li radimo tog poslednjeg dana, kao što rekoh, ispostavilo se da da, skraćeno, ali da mogu da uzmem slobodan dan ako je potrebno. Volim da štedim slobodne dane pa mi nije logično bilo da uzmem slobodan dan za dan kada ćemo u svakom slučaju raditi skraćeno. Nije se pojavila nikakva ponuda iz Vršca, pa smo prionuli planiranju Nove godine za dvoje. Plan je bio veoma lepo razrađen.

  • Kupili smo poklon malenom i mojima da o istom trošku čestitamo njima Novu
  • Kupili smo sve što je potrebno za doček
  • Ostavili smo suhomesnato u amanet mom matorom da nam nabavi
  • Ostavili smo vino da kupimo u fabričkom diskontu u Vršcu jer je mnogo jeftinije
  • Pred kraj godine sam malo presušio finansijski pa sam znao da ću moći od mojih da računam na malu podršku
  • Vratim se sa posla, obučem novu košulju koju mi je moja draga kupila i sako, promenim cipele i krećemo
  • Odemo do Vršca na rođendan, traje do devet, posle odemo do mojih, vratimo se uveče, odradim 31. i dočekamo novu.

Idealno zar ne? Tog tridesetog sam došao kući i moja draga, blago bolešljiva, nije bila spremna. Ona je obično spremna kad god negde idemo i nije mirisalo na dobro. Ja sam bio poprilično umoran i bilo je jako hladno. Ipak nekako se organizujemo i krećemo. Sedam u kola i gledam nivo benzina, rešavam da posle mosta sipam gorivo, da ne odem na obližnju pumpu. Ipak, celim putem do mosta, u stomaku mi nešto “radi”. Da li da se vratimo? Da nazovem drugara da mu objasnim da nismo baš za žurku, ali glupo je, a imam još toliko stvari da uradim, treba mi sve to što imam u planu. Vezan sam, ali sam pogužvao novu košulju i sako i dobijam kritike, razmišljam se da se odvežem “do pumpe” i da se onda tamo lepo sredim, ali ipak ostajem vezan.

Na mostu je gužva, svi su krenuli negde. Saobraćaj je usporen i kolona se formira. Zaustavljam se na kraju kolone, slabo osvetljene. Sve se dešava u sekundi. Vidim auto koji se približava prevelikom brzinom, vidim da se auto ispred mene dovoljno odmakao, ali da ja nemam vremena za reakciju. Puštam kočnicu i izbacujem iz brzine. Čuje se udarac, odbacuje nas desetak metara i tek onda pritiskam kočnicu. Moja draga kaže da sam uvek u nedefinisanim situacijama nervozan, ali da sam kada se nešto loše desi veoma trezven i bez nerviranja gledam šta dalje. Izašao sam iz auta. BWM pančevačkih tablica mi je razvalio ceo zadnji deo auta, branik visi, razbijeno štop svetlo, deo lonca auspuha visi… Smrzavam se jer sam u letnjim cipelama i sakou, sva sreća pa sam kapu poneo, još sam dobio komentar da mi se super uklapa u stajling.

  • Pozovem miliciju, kažem gde smo, nema povređenih i slično
  • Pozovem drugara, kažem ne dolazimo, on razume, sve u redu
  • Pozovem matorog, kažem da ne dolazimo, i on razume, podeli mi par saveta šta posle sudara (prvi mi je put), sve u redu
  • Nazovem drugara koji živi preko mosta, kažem mu da ću verovatno da pošaljem moju dragu kod njega da se ne smrzava, on je kući, sve u redu
  • Čekamo miliciju, dolazi posle pola sata specijalna neka ekipa, samo da raščisti saobraćaj
  • Dogovaramo se da ćemo da potpišemo onaj obrazac jer šteta nije velika, oni odlaze
  • Odlazim kod drugara, kod kojeg me čeka moja draga
  • Vraćam se nazad u stan

Stvarno se izvinjavam svima koji su primorani ovo da čitaju, ali izbacivanje detalja je nemoguće. Juče sam odvezao auto u servis, pre toga sam prošao milion telefonskih poziva, odlazak u osiguranje na procenu štete. Nismo povređeni, nećemo imati auto u operativnom stanju kada se sve sabere oko dve nedelje, totalno su nam poremećeni planovi. Dugo sam sedeo i razmišljao o prethodnim godinama svog života o tome koliko nesreće menjaju prioritete.

Onda u svojim planovima imamo potpuno novu kategoriju pitanja. “Da li je to stvarno bitno?”

  • Da li su ljudi u Kraljevu imali neodložne obaveze sutradan, posle noći kada se desio zemljotres?
  • Da li su ljudi koji su izginuli u brojnim saobraćajnim nesrećama poslednjih godina imali toliko veliki razlog da žure?
  • Da li su ljudi zavejani na aerodromima imali bitne sastanke na koje su morali da stignu?

Često imamo planove koji su vezani za reč “moramo”. Da li stvarno moramo? Ostavljam vama da razmišljate o tome kada se zapitate da li je sve ono što vas preplavi od obaveza baš stvarno moranje.

Posle godinu dana…

Prošlu novu smo, igrom slučaja, baš dočekali sa dvojicom aktera prethodne priče. Mi smo bili u toplini svog doma, drugar koji je dobio dete prethodnog dana u nedostatku supruge koja je bila opravdano odsutna u porodilištu, nije imao sa kim, a drugar koji živi “preko mosta” nije se organizovao do poslednjeg trenutka pa je i on upao u kombinaciju sa nama. Te noći je nastala slika u koju sam dugo gledao. Preko 130 kilograma, u tridesetoj godini. To nije bila slika na koju sam bio ponosan. Dok smo ove godine dočekivali novu, rešio sam da uradim sliku iz sličnog ugla i da ukradem sebe sa prethodne i da ih namontiram da nazdravljamo jedan drugome. Sinoć sam uradio montažu i proveo sam negde oko 24 sata gledajući sliku. Dva čoveka, realno, sa razmakom od godinu dana. Ne sviđa mi se (u nekim drugim stvarima)  ni trenutna verzija sebe, ali je to drugi deo posla.

Zadovoljan sam onim što sam postigao, prvenstveno na nivou energije, izdržljivosti i motivacije. Zadovoljan sam jer ne razmišljam o zdravstvenim implikacijama gojaznog života. Jedna od mojih sestara mi je rekla da sam bio mnogo srećniji dok sam bio debeo. Da joj se ne sviđa nova verzija. U staroj verziji, to je delimično i bila maska, gojazni ljudi se trude da se dopadnu drugima, jer shvataju svoje minuse pa žele da na drugim poljima dobiju poene.

Shvatam da sam mnogo namršteniji, zabrinutiji i ozbiljniji sada, ali splet svih tih okolnosti zapravo nameće novi projekat koji mi je na listi. Ja sam srećan zbog svega što sam uradio prošle godine. Kako i ne bih bio. Ali ja nisam srećan u potpunosti sa onim što sam sada. Kada sam razgovarao sa Doktorkom o svojim problemima da finalno završim svoj put, poslednja stavka u mom putu je zapravo završetak tog puta. Da li se ja plašim novog sebe? Da li se plašim da izađem iz svih izgovora koje imam tokom gojaznosti? Da li sam spreman da upoznam novu verziju sebe? Koje su to stvari koje me stvarno čine srećnim i šta sam sve u stanju da učinim da bih se fokusirao na njih?

Biti srećan nije toliko apstraktno. Može biti. Svi žele pored zdravlja i blagostanja “puno sreće” za novu godinu, ali šta to stvarno znači? Da li je srećniji onaj koji ima puno novca i provodi ceo dan na poslu ili onaj koji nema toliko, ali slobodno vreme provodi kvalitetno sa svojom porodicom, odvaja vreme da ode na pecanje (na primer) jer ga to ispunjava i čini srećnim? Mislim da će se definitivno definicija bogatstva od onog “imati puno novca” promeniti u “imati dovoljno novca i vremena da činiš stvari koje te ispunjavaju”. Što bi rekao Tim Feris u knjizi koju čitam “Šta će ti puno novca kad odeš u penziju? Tad je kasno.”

Moj plan za 2011 se svodi na samo dve stavke:

  • Upoznati sebe, novu verziju
  • Činiti stvari koje me čine srećnim

Preporuke

Moj deda mraz takođe ima problem u organizaciji vremena. Prvo mi je poslao poruku da sam izabran za motivatora godine na sajtu Trcanje.rs, onda je moja draga okitila stan i poklonila mi fantastičnu košulju u kojoj izgledam jako zgodno, par dana ranije (jer smo smatrali da mi je potrebna ranije). Posle dočeka Nove, u istom danu sam gledajući novi PC Press, u preporukama sajtova, video da je moj stari prijatelj Ladislav Struharik preporučio ovaj blog za čitanje. Kada sam došao kući video sam da je DedaBor napisao jednu od najlepših preporuka ovog bloga. Ništa lošije, iste večeri, Ivan Minić administrator najvećeg foruma u Srbiji je uradio isto, preporučio svojoj zajednici. Bio sam presrećan. Bez lažne skromnosti. Dobiti takvu preporuku za svoj rad je prava stvar.

Zato bih voleo da i od vas zatražim nešto ovde, za Novu godinu. Da malo češće i više komentarišete. Već neko vreme primećujem, ne samo ovde, da se količina komentara na blogovima rapidno smanjuje. Komentari čine autore srećnim. Svaki put kada pročitate nešto što vredi, probajte da to pokažete. Namerno sam promenio dole ispod ono što stvarno mislim o komentarima, svaki put se nasmejem kada čujem tu konstrukciju – “Ostavite komentar – vas ništa ne košta, a meni (autoru) puno znači”.


• Prethodni tekst: Ja sam srećan – poslednji tekst

• Sledeći tekst: Resetovanje samog sebe

39 komentara na “Dobra godina”

  1. Marko 6 January 2011 at 11:44 #

    Svaka čast! Za mene si pobednik 2010. godine. Samo nastavi tako.

    [Reply]

  2. anja 6 January 2011 at 11:47 #

    Cim sam otvorila ovaj post, par minuta sam gledala u fotku. Po frizuri sam prepoznala da si to ti :)
    Svaka cast, zaista. Rezultat je odlican, a i ideja da proces mrsavljenja bude javan. Tako si verovatno uvek u glavi imao i to da ne smes da budes quitter, sto je veliki pokretac u ljudskom mozgu.
    Pisala san to vec ovde, ja sam za poslednjih godinu i po dana skinula 15ak kg. Tacnije, godinu dana sam skidala, a poslednjih sest meseci odrzavam kilazu i to je jedan od razloga zasto 2010. smatram fantasticnom godinom za mene.

    Sto se dela sa srecom tice, ja volim ljudima da je pozelim kada god im nesto cestitam, a ostavljam im naravno prostor da oni u to “uglave” upravo ono sto oni smatraju najvaznijim za srecu, a ne puko izbegavanje nesrece ili uklapanje u kalupe koje su napravili drugi.

    Tako i tebi zelim mnogo mnogo srece u godini koja je tek pocela, kao i onima koje dolaze ;)

    [Reply]

  3. Biberlee 6 January 2011 at 11:49 #

    Evo, da i ja ostavim prvi komentar! Prije svega da ti poželim sretnu novu 2011 i da u njoj budeš mnogo sretniji! Makar to značilo i da se ne bojiš biti sretan. Uvijek zbog nečeg brinemo, nekad se brinemo što nemamo zbog čega da brinemo :) i tako ukrug. Barem ja. I zato mi tvoji postovi dođu kao inspiracija, da se zapitam – šta je zapravo bitno? Ova montaža je zaista fascinantna, pogotovo onima koji te vide svaki dan pa se polagano privikavaju a ovakva uporedba baš pokazuje koliko si napredovao i koliko čovjek može postići kad odluči.

    [Reply]

  4. Marija 6 January 2011 at 11:54 #

    Ivane, licni primer je najefektivniji. Nadam se da cu skupiti dovoljno samopouzdanja da se uzdignem iz pepela i, poput tebe, na kraju ove godine moci da konstatujem da je to bila dobra godina.
    Hvala ti na inspiraciji. :-)

    [Reply]

  5. alexandra 6 January 2011 at 11:54 #

    Postovani,evo mog komentara.Vas tekst je odlican,ideja vam je odlicna…..potrebna mi je motivacija pa pokusavam da je dobijem citajuci vase blogove….volela bi da me na moj mail obavestavate o novim testovima

    [Reply]

  6. […] This post was mentioned on Twitter by Zoran Torbica and others. Zoran Torbica said: Zasluzen RT @debeljucacom: Prvi post ove godine! // Dobra godina http://t.co/XZ2Iv27 […]

  7. bednopiskaralo 6 January 2011 at 12:19 #

    Znaš i sam da nemaš razloga da budeš nesrećan i nezadovoljan, naprotiv. Ali, sve je to deo našeg razvoja i odrastanja. Meni su bile potrebne godine da naučim da se radujem što je lep dan, telefonskom pozivu, tome što mi je dete lepo spavalo. I još učim.
    Svako dobro

    [Reply]

  8. Monika 6 January 2011 at 12:21 #

    Jučer sam pronašla ovaj inspirativni blog i oduševljena sam. Oduševljena tvojim rećima, mislima, tvojim dostignućima… Počela sam da čitam tvoju priču od početka, trenutačno sam na 18.4.2010. i svaki tekst, koji pročitam, budi u meni energiju, da promenim i nešto kod sebe. Hvala ti na ovome! Lepi pozdrav iz Slovenije.

    [Reply]

  9. BabaStraja 6 January 2011 at 12:27 #

    Moram priznati da ni meni nikad nije bilo jasno zašto ljudi poistovećuju zadovoljstvo sobom i sreću. (Iako teško da sa mojih 20 godina mogu da sumiram svoje životno iskustvo) Živim život verujući da uvek mogu bolje. A kada pogledam iza sebe i vidim šta sam uradio, pa kako mogu biti išta manje osim srećan. :)

    Odličan tekst, sve pohvale i želim ti da u 2011. radiš više stvari koje te ispunjavaju i ne odustaneš od ličnog razvoja :)

    [Reply]

  10. Sandra Zmua 6 January 2011 at 12:29 #

    pa trebalo mi je jedno minut sigurno da shvatim da je u pitanju ista osoba na levoj i desnoj strani fotografije :)
    sve gledam i ne verujem, i onda dođem do kraja teksta, pa se vratim i aj, ok, prihvatiću, samo jer si napomenuo :)

    godinu dobrom ne čine odluke, nego dela – a ti si se ponajviše sebi dokazao svojim delima u prethodnoj, i zato bi morao biti ponosan na sebe.

    a prioriteti? shvatimo šta su tek kada nam ih nešto nasilno postavi na mesto koje zaslužuju, pisao si i ti već o tome
    “nikada nije pravo vreme” i nikada nije pravo mesto, i nikada nije ništa pravo – dok ne dođe neki zemljotres, poplava, požar, nesreća… nažalost, ali tako je.

    no, drago mi je da je ipak sve ispalo OK, i da opet možeš da kažeš sebi – ono je bila dobra godina..

    [Reply]

  11. Deda 6 January 2011 at 12:46 #

    Hehe, o komentarima pricam vec dve godine.
    Komentar sada biva ko osoba koja jemči, nedostizna u zemlji Srbiji gde sve reci odlaze u statuse i 140 karaktera. No nema veze.

    Srecna NG! Ocekujem u ovoj godini pored svih ohrabrujucih postova punih optimizma i jedan PEČAT na celu pricu, a onda nešto sasvim novo, neki novi projekti, neki novi poslovi, neki novi lepi rezutati!

    Ohrabrujuce je sto svakim danom sve veci broj ljudi koristi net u prave svrhe, pa me raduje cinjenica da se blogovi vise citaju.

    Ovaj blog je oaza koju treba redovno posecivati i okrepiti se svakim dolaskom!
    Sve najbolje tebi i porodici, puno zdravlja, srece i uspeha, iskrenih i lepih osmeha. Naravno i tvojim citaocima i fanovima!

    [Reply]

  12. Cica 6 January 2011 at 12:51 #

    Svaka cast!
    Budi i ostani srecan!
    I jos jedan komentar za srecu :)

    [Reply]

  13. Debeljuca 6 January 2011 at 13:48 #

    @marko hvala

    @anja pa to, mislim da je sreća postala univerzalna reč na čije pravo značenje se retko ko i osvrće više, eto to sam hteo da podsetim ljude, da se sete šta ih je poslednje usrećilo a da mogu da ponove bez problema.

    @biberlee Hvala na prvom! Nemoj da ostane na tome. Kontrast ovih fotogafija čak i nekome ko me je znao ranije i nekome ko me zna sada potpuno je čudan, a najinteresanntniji je nekome ko je stalno uz mene pa baš to, ne primećuje promenu.

    @marija nema na čemu, naravno, samo napred, javi kad zaškripi.

    @alexandra to danas više niko ne koristi zbog RSS-a i twittera, ali ću pogledati da to implementiram

    @angelina <3

    @monika dobrodošla, preporuči prijateljima, koliko je teško ljudima iz Slovenije da ovo čitaju, baš me interesuje?

    @straja – pa valjda zato što smatraju da je sreća samo kada su zadovoljni sobom? Odnosno, onda lako postaju nesrećni?

    @sandra – Pa kao i kod vina najbolje je setiti se dobre godine kad par komada prođe…

    @deda sad sam se zeznuo, ne znam da li su komentari zbog slike ili zbog poziva da se komentariše, ali definitivno mi je drago što ovde ima ovoliko komentara, čak ono, ja čitam komentare i kao klimam glavom, posle 10 komada skapiram da nisam odgovorio ni na jedan, toliko sam ispao iz štosa :D

    Btw, ti si pogrešio što si prosvetni radnik, trebalo je da budeš PR…

    @Cica – svaki se računa

    [Reply]

  14. Tanja 6 January 2011 at 14:34 #

    Biti srecan nije uopste apstraktno. Biti srecan je realno! Samo je stvar izbora, odluke, zelje, verovanja.

    Srecnu i uspesnu Novu godinu!
    Naravno, zelim Vam svima da u zdravlju, ljubavi i miru proslavite Badnje vece i bozicne praznike.

    [Reply]

  15. Deda 6 January 2011 at 14:36 #

    Neki divni ljudi me placaju da radim neke poslove PR-a na netu…
    Hvala sto i ti vidis odredjene stvari o kojima ne PRicam PReviše,lol :P

    [Reply]

  16. Debeljuca 6 January 2011 at 14:39 #

    @tanja da ali ponekad ljudi to ne shvataju, hteodoh reći da je sreća u malim stvarima.

    @deda hteo sam da napravim foru sa PR + osveta = PRosveta ali nisam uspeo da vežem ili napravim poentu

    [Reply]

  17. Deda 6 January 2011 at 14:41 #

    Hihihi, nema veze. Najveca fora je sto radim u PRosveti i to godinama, pored svih poslova koje sam radio i koje radim PRide!
    PRihvatam sve fore, osvete i fazone na svoj račun! :P

    [Reply]

  18. Ivan Minic 6 January 2011 at 15:03 #

    Dzemperi na romboide i te zemljane boje su totalno out :D

    [Reply]

  19. Srdjan Kanacki 6 January 2011 at 15:14 #

    Svaka cast, Ivane! Svaka cast!

    [Reply]

  20. Zmajeva 6 January 2011 at 15:28 #

    Svaka cast na ovom podvigu! :)
    Nadam se znas zasto se ljudi prejedaju- na taj nacin ublazavaju nagomilani emocionalni naboj tj. potiskuju ga. To sto si sada namrsteniji je logicno, jer nema uobicajenog ventila.
    Zelim ti sve najbolje u Novoj godini, da kreiras novog sebe, ne spolja,to si vec odradio, nego i iznutra. To je kljucno. :)

    [Reply]

  21. Draganita 6 January 2011 at 15:29 #

    Definitivno si najveci motivator, nema zezanja :) Samo tako nastavi! Sigurna sam da si isplanirao neke nove promene i napretke na raznim poljima za 2011. i zelim ti da ih sve ostvaris!

    [Reply]

  22. Jelena 6 January 2011 at 18:03 #

    Pod jedan nemoj se mnogo opterecivati..
    Neke saobracajne nesrece ce se uvek dogadjati, ludog klinca koji je ukrao auto tati za vikend niko ne moze da izbegne i koliko god se panicno drzali za volan i koliko god vozili sporo – nesto ce se desiti..
    Meni se desila situacija sa pijanim klincem, imala sam prednost, dala migavac i sve po propisima..ali on se stvorio i nista..samo mrak, lomljenje stakla i neki grozan bol..sledece sto znam da sam istrcala iz kola i histerisala klincu kojem nije nista bilo, ni ogrebotina..a posle mi je i bilo zao malog, on se vise istraumirao od mene nego od udesa :))

    Srecna nova godina i sve najlepse i nemoj mnogo da izazivate sudbinu, jedine zdravo i ostavite cigarete, pravite pauzu od kompa,radite manje-imajte vise novca i volite se :**

    [Reply]

  23. Marija 6 January 2011 at 19:03 #

    Prijatno i srećno Badnje veče želim svima od srca. Mir, ljubav, prijateljstvo, toleranciju, smeh, zdravlje, veselje i bogatu (niskokalričnu) trpezu.
    Ivane, najvažnije je da si ti zadovaljan i srećan onim što si postigao.
    Motivator godine zaista jesi, a preporuke koje su dali DedaBor i Ivan Minić si zaista zaslužio i treba da si ponosan.
    Tek kad nas zadesi neka nezgoda ili nesreća zapitamo se “da li smo to baš morali tada i tako?”
    Ali kad sve to prođe i slegne se mi nastavljamo po starom i opet sve “moramo”.
    Jednom prilikom sam razmišljala kako bi dan trebalo da traje 30 sati, uvek mi je falilo par sati za nešto. Dan traje baš toliko koliko treba, a mi moramo napraviti prioritete, šta treba (a ne mora)uraditi.
    Par dana pred Novu godinu ukrali su mi novčanik sa puno para i svim dokumentima u gradskom autobusu. Mislila sam da baš taj dan moram obaviti sve to što sam planirala, kupiti, platiti…I obično kad čujete da su nekome ukrali novčanik sa parama i dokumentima, prva reakcija je ”beš para, treba sad vaditi nove dokumente, treba ići na više mesta, čekati… Dokumenti su mi vraćeni polsa dva dana, ali pare…Rado bih išla od šaltera do šaltera i čekala u redu za nove dokumente samo da mi vrate pare!
    Mislim da je srećan čovek onaj koji je svestan ko je i šta je, svih svojih kvaliteta bez lažne skromnosti, svih svojih mana, koji nema masku i lažan osmeh pred drugima, onaj koji je ispunjen onim što čini i spreman da menja ono što mu ne godi.

    [Reply]

  24. Tanja 6 January 2011 at 22:21 #

    Srecna ti 2011. No pre svega cestitam ti na 2010. zelim ti da u ovoj godini napravis isti takav iskorak ka poboljsanju sebe kao i u prethodnoj. Da inspirises, najmanje duplo vise nas. Da odredjujes prave prioritete, uzivas u svakom dahu. Da se sa lepsom polovinom dopunjujes i nadahnjujes.

    [Reply]

  25. Tata 6 January 2011 at 22:44 #

    1. Srecna ti Nova godina, Badnje vece i sutra Bozic i zelim ti da prepoznas svoju srecu!
    2. Photoshop je cudo…:)
    3. Vise mi se svidja casa za vino desno.
    4. Ne svidja mi se odevna kombinacija levo…:)
    5. Sta si radio sa starim kosuljama?
    6. Covek desno ima topliji pogled.
    7. Covek levo ima u sebi neki nemir, ali i fokusiran pogled koji govori o odlucnosti!

    Keep on walking!…;)

    @Marija: Meni se to desilo pred godisnji (doduse ne u autobusu, a i nikad mi nisu vratili dokumenta)…:(:(

    [Reply]

  26. Debeljuca 7 January 2011 at 11:40 #

    @ivan – moram poraditi na stajlingu

    @srdjan – hvala

    @zmajeva – razumem delimično kako to funkcioniše, ali ne znam kako to pobediti na podsvesnom nivou

    @draganita – meni je i tvoje predavanje pomoglo da formulišem neke svoje priče

    @jelena – još jedna priča koja prikazuje koliko može loših stvari da se desi na koje uopšte ne utičemo

    @marija – pa ima tu malo i Marfija, uvek nam preostane ono što nas najviše smara

    @tanja – nadam se da će inspiracija doneti akciju kod onih koji čitaju

    @tata – poradiću na svemu

    [Reply]

  27. Dadica 7 January 2011 at 15:18 #

    Dugo sam gledala u sliku i nisam verovala svojim očima. Sve što imam da kažem je da sam zadivljena tvojom snagom da istrajes i načinom na koji pronalaziš motivaciju za dalje. Zaista fenomenalno!
    Neka ova godina bude dobra kao prošla, i bolja ako može. Neka se sve ideje sprovedu u delo.

    Znam da si ti izuzetna osoba i da ćeš pronaći način da ostvariš ono što si zacrtao za 2011.

    Srećno!

    [Reply]

  28. stela 8 January 2011 at 18:43 #

    Svaka cast!!! Pozitivan si, i u tvojim recima se oseca velika vera i upornost da istrajes da ides dalje, poguras stvari to je ono sto ja zelim celi zivot! Ali kad se samo razmislja, i sedi u mesto ne moze se nista! Vreme je za promene!

    [Reply]

  29. zorx 12 January 2011 at 09:40 #

    Svaka cast tebi! Meni se uopste ne cini da je covek desno. Samo su malo zatvorenije oci od sala na obrazima. Pa valjda to daje meca-dobric pogled.

    Nekako mi se cini da si ti sad u stanju da realno sagledas sebe i svoj zivot, i znas na cemu zelis da poradis, na cemu ne.Coveku desno se bas i ne vide crte lica od silnih obraza… To je moje misljenje. A i nekako kriterijumi za to sta je prihvatljivo a sta ne rastu kako kilogrami opadaju (da ne kazem obrnuto proporcionalni). Meni se cini da imas nekako sveobuhvatniju sliku o sebi. Kad se neko oslobodi onolikog tereta, nekako apetiti i ocekivanja se znatno povecaju.

    Ja sam naletela na jedan mnogo dobar tekst koji mi se za ovu temu cini bas prikladnim.
    Odusevljena sam i morala sam vise puta da ga procitam.

    http://rebtinstitute.org/blog/2010/11/15/self-acceptance/

    Srecna NG!

    [Reply]

  30. Zmajeva 12 January 2011 at 15:06 #

    “@zmajeva – razumem delimično kako to funkcioniše, ali ne znam kako to pobediti na podsvesnom nivou”

    Bavim se tom temom na mom blogu, bice i prakticnih vezbi, pa svrati. :)

    [Reply]

  31. Vesna 13 January 2011 at 17:39 #

    Ja potpisujem sto je rekao Tata.
    Kad si debeo imas jedan problem, kad si mrsav imas 101 :)

    [Reply]

  32. Darko 15 January 2011 at 15:49 #

    Mnogo opasnije izgledaš desno… :D Ali to se valjda ja tešim jer i sam imam koji kilogram viška… xD

    [Reply]

  33. Natasha 17 January 2011 at 12:26 #

    Apropo (ne)vaznih stvari: meni su se jako dobre i jako lose godine smenjivale poslednjih deset, i kad je losa, ja samo cekam dobru i kazem sebi da cu znati da je cenim, pa opet zaboravim na to – pojedu me svakodnevne budalastine.
    Ali sam na putu da to naucim, ne zbog losih godina, nego kad cujem neke STVARNO stravicne price koje coveku zivot uniste(nekom poznatom je dete jako bolesno, i te uzasne uzasne stvari) i pomislim – idiote, a sta tebi fali?!

    eto, ako imate srece da ne dozivljavate tako nesto – “a sta vama fali?”

    [Reply]

  34. zorx 17 January 2011 at 12:57 #

    Ja se uopste ne slazem sa Natashom. To mi lici na ono “…a deca gladuju u Africi”. To sigurno jeste tacno, ali nema veze sa mojim zivotom. Pomaze da znas da ipak imas srece u nekim segmentima zivota, ali ne znaci da ce moj zivot postati bolji samo zato sto je drugima gore. Je l’ to znaci da ja nemam prava da budem tuzna, ili da mi bude los period u zivotu zato sto je necije dete bolesno? Svako ima pravo da je tuzan, ili srecan bez obzira na to da li druge ljude boli zub, ili deca gladuju u Africi, ili neko tamo drugi kaze “a sta tebi fali”

    [Reply]

  35. Talija 21 January 2011 at 21:37 #

    Eh, eh, eh.. Bas sam se poistovjetila sa svom ovom pricom i temom.. drago mi je da si uspio da napravis tako veliki uspjeh za relativno kratak ili dug period.. to ti najbolje znas.. nekome je i jedna nedelja predugacka, kao meni dok drzim neke rigoroznije dijete, jer stalno sam na nekim dijetama.. ali odustajem od toga, konacno, i odlucujem se za ovu vrstu ishrane, poklopilo se da pocinjemo istog datuma, to mozda predstavlja neki znak.. Kontaktirala sam tvojoj ”dobroj vili”, gdji Branki M. i nadam se da cu biti bar upola uspjesna kao ti, jer trenutno bi to za mene bila sreca, jer.. sreca je individualna, svako je dozivljava na svoj nacin, u datom trenutku, vjerovatno cu se i ja zapitati kao i ti sta je sledece sto cu smatrati srecom.. mozda ”dragi”, kao sto je tvoja ”draga”, koja je sve vrijeme bila uz tebe.. :) Pozdrav debeljuco! Sladak si i kao mrsavko i kao debeljko.. tako da je sasvim svejedno, bitno je kako se ti osjecas! :)

    [Reply]

  36. Rose 13 February 2011 at 12:21 #

    Ja se javljam malo kasnije, ali nikad nije kasno, zar ne?! :)
    Stvarno mislim da imas dovoljno razloga da kazes da ti je prethodna godina bila uspesna i srecna, dovoljno je sto si poceo sa promenama, koje i dan-danas sprovodis. I pored svega toga si uspeo da utices na toliki broj ljudi, sto je svakako za pohvalu!
    Ali takodje, normalno je da uvek tezimo boljem i vecem, i da se stalno preispitujemo, jer ne bismo bili ljudi zar ne… Ali isto tako je vazno da uvek znamo odakle smo posli, i gde, i zbog toga uvek moramo da imamo nekog i nesto pored sebe da nas na to podseca i daje nam vetar u ledja.
    Iskreno mislim, da si ti ovim blogom, i iznosenjem svojih iskustava, mnogima dao taj vetar, i motivaciju, i da si mnogim svojim recima uspeo da dotaknes, makar jednom, svakog od nas sto te citamo. A mene si, iskreno, vise puta :)
    I to je deo tvog uspeha u prosloj, a nadamo se i u ovoj godini.
    I hvala ti…zasluzio si nagradu za Motivatora godine!
    P.S. Ne komentarisem cesto, uopste, ne samo ovaj blog, ali sve tekstove procitam, nekad sa malim zakasnjenjem, kao sad, ali procitam…
    Samo napred!!

    [Reply]

  37. Aki 2 November 2011 at 13:22 #

    Sta se zalis….jedva sam dolistala stranicu da postavim komentar ;-) . Jos jedna izvrsna prica u tvom blogu. Pozdrav

    [Reply]

  38. unna79 7 December 2011 at 16:54 #

    vauuu..ja nisam odmah skontala da je na fotki jedna te ista osoba..vidim isti friz ;) ali razlika je zapanjujuca svaka cast..

    [Reply]

  39. ljiljana 29 January 2014 at 11:45 #

    Procitala sam vas tekst i sve pohvale, ja se borom sa viskom kilograma godinama,gde nisam isla,sta nisam probala ali uzalud trud.Da li mozete da mi kazete ime dr i gde ima ordinaciju,unapred hvala.

    [Reply]


Tvoj komentar? Tebe ništa ne košta a meni puno znači